Galerija

Kamatne stope u krvavom snegu

Ovo je drugi u nizu tekstova čiji je cilj da pokaže svima onima koji se ježe na neoliberalni ili bilo kakav drugi kapitalizam, da pokaže kako kapitalizma, skoro i da nema, nigde u svetu, a ne samo u Srbiji ili na Balkanu. Međutim, ja oko jedne stvari nemam nikakvih iluzija. Postoje mnogi pljuvači po kapitalizmu, ne zato što oni nisu razumeli njegovu prirodu, nego zato što im se tako isplati. Ko radi u državnoj službi na bilo koji način, administracija, doktori, učitelji, glumci, razni naučnici što rade za institute za «Rudu i gubljenje vremena», itd. itd., sve da im se sve nacrta crno na belo, sve da im se drže privatni časovi godinama, opet će sve to lako otpisati, jer će njihov lični interes da nastave da žive na budžetu biti jači od bilo kog razumevanja. Zbog toga je cilj svakog vladara da maksimizuje broj budžetlija, a minimizuje broj privatnika, jer čak iako od privatnika ima veće koristi, jer može da ih harači porezom, ta korist mu je manja nego direktna kontrola nad zavisnicima od njegove milosti u državnoj službi, a kako smo videli u prošlom prilogu, porezi i nisu jedini način punjenja budžeta. Kad usfali poreza, uvek se može naštampati novi dekretni novac da se pokriju plate parazita. Ovi tekstovi i nisu namenjeni njima, jer razumem da je lični interes jači od bilo kog razumevanja, ovim se obraćam, još uvek većinskom, mada je i to pitanje koliko će trajati, stanovništvu da shvati o koliko velikoj prevari se radi.

Elem, na slobodnom tržištu, koga naravno danas nema, ali kada ga je, u nekoj meri, bilo u ponekim zemljama, ponekad u istoriji, banke, ušteđevine i kamatne stope su bile fundamentalni semafor svim privrednim učesnicima. Slobodna ekonomija polazi od osnovne pretpostavke (i neoborive istine) da je ekonomijom nemoguće upravljati, već je moguće samo siliti. Kad je već tako, ako je ideal ekonomije nepostojanje glavnokomandujućeg, kako onda ljudi da se orijentišu, kako da znaju, koji je puls tržišta, kako da znaju kada i koliko da investiraju, i da li uopšte da investiraju, nego da umesto toga troše, kako da znaju te stvari kada je tržište stihijski mehanizam. I klima je stihijski mehanizam (barem sa stanovišta ljudskog znanja, dok je ekonomija objektivno nepredvidivi sistem jer zavisi od ljudske volje, a ne samo od objektivnih parametara), ali zato postoje instrumenti, kao termometar ili barometar da znamo kada izađemo na ulicu da li treba da se skidamo ili oblačimo. Ekvivalenti termometru u ekonomiji su kamatne stope. Kada tržišni učesnici iz bilo kog razloga odluče da prevalentno (dakle ne svi, već većinski) odluče da troše novac, odnosno da kupuju proizvode, usluge, nekretnine, bilo šta, tada se rezerve u bankama smanjuju. Kao posledica, onaj koji želi da dođe da kredita, teže mu polazi za rukom, jer je konkurencija za njegovo dobijanje veća, zbog toga, po osnovnim ekonomskim zakonima ponude i potražnje, tada banke traže veće kamatne stope za vraćanje kredita. Potpuno analogno, kada većina tržišnih aktera iz bilo kog razloga, objektivnog, subjektivnog, kao kombinacija oba, smanji potrošnju, to obično znači da će rezerve u banci stagnirati ili će početi da se povećavaju. Dakle, ponuda novca onima koji traže kredit, sada je daleko lakša, pa banke zbog toga naplaćuju manje kamate. Naravno, to se ne događa zakonski, vladar ne odlučuje da povećava ili smanjuje kamate, već oni koji traže kredite idu od banke do banke tražeći najbolje moguće uslove, a banke u slobodnoj konkurenciji moraju da se ponašaju po ekonomskim zakonima, pa onda kamata raste ili pada. Kamatne stope banaka, svima su poznate i onima koji su uzeli kredite i onima koji nisu. Dakle svi mogu da prate kamatnu istoriju. Na osnovu toga mogu da zaključe u kom je trenutno ciklusu celo tržište, da li ide ka većoj potrošnji ili većoj štednji. To je fundamentalno znanje koje tržište potpuno besplatno šalje svim svojim učesnicima i ti ciklusi, empirijski se pokazalo, uopšte nisu šizofreni, već su prilično regularni, jedino njihove dužine nisu uvek baš iste. Oni koji to prate onda odlučuju kako će raspolagati svojim kapitalom. Onda obično biva da kapitalisti (mali, srednji, veliki, svejedno) investiraju u proizvodnju novih proizvoda i usluga u trenutku kada je tržište u trendu štednje, jer znaju da će na kraju tog talasa doći talas potrošnje i jedino što moraju da paze da njihov proizvodni ciklus ne bude predugačak, zato moraju povremeno da proveravaju visinu kamata da ne dođe do promene trenda. U trenutku kada dođe talas potrošnje, kapitalisti prestaju sa investicijama u proizvodnju i koncentrišu se samo na naplaćivanje, na prodaju prethodno dizajniranih ili proizvedenih dobara. I tako stalno u krug.

Od kada su uvedene centralne državne banke početkom dvadesetog veka, posebno u Americi i Evropi, ovaj magični mehanizam je uništen. Tržište više nema svoje prirodne cikluse, zato što kamatne stope kontrolišu vladari. Zaboravite na sve propagandiste antikapitalizma oko toga da su neke centralne banke privatne. To je samo paravan i niz ruskih babuški, jedna u drugoj, da bi se prevara teže videla, suština je da centralnim bankama uvek upravljaju države. A interesi vladara nemaju nikakve veze sa tržišnim kretanjima. Ko kad zgrabi vlast, krene da sprovodi svoje politike siljenja, pa krene da diže ili spušta vrednost samog dekretnog novca premalim ili prevelikim štampanjem (što smo videli u prethodnom prilogu), ili da diže ili spušta kamate u zavisnosti od dila sa svojim oligarsima. Oligarsi nisu nikakvi magovi za prognozu ponašanja kamata, tako da njihove velike zarade nisu drugo nego simbioza sa vladarem koji kamate postavlja u dosluhu sa njima za neke usluge oko kojih su se ranije dogovorili.

Zbog svega toga, kapitalistima je postalo potpuno nebitno, čak kontraproduktivno da se bave praćenjem kamatnih ciklusa, već rade potpuno stihijski, pa kako im se posreći, a u svemu tome najviše stradaju mali i srednji kapitalisti, jer nemaju debele rezerve kapitala, tako da ako pogreše, često propadaju jer nemaju snage za drugu mogućnost. To drastično smanjuje hrabrost i želju za inovacijama jer su svi spremni samo na veoma konzervativne projekte. U isto vreme vrši nasilnu preraspodelu sa manjih na veće kapitaliste, koji postaju još moćniji i još više manipulišu tržište, i tako do nekog rata koji sve to resetuje, nema drugog.

Dekretni novac je iščupao srce kapitalizmu, silovanje kamata od strane centralnih banaka, uništilo pluća, videćemo sledeći put, ko mu je bubrege odvalio, pa ćete videti, da se svi vi koji se borite protiv kapitalizma, u stvari, borite protiv ekonomskog fašizma ili ekonomskog socijalizma. Vi praktično želite da ukinete nešto što ne postoji i da ga zamenite većim stepenom onoga što već postoji. Dobro su vas nalagali po državnim školama, svaka čast ministrima za propagandu.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

2 comments on “Kamatne stope u krvavom snegu

  1. Povratni ping: Kako rade banksteri? | Markus Maki

  2. Povratni ping: Koliko je para potrebno svetu? | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.