Galerija

Specijalna poruka svima vama

Dragi čitaoci. Evo napisah do sada 430 članaka, već 7 godina smo zajedno i skoro svaki put, pisati ovde, bilo je, i dalje je, veliko zadovoljstvo. Blog stalno raste iz godine u godinu, hvala svim vernim čitaocima na ukazanoj pažnji i potrošenom vremenu da se udubi u moje mentalne zavrzlame. Međutim, ovog puta bih da zatražim jednu stvar od vas:

Poziv da pustite glas, da širite, među vašim prijateljima i rođacima, reč o ovom pisaniju, da se i drugi upoznaju. Samo, razmislite veoma dobro kome ćete to savetovati. Nije bitno da li se danas taj novi potencijalni čitaoc slaže sa mojim razmišljanjima, ono što je bitno da je čovek čestit i otvorenog uma, pa makar danas bio hrišćanin, zagriženi državoljubac, nacionalista ili, čak i socijalista. Nikada do sada nisam pričao o tome, ali sam i sam nekada bio simpatizer socijalista. Kad sam bio duduk i fah-idiot, kada sam ceo svet gledao samo kroz informatiku, koja je moja profesija, slatkorečive bajke i prevare o socijalnoj jednakosti, o brizi države o siromašnima itd. itd. zarobile su moje srce, no kad su iščilele emocije i ostalo go razum, doživeo sam dosta težak udar. No, srećan sam zbog toga, jer to buđenje iz površnosti podsetilo me je na ono što sam već znao. Nikad ne grizi na prvu udicu, uvek proveri šta ima iza, gde se krije neki bag. To ceo život radim sa mašinama, ali kroz čitavu mladost, nisam postavljao pitanja o tome šta su me učili u školi oko istorije, ekonomije, filozofije. Moj preobražaj niti je bio brz, niti se dogodio tako što me je neko na to naveo, već sam gledao ovaj banjaluk (kako kažu Bosanci) svaki dan i nekako sve priče u teoriji kosile su sa onim što se zaista desilo. I onda sam počeo, stranicu po stranicu, knjigu po knjigu, emisiju po emisiju i eto me tu gde sam. Zato, skrenite i vi pažnju ljudima koje cenite na ovaj blog, pa neka me na početku i psuju i vređaju i neka misle da sam budala, sve neka misle, samo neka pročitaju još po neki tekst, pa još jedan, pa onda neka pročitaju po neku knjigu autora koje sam izlistao, samo da se ne predaju. Sve što nam usade kad smo mali, teško se toga oslobađamo kao odrasli. Moja generacija nije bila zadojena hrišćanstvom, tako da je meni bilo lako ostati ateista, ali smo zato svi popili žestoku dozu etatizma. Etatizam, u današnje vreme, daleko je opasniji od vere, jer danas crkva nema onu moć da vas čereči ili pali ako se sa njom ne slažete, dok je države i dalje imaju. Kao što znate, ne nudim nikakav Diznilend, jer sloboda nikada neće značiti razularenost. Ne ubij, ne kradi, drži reč i poštuj potpisani ugovor, dovoljni su da izgrade veoma složene i funkcionalne zajednice.

To bi spadalo u «zapovesti», a najveći greh koga morate da se klonite je da dođete u iskušenje da pomislite da je moguće upravljati društvom. Moguće je siliti društvo, i u konačnici, uvek na njegovu veliku štetu, ali je nemoguće njime upravljati. Društvom upravljaju ubeđenja. Ako bismo svi mislili da su zakoni džungle oni pravi, tako bismo živeli, ako dovoljno nas misli da su zakoni civilizacije ti koji treba da regulišu naše odnose, tako će biti. Kritična masa onih koji se slažu sa tim, dovoljni su da organizuju ceo sistem da ne dozvole onima koji su za zakone džungle da nameću svoje nasilje. Trenutno društvo je neka čudna kombinacija između ovo dvoje. Čardak ni na nebu, ni na zemlji. Pa zato nije čudno što nam je tako. Nije prvi problem, što nema para, posla ili stana, prvi problem je što nema pravila i principa. Ceo svet, i kod vas dole i kod mene gore, jedna je velika strahovlada. I pustite rulju na miru, ona je uvek postojala, pa i danas, koncentrišite se na sebe i na one slične vama, vi ste dovoljni. A demokratija će ionako proći kao što je toliko puta prošla u prošlosti, to je neodrživ sistem. Kad skakavci pojedu svo žito, onda više neće biti čime da se kupuju glasovi. Mislite na posle. A to posle, može opet biti diktatura ili sloboda. Zavisi samo od vas pametnih, koje će od to dvoje. Morate da se bavite suštinom, svaki dan i ličnim primerom, osim rečju, da širite ideje dalje. Ne možete biti profesor koji hvali slobodno tržište, a radi na državnom fakultetu, ili novinar koji radi u subvencionisanim novinama ili političar sa namerom da uđe u parlament. Ministar ekonomije koji hvali kapitalizam je kontradikcija termina. Svet se ne menja odozgo, već odozdo, ali uvek zapamtite, ne tako što prevaspitavate rulju. Morate biti odlučni, strogi i oštri prema pametnima, oni su nosioci ideja. Dakle, borba je prvenstveno protiv mislećih koji prodaju ideje gospodara, oni su, što plaćenici, što jednostavno dobitnici trenutnog sistema koji brane svoj hleb. I nije bitno koliko malo doprinosite lično, tiha voda breg roni, ali postanite političko biće, zainteresujte se svoju sudbinu, ona zaista zavisi od vas.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika