Galerija

Da li je secesija Katalonije neustavna?

I dan danas vode se žestoke rasprave na tlu bivše Jugoslavije da li je otcepljenje Slovenije, Hrvatske i tako redom od SFRJ bilo ustavno ili ne. Možda je bilo, možda nije bilo, ali je prilično nebitno. Postoje neki zakoni, koji stoje iznad Ustava i zakona država. A to su prirodni zakoni o posedovanju samog sebe. Svaki čovek poseduje svoje telo i misli. Mi smo ti koji odlučujemo s kim ćemo ulaziti u odnose i kakvog tipa. To spada u prirodno pravo. I ono postoji koliko i ljudska zajednica. Mnogi su vladari od pamtiveka pokušavali, i često uspevali, da to pravo suzbiju i nametnu svoje što korupcijom, što grubom silom.

Ja nisam ekspert za špansko pravo, niti me to zanima. Sve da Ustav i dozvoljava otcepljenje, opet bi radili pendreci, jer nije bitan toliko Ustav, koliko sistem, odnosno mehanizmi njegovog stvaranja. Da je Ustav pravi privatni ugovor, ne bi policajci tek tako tukli, već bi tada bilo jasno koja su zaista ustavna prava, a koje su obaveze. Danas, šta god da u Ustavu piše, državom dominira sila, a ne poštovanje prema ugovorima.

Kako se uspostavljaju Ustav i zakoni jedne zajednice? Hajde da uzmemo najbenigniji mogući način, da bude široka i duga javna rasprava, da se Ustav doteruje godinama, onda se stavi na glasanje, pa ako prođe, usvoji se. Ali tu odmah pada jedno teško pitanje. Šta to znači glasanje? Da li to znači da mora 100% glasača da se složi? Po prirodnom zakonu, tako bi moralo biti. Međutim, i to se ne dešava, opet se pita većina. A šta ćemo sa manjinom? Da je silimo, naravno, kao što to uvek bude kada većina odlučuje. Međutim, čak i kad bi se 100% njih složilo, to je 100% trenutno živih. A šta ćemo sa sledećom generacijom? Naša deca nisu produženje nas samih. Oni, kada porastu, nezavisni su misleći akteri, koji imaju svoju slobodnu volju. Danas se Ustav nameće našoj deci samim rođenjem. Ne postoji eksplicitno potpisivanje, recimo sa punoletstvom. Nijedna država nema norme kakvi bi odnosi bili sa onim ljudima koji bi odlučili da ne potpišu Ustav. A sve države svete nameću svoj Ustav bilo kome ko se nađe na njihovoj teritoriji, čak i turistima koji su tu samo na jedan dan. Dakle, i taj Ustav u koga se mnogi od vas kunu, veoma je problematičan. Ustav, kao i svaki drugi ugovor, morao bi biti eksplicitan i morao bi imati jasne izlazne paragrafe i mora biti jasno koja su prava i obaveza potpisnika. A ko ne potpiše, za njega moraju da važe samo prirodni zakoni, a to su apsolutno poštovanje privatne svojine, svoje i drugih i ništa više, nikakve druge obaveze i nikakva druga prava.

Čik pogodite ko su ovih 11.5% što nisu bili za, iz kog su dela Španije?

Ako vam sve to i dalje izgleda apstraktno, uzmite primer bračnih drugova. Da li mislite da bi bilo normalno da muž ili žena imaju većinsko pravo odlučivanja o razvodu? I dok taj koji ima to pravo ne pristane, nema rastave, nezavisno od bilo čega drugog. Koliko ljudi mislite da bi se venčalo dobrovoljno da je brak zasnovan na tom zakonu? Upravo to je suština moje nebrige za to da li je otcepljenje Ustavno ili ne. Ustav bi imao smisla samo kada bi bio uvek eksplicitan, odnosno da mora da ga potpiše svaki pojedinac za sebe, bez ikakvog glasanja, bez ikakvog automatskog prenosa sa roditelja na pokoljenja. Tada bi Ustav bio kao i bilo koji drugi privatni ugovor. Tada, ako bi u tom Ustavu pisalo da je otcepljenje nemoguće, a vi to potpisali, onda bi pendreci, ili šta bi već u njemu pisalo kao kazna, stvarno bili legitimni. Ali pitam se koliko bi ljudi zdrave pameti eksplicitno potpisalo takav ugovor u koga može da se uđe, a ne može da se izađe. Ja sam učestvovao u sklapanju mnogih privatnih ugovora u toku svoje karijere i iz iskustva vam govorim da obe strane troše veliki deo vremena dok se ne dogovore oko izlaznog paragrafa. Ljudi znaju snagu ugovora i veoma se trude da budu precizni. Ustavi su daleko ispod kvaliteta privatnih ugovora. Oni su, danas, u najboljem slučaju, neki simbol prava, nikako pravi ugovor bez nasilja. A moralo bi biti obrnuto, Ustav bi morao biti nešto najsvetije što imamo. Daleko smo mi od toga kao civilizacija.

Advertisements