Galerija

Prosvećeni diktator

U okviru ove nove serije skandala oko seksualnog maltretiranja u Americi, a polako i ostatku sveta, verovatno ste čuli i za slučaj Luja Si Keja. Radi se, možda, o najuspešnijem «komičaru koji stoji» u Americi u poslednjih nekoliko godina i on je jedan od sledbenika Džordža Karlina o kome sam već pisao (bez mnogo reči hvale).

Naime, Luj se nekoliko puta seksualno samozadovoljavao naočigled nekoliko žena, jednostavno bi, odjednom, vadio svoje muško sokoćalo i bam-bam, šokirao svoje prijateljice u polutami hotelskih soba gde bi ih pozivao na druženje posle predstave. Ovo zakonski ne spada u maltretiranje ili napastovanje, već u seksualno neprilično ponašanje (sexual misconduct) i ne znam čak ni da li je kažnjivo. Ali nebitno je, ono što je bitno, to su sledeća 3 momenta:

– Nije slučajno što je to Luj radio, to je bio tipičan primer želje za dominacijom nad drugim ljudskim bićem. Da nije bio tako masovno popularan, veoma teško bi se usudio da tako nešto uradi. Ali ohrabren iskrenim, naravno preteranim, divljenjem i opčinjenošću svoje publike, naročito ženske, poverovao je da je zaista bolji, jači, bitniji i taj osećaj se tako dugo kuvao u njemu da je morao negde da proradi izduvni ventil. Ne verujem da je Luj neki manijak ili perverznjak, a baš je to poenta cele priče. Da je manijak, to bi radio i da nije tako slavan, ali telesni sokovi uspeli su da mu zasene racionalnost upravo zato što je imao neku vlast. Mala vlast, malo i nedelo, velika vlast, veliko nedelo. Upravo zbog te i takve ljudske prirode ne sme se nikome dozvoliti da ima vlast nad drugima, a ako generalizujemo, zbog toga je nemoguće da postoji prosvećeni diktator, kome se mnoge, naivne budale, čak i među visokim intelektualcima, nadaju. Možda je u prvo, kratko, vreme diktator i prosvećen, a onda kada vidi šta znači vlast, kako se, kao travke, saginju, savijaju i slamaju sužnjevi, sokovi ponovo prorade i zamagle pamet i onda krene maltretaža, koja počinje malom krađom, a završava se sa kanibalizmom ako bude dovoljno vremena.

– Drugi moment je trenutak kajanja, kada Luj javno priznaje da je radio to što je radio i da mu je krivo. Izvinjenje, ako čitate reč po reč, nije skroz iskreno i on ne preuzima 100% krivicu na sebe, ali je blizu toga. Ono što je bitnije je moralni laser. Naime, srž moje akcije i celog ovog bloga je buđenje ljudi iz moralnog košmara u koga su, ne svojom voljom, gurnuti. Vrtići, škole, mediji, od kolevke do groba, prodaju svoj moral, da je država najveće dobro, demokratija vrhunac ljudske misli, a materijalna jednakost među ljudima ideal. Međutim, istraživanja iz primenjene psihologije pokazala su da jednom kada čoveka otrgnete iz tog bunila, kada mu pokažete šta je stvarni moral, šta je stvarno dobro, a šta loše, osim ako nije psihopata, čovek će se skoro trenutno preorijentisati na novo. I Luju samom i njegovim kolegama koji su radili daleko veće spačke, otkazane su premijere, izgubili su nove uloge, menadžeri su ih napustili, publika omrznula, jer je moralni laser precizno ucrtao crvenu tačkicu na njihovo čelo, što pokazuje da i u satanskim vremenima uvek ima morala. Razlog zašto se ljudi tako često oglušuju o moral je zato što u toj smrdljivoj društvenoj kaši međusobnih pokrivanja i auto-indulgencije, jedna prljava ruka neprestano druge mije. U trenutku, kada neko uperi reflektor na neki slučaj, čak i trivijalan, svi okolo se odmah dozovu pameti i razaznaju jasno dobro od zla, samo to ne traje jako dugo. Zato sam ja jedan od tih reflektora koji vas neprestano podsećaju da je krađa uvek krađa, pa makar se zvala i porez, a da je robovlasništvo uvek robovlasništvo, pa makar se zvalo i vojna obaveza.

– Treći moment je to prokleto levičarenje. Naime, Luj je bio potpuno svestan toga šta je uradio i godinama se kroz njegove skečeve moglo primetiti tiho kajanje. Najjasnija veza sa prljavom savešću mogla se videti u skeču kada govori o tome da se čudi, da i pored cele ljudske istorije, žene i dalje pristaju da budu sa muškarcima, naime da su muškarci na lestvici uzroka nesreće i smrti žena visoko zakucani na mestu broj 1. Naravno, uzimam u obzir hiperbolu komedije, ali bazna poruka ostaje. Međutim, to, statistički, uopšte nije tačno, ali je veoma komotno, jer levica neprestano plasira te laži da bi dominirala nad muškim rodom koji je jedini u stanju da se, kad-tad, suprotstavi tiraniji bilo čije vlasti. Levica nikada nije želela manje od totalne dominacije i kad joj nije uspelo sa Staljinom i gulazima, prešla je na nove metode žestoke kulturne indoktrinacije i manipulacije. Ne znam koliko je sam Luj levičar, on mi izgleda više kao zbunjena želatinska masa političkih ideja, ali svakako oni koji plasiraju njegove skečeve u mejnstrim znaju šta rade. Oni koriste potajno kajanje jedne pale ovčice koja ovim normalizovanjem, odnosno prebacivanjem sopstvenog nedela na celi muški rod, pokušava sebe da opere, ali to ne smeta ovim levim zlodusima da, kao napalmom, bombarduju svaki dan iz svojih letećih tvrđava CNN-a i New York Times-a.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u umetnost