Galerija

Ode Voja u ‘meriku

Sigurno ste već čuli da je Voja Antonić, konstruktor «Galaksije», napustio zemlju svog rođenja. Ja sam uvek mislio da je Voja izuzetno inteligentan čovek, pa zato jedino pitanje koje mogu da postavim je «A što tek sad?».

Jedini odgovor koji sam našao je da je Voja dovoljno dugo živeo u zemlji u kojoj je imao neke bitne profesionalne uspehe i verovatno mu je izgledalo kao da stvari idu na bolje, pa se zato i prevario u proceni. I neke sitne stvari su i išle na bolje neko vreme. I sam sam i bio oprezni optimista do početka građanskog rata. Tada su mi sve lađe potonule i izgubio sam svaku nadu. Ja sam mlad otišao još na početku devedesetih. Ne mogu da kažem da sam tad imao neku veliku pamet, ni iskustvo, možda je moja reakcija tada bila preuveličana. Možda i nije moralo da se završi baš ovako tragično, ali moja je procena tada, koja se sada ispostavila više nego tačna, bila da me čeka težak čemer i jad i da to neće kratko potrajati. Niti sam ja znao koliko će Milošević da traje, niti sam mogao da zamislim šta će biti posle, ali jednostavno, životni instinkt me je gurao da odem.

Jednostavno sam izračunao da je moja sposobnost da nešto promenim tada bila beskonačno mala, a verovatnoća da će negativni period zahvatiti sve moje produktivne godine velika. I dobro sam izračunao. Voja nije, i zato sad ide pod stare dane pred penziju. Voja je izuzetno pametan čovek, ali kako je inteligencija širok pojam, u ovome se nije baš pokazao i zbog toga je i visoku cenu platio. Tako to bude u životu, verovatno je Voja bio žrtva sopstvenog uspeha u mladosti, pa ga je to omelo da vidi stvari jasnije kada je trebalo. A vi ostali, razmislite dobro.

Ima li danas, neki talentovan i pametan mlad čovek iz bilo koje struke razloga da ostane u Srbiji? S jedne strane ima, jer postoji Internet, tako da su biznis veze sa svetom jake i brze, ali i pored svega, mora da postoji lak protok robe. Ne mogu svi da se bave samo digitalnim sadržajem koji se isporučuje preko žice. Ipak mora da postoji nesmetani protok fizičke robe. A to je i dalje veoma neizvesno, da li će on ikada postati gladak i kolika je verovatnoća da opet na tron sedne neki nacional-patriota pa zamandali granice. Drugi veliki problem, koji ide protiv pravljenja biznisa u Srbiji je stepen mešanja politike u ekonomiju. Nema zemlje gde se to ne dešava, da se ne lažemo, ali po onome što ja znam, u Srbiji postoji izuzetno viši stepen reketiranja u odnosu na ostatak Evrope od strane vladajuće partije, bilo koja da je. Jednostavno, ili ste u službi partije, ili ste njen sluga, ili finansijer, u suprotnom, doći će vam razni državni inspektori i kao skakavci pojesti sve. Zato, ko misli da ostaje, mora da računa da se bori ne samo protiv konkurenata, domaćih i stranih, već i protiv političkog sistema. A to sami ne možete, morate da se udružujete u saveze privrednika. Ako mislite da imate snage za sve to, onda i možete i treba da ostanete.

Naravno, možete da ostanete i da radite suprotno, da stvorite firmu sa primarnim ciljem da se udružite sa trenutnom vlašću i da vam firma služi samo za pranje novca neke prljave aktivnosti i za državnu korupciju. Ako mislite da to bude privremeno rešenje dok ne steknete neki kapital, pa ćete onda, pošteno, ne budite naivni. Niko nije nadmudrio mafiju, a o državi da i ne govorimo. Zato, uvek se podsećajte narodne mudrosti: «Ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se olupaju». A ako mislite da budete parazitski deo sistema, onda, nemamo šta ni da govorimo, tada ste vi deo problema, nikako rešenje.

Treća varijanta je ova koju sam ja izabrao da budete «Ero s’onoga sveta». Otišao sam, ali sam se delimično vratio, na ovaj virtuelan način, pa pomažem koliko znam, sejanjem ideja. Međutim, ja lek samo «prodajem», ali ste vi ti koji morate da ga pijete, odnosno da to primenite u vašem životu, ako ostajete. Samo bih u jedno da vas uverim. Ne postoji šansa da se samo bavite biznisom, bez borbe protiv političkog sistema, pre ili kasnije ćete propasti. Štaviše, mislim da je realno očekivati da ćete potrošiti više svog vremena i energije za taj deo, nego za biznis deo. Kad kažem borba protiv sistema, ne mislim da se kandidujete ili da podržavate opoziciju, demokratija što pre nestane, to bolje. Ne, borba znači da se borite protiv trenutnog sistema da vam ne otme ono što je vaše, a to je nemoguće bez dobro organizovanog udruženja između vas biznismena. U trenutnoj podeli karata, više vam se isplati za sopstvenu egzistenciju da sarađujete sa ostalim domaćim privatnicima, umesto da ulazite u jaku konkurenciju, jer je zajednički neprijatelj, država, daleko jači od svih vas. I pored najboljih namera, nisam u stanju da procenim koliko je verovatno tako neko udruženje, jer za to je potrebna viša inteligencija, da se savladaju prirodne težnje za malim pobedama. Ali to je jedino što vam se isplati ako mislite na svoj dugoročni biznis. Ne mislim da su Srbi genetski ili kulturno bez preduzetničkog talenta i nisu ni lenji, to pokazuje veliki broj njih koji je dobro prošao na Zapadu, ono što ubija je sistem u Srbiji. On koči sve, a političari su ti koji ga održavaju. Morate da razumete da se radi o pravom ratu, vi morate da pobedite, a oni moraju da izgube. Ako se sa njima udružite, možda vama lično krene neko vreme na bolje, ali mislite i na vašu decu, šta ćete njima da ostavite. Sa udruživanjem sa političarima samo ćete im produžiti agoniju. Jedini patriotizam koji ima smisla je misliti na sopstvenu decu. Vaša uloga u svetu se sastoji u tome kakav sistem i koje idejne vrednosti njima ostavljate.

Eto, mladi čoveče, smatraj se obaveštenim, pa ti vidi od kog si materijala sačinjen. Ima vas raznih, pa neko svako svoju računicu napravi.

P. S. pod biznisom, da ne bude zabune, ne podrazumevam električare, vodoinstalatere i pekare. Toga je bilo u privatnoj inicijativi i za vreme Tita. Tu mislim na prave srednje i velike firme sa desetinama, stotinama i hiljadama zaposlenih, koje obrću stotine miliona eura svaka. Mogu i pekari da se udružuju u svoje esnafe, nemam ništa protiv, ali njihova privredna snaga je mala. Pekari su toliko slabi, da čim malo dignu glavu, odmah im se rebne neka sanitarna inspekcija i odu na doboš. Mada, kada bi imali svoj esnaf, imali bi i svoju solidarnu kasu za one koje je država opalila. Ne, nisam poludeo, ja i dalje mislim da ne postoji zajednički interes, i dalje mislim da postoji samo lični interes svakog pojedinca, ali trenutno je lični interes pojedinca da se udruži sa ostalima jer svi imaju zajedničkog neprijatelja.

Advertisements