Galerija

Presuda generalu Mladiću

U zadnjih dvadeset godina svedoci smo patetičnog rata ideja da li je Mladić bio heroj ili zločinac. I juče, kako smo obavešteni o njegovoj presudi, polemika se ponovo probudila. Problem je dosta složen i nepravda postoji na nekoliko nivoa, ne možemo sve svesti samo na priču dobar-zao general.

Realno govoreći Mladić je bio heroj. Ali ne u objektivnom smislu reči, onako kako bi racionalna etika sudila o njegovim postupcima, već po tome kako ovaj svet funkcioniše. 100% svih država na svetu od kada one postoje, nastalo je isto onako kao što su nastale Hrvatska, Srpska ili Kosovo ili sama Srbija u nekom tamo davnom veku, samo još se ne zna kom, čekamo Deretića i Radio Serbonu da nam to dokažu. Elem, ja verujem da su i Karadžić i Mladić sve dobro znali oko Srebrenice, da su je pripremili, izvršili i da su ponosni na nju i da im je jedino krivo što Srpska nije nezavisna država nego samo tamo neki entitet. Isto tako, Tuđman je bio ponosan na rad svog generala Gotovine za operaciju Oluja. To su dela sasvim uobičajena za države, sad stare ili nove, sve su nastale na krvi i teškom zločinu. Da li se ubijaju samo vojnici ili i civili, da li se vojnici ubijaju samo u bitci ili i zarobljeni, to su detalji i besmisleni pokušaji uvođenja viteštva u nešto tako strašno kao što je rat. Pokažite mi jedan rat gde su važila pravila fer pleja. Takvih nema. Ono što je u ratu bitno je pobediti, jer često takva pobeda vodi ka stvaranju nove države, gde ko pobedi, taj vlada tako što stvara svoju eksploatatorsku manjinu držeći pod sobom sužnjeve. Ratovi služe da se promeni ko cedi porobljene. Sve drugo je retorika da se to pokrije, a to se radi uvođenjem ustava, zakona, pobedničke istorije i stvaranjem mitova koji jučerašnji banditizam pretvaraju u herojstvo. To što danas Hag krivi Mladića, a oslobađa Gotovinu nema nikakve veze sa objektivnošću, da je pobednik bio neko drugi, osude bi bile obrnute. Da je pobedio Hitler, Staljin i njegovi generali bi bili osuđeni na smrt. A objektivno su bili jednaki krvoloci sa obe strane, samo pobednik odlučuje ko je dobar, a ko ne. Bilo koji sud koga postavi pobednik, nekad ili sad, ne može biti objektivan. Nezavisno od kvaliteta suda, međutim, Gotovina je bio krvolok, i Mladić je to bio, to im spada u opis zanimanja. Njihov posao nije da budu pravedni, već da pobede. Kao što mesar nije tu da razmišlja o etici života životinje. Ne može mesar da ne okrvavi ruke. Ko misli da može, da mogu da postoje generali bez zločina u ratu, taj stvarno nije otvorio ni jedan udžbenik istorije.

To je bila suština. A naivni, neka nastave da se zaluđuju sa demokratijama, ratovima i viteštvom i sličnim besmislicama. Uostalom, da je demokratija garant za neki mir i pravednost, onda Amerika ne bi mogla biti imperija i nekažnjeno da hara i ratuje po čitavom svetu već decenijama. Samo, Amerika je trenutno pobednik, pa nema ko da joj sudi. A jedini razlog zašto zapadnoevropske države ne ratuju između sebe ili Japan ili Koreja, nije zato što je demokratija povisila ljudsku svest (svi dokazi govore da je drastično snizila) već zato što su sve nabrojane zemlje američke kolonije, a gospodar ne dopušta da kolonije ratuju između sebe. Koji to stočar pušta da mu se krave ubijaju između sebe u štali? Da je demokratija garancija za bilo šta, onda se ne bi hapsili secesionisti u Kataloniji. Silama je odgovaralo da se Jugoslavija raspadne, a ne odgovara im da se to desi Španiji.

Hag nije korak ka univerzalnoj pravdi. Sud o tom sudu bio bi isti sve i da je oslobodio 100% Srba, a osudio 100% Hrvata, Muslimana i Šiptara. Opet bi bio neobjektivan sud. On je institucionalno nepravedan sud. Jedan od milion dokaza za to je i to što je našao nagodbu sa Šešeljem. To je politički sud, ni više, ni manje i upravo je u tome velika nesreća jer smanjuje snagu svojih presuda, čak i kad su tačne, i zato neće ovaj svet biti ni za trunku bolji zbog presuda iz Haga. Oni koji žele da Srpska postane država, čekaju svoju priliku, Muslimani čekaju svoju i tako dalje. Ovaj svet funkcioniše na sili i na započinjanju nasilja i većina ljudi veruje da je to jedino kako svet može da postoji. Čak i oni koji misle da je to nemoralno, opet misle da drugačije ne može, da je to neizbežna posledica ljudske prirode. Ako je to istina, pristojnom čoveku ne ostaje drugo nego samo da poželi da što pre nestane ljudski rod sa lica Zemlje, ali ako to nije istina, a nije, onda zaista imamo razloga da pomislimo da možemo da gradimo drugačiju budućnost. Ako odlučimo da zamenimo princip započinjanja nasilja, koji je danas, de fakto, jedini važeći princip u praksi, obrnutim principom, a to znači nezapočinjanjem nasilja, onda bi stvari mogle drugačije da krenu. Ali tada ne bi mogla da postoji vlast male eksploatatorske manjine nad sužnjevima, jer ako taj princip važi, ne bi važio samo između društava, već i između pojedinaca u okviru jednog društva. Tada bi odustali od sulude ideje države, a društvo bi bilo interakcija slobodnih individua. I u njemu bi bilo potrebe za generalima, jer ne bi sva društva postala slobodna u isto vreme i tada bi generali, čak i slobodnih društava, verovatno, činili zločine, čak i u odbrani, jer teško da može biti rata bez zločina, ali nije poenta u tome. Građenje budućnosti se ne zasniva na osudama generala kojima je krv posao, već na prevenciji, odnosno na građenju društava na drugačijim principima, gde je fizički sukob između individua ili društava retki incident, a ne pravilo, kao danas. Umesto da se bavimo autopsijom čoveka od 200 kila koji je umro od prežderavanja, cilj je baviti se nutricionizmom i kako ne dozvoliti da neki budući čovek dovede sebe u takvo stanje.

Međutim, ako to želite, morate biti dosledni. Morate prestati da ljubite prsten gospodaru tako što treba da prestanete da glasate na izborima. Morate da shvatite da dokle god postoji vlast, odnosno princip da se nekom mogu nametati proizvoljni zakoni, bilo da to odlučuje 1 čovek, manjina ili većina, da je to uvek slična tiranija. Jedino ljudsko pravo je da ostane slobodan celog života, a demokratija to ne može da garantuje, čak i kad se ispoljava u svojoj idealnoj formi. Kad pristanete na bilo koji kompromis da čoveku tu slobodu institucionalno oduzmete, vi ste već prešli na stranu zločina. U tom trenutku već ste pokrenuli mehanizam da padnu neka nova srebrenička ili krajinska glava, bilo koji general je samo materijalni egzekutor vašeg pristanka na zločin. Probudite se iz demokratskog košmara, demokratija je samo jedan u nizu oblika organizovanog državnog kriminala, čak ni manje ubitačan od ostalih. Eto, to znači, gledati u budućnost i sagledati prošlost. A vi niste nevini sve dok učestvujete u bilo kom mehanizmu vlasti. Dok ne promenite stav, zaslužujete, realno, da deo kazne u Hagu podelite sa Mladićem. Morate da siđete sa vašeg lažnog moralnog pijedestala, sve dok ne prgrlite jedini mogući pravi moralni princip. Ako vam nije jasno zašto to govorim, podsetiću da demokratija sebi uzima za pravo da odlučuje o stvarima o kojima nema pravo. Glasanjem se može odlučiti da se ljudi šalju u rat, da im se uzima porez, da im se ruši kuća za autoput, da im se zabrani da pomognu bolesnom da umre, ako taj to traži od nas. Dokle god imamo sistem koji zadire u našu ličnu suverenost, u naše telo i proizvode našeg rada, dokle god naša sloboda nije apsolutna, već zavisi od odnosa glasova, država, pa i demokratska, je problem, a ne rešenje.

Advertisements