Galerija

Magično razmišljanje jednog uticajnog ateiste

Sem Heris, jedan od 4 jahača apokalipse novog američkog ateizma, tačno i zanimljivo piše i govori kada se radi o ateizmu, samo on, kao i 80% drugih ateista, što u Americi, što u svetu, naginje levo u političkom spektru, što znači da netačno i dosadno piše i govori o politici. On, suštinski ne razume politiku. Našao sam ovaj kratak isečak iz jednog od njegovih mnogobrojnih Internet audio emisija. U prvih šest minuta, pravo zbori kada kritikuje novu američku desnicu, tzv. alternativnu desnicu, onu koja je dovela Donalda Trampa na predsedničke mesto, jer ona nije ništa drugo nego gomila belih nezadovoljnika koji su protiv mnogo toga, čak i s pravom, ali bez ikakve ideologije i plana, tako da su više buntovnička masa, nego političko telo. Herisova katastrofa, ono o čemu želim da govorim, počinje u sedmom minutu. Evo i mog prevoda, a nakon toga i kritika:

Prevod:

«Mnogi me pitaju koje je moje političko uverenje. Ja sam levo od centra za većinu pitanja. Mislim da treba da imamo zaštitnu mrežu ispod koje niko ne bi trebalo da padne, ali mislim da treba da koristimo i vlast i zakonsku mašineriju po potrebi. Problem kada imamo previše zakona je što moraju svi da se sprovode pod pretnjom sile. Ako kriminalizujemo korišćenje droge, na primer, pristajemo da šaljemo naoružane ljude sa metkom u cevi na vrata našeg komšije da ga vode u zatvor zbog nečeg tako bezopasnog kao što je pušenje marihuane. Ovo ne samo da nije etično, već je i opasno za sve koji u tome učestvuju i uz to je i uludo traćenje resursa. Dakle, ja sam u osnovi libertarijanac u smislu da treba da ostavimo mirne ljude da rade šta im je volja i da vlast ne treba da ulazi u živote ljude kada im čini štetu ili kada je veća dara nego mera, ali mislim da vlast treba da reaguje u poljima koja slobodno tržište ne može ili ne želi da reguliše. Dakle, nisam nikakav doktrinarni libertarijanac. Očigledno se ne može sve privatizovati. I pozvao bih sve anarhiste koji napadaju ljude koji se «mole na oltaru države» da se pozabave malo slučajevima zemalja gde je država slaba i gde su ljudi uzeli stvari u svoje ruke. Tamo rezultati nisu ni malo lepi. Potrebna nam je jaka država da drži red. Potrebni su nam policija i vojska. Potrebna nam je država koja zaista ima monopol nad korišćenjem nasilja, tako da ljudi nemaju potrebe da sami budu nasilni da zaštite sopstvene interese. Ali državna moć treba biti ograničena samo onim aspektima koji štite opšte blagostanje ljudi na način koji ima smisla. Mene kritikuje Čomski govoreći da su novi ateisti prerušeni religiozni obožavaoci države. Priznaje da se oni ne zalažu za fašizam ili komunizam, ali ni u čemu ne kritikuju koncept države. Ne razumem kako neko ko državu smatra samo neophodnim zlom može da me smatra obožavaocem. Podržavam da država treba da bude što slabija što je moguće kompatibilno sa ljudskim blagostanjem, ali ljudsko blagostanje je polazna tačka. I svi želimo da država bude snažnija i efikasnija nego što je danas. Recimo, kada se nađete u situaciji da vam je zaista potrebna policija, jer vam je život u opasnosti, koliko brzo želite da ona dođe da vas spasi? U 2 sekunde? Ako je tako, to je «Minority Report» (naučno fantastična ideja o policiji koja čita misli potencijalnih prekršioca i sprečava nasilje trenutak pred njegovo izvršenje). Koliko bi jaka morala država biti da garantuje taj nivo zaštite? Toliko jaka da bi se sigurno pojavile neželjene posledice, zbog toga moramo da balansiramo između nivoa zaštite, privatnosti i slobode. Prilično sam siguran da svet nije spreman za utopiju bez državnog aparata. Možda za 100 godina, a možda čak i za 1000 godina, a to je zato što ljudi nisu još dovoljno dobri, nisu još dovoljno etični. A jedan od razloga zašto je to tako, zato što smo opterećeni politikom identiteta, što je drugo ime za tribalizam ili društveno sektašenje.»

Kritika:

Radi se samo o 3 minuta govora, ali sa gusto nabijenim neznanjima, logičkim greškama i direktnim magijskim razmišljanjima, što je razlog zašto smo danas tako daleko od slobodnog društva, jer čak i veoma inteligentni ljudi jednostavno pojma nemaju o bitnim stvarima. Pa da počnem sa satiranjem neznalice Herisa.

1.) Svi državni zakoni su pod pretnjom pištolja, bilo da ih je malo ili mnogo. Od neplaćene struje do ubistva, jer nakon N opomena za struju, sledi uvek sudski proces, a ako neko i dalje ne plati, čovek može u zatvoru da završi, to je suština države. Idealizovati državu da je dobra za neke zakone, a loša za druge, više je nego naivno.

2.) Heris nije svestan koliko je neoriginalan i dosadan sa izjavom da je nemoguće sve privatizovati. Da samo nije bio tako lenj i da je samo malo bolje čitao knjige Hopea, Mizesa ili Rotbarda shvatio bi da ne samo da je moguće sve privatizovati, već da bez apsolutne privatne svojine nikada neće prestati konflikt među ljudima.

3.) Zaštitna mreža o kojoj on govori, u redu, ali pravo pitanje je ko je finansira i po kojim osnovima i ko na nju ima pravo. Ako ona, kao što levičari, a na žalost, i mnogi desničari zagovaraju treba da ostane ili postane pravo (kako gde), to znači da ono što je jednom pravo, drugom mora biti obaveza, jer se pare ne stvaraju iz vakuma. To znači da onaj koji je posrednik dobija stravičnu moć da propisuje pravila i da vrši nasilnu redistribuciju. Zbog toga, relativno brzo, ono što je bilo dobra namera u početku, postane legalizovana pljačka, jer će posrednik sve učiniti da vara i u parametrima preraspodele i u tome što će selektivno napadati one privrednike koji ne žele da poljube njegov prsten moći. Zbog toga zaštitna mreža mora biti na dobrovoljnoj bazi, a nikako pravo, pa ko želi može da pomaže kako i koliko hoće, direktno ili preko predstavnika. Da li će to biti dovoljno, to je pitanje bez odgovora, jer je nemoguće definisati koliko je dovoljno, jer se radi o subjektivnim potrebama. Država nije potrebna za dobrovoljno pomaganje drugima.

4.) Heris, kao i mnoge druge političke neznalice pretpostavlja da anarho-kapitalizam ili društvo zasnovano na privatnim ugovorima zahteva da svi ljudi budu dobri. Anarho-kapitalizam je neophodan upravo zato što nisu svi ljudi dobri i dovoljno etični. Princip po kome niko drugome ne može da naređuje ako taj to ne želi ili da mu otima život ili resurse je savršen sistem koji uređuje društvo, ali dok postoji čovečanstvo postojaće i oni koji će želeti da se ogluše o taj princip. Upravo zbog toga i u slobodnom društvu će biti potrebni i sudovi i policija i vojska, samo oni nikako ne smeju biti zasnovani na monopolu grupe ljude da se njima bave, već na privatnim ugovorima koje bi ljudi sklapali sa mrežom konkurenata u svakom od sektora zaštite lične suverenosti svakog čoveka, dakle oni sudovi, policije ili vojske koji bolje štite interese mušterije, ti će prosperirati, a drugi će nestajati sa tržišta. Upravo zato što nisu svi ljudi dovoljno moralni, poslednje što se treba dopustiti je da postoji monopol institucije koja se bavi zaštitom. Verovati da će neko biti dobar zato što kaže «majke mi», ili zato što se zakune nad nekom crnom knjigom sa zlatnim slovimaa, potpuno je infantilno razmišljanje. Svi ljudi su podložni kvarenju, zato se moramo izboriti za sistem u kome je pružanje usluge zaštite privilegija, a nikako pravo. Niko nema bogom dano pravo da se brine o drugima. Ako se brine dobro, ljudi će mu plaćati.

5.) Zabunama nikada kraja. Kada Heris pominje slabe države u kojima su ljudi „uzeli stvari u svoje ruke“ i doveli do veoma loših rezultata jasno je da brka haos i anarhiju. U slobodnom društvu ne može da radi svako ko šta hoće. Apsolutno poštovanje tuđeg života i svojine su aksiom. Bez njega, ako je država slaba, jasno je da će doći do zakona džungle. Svako društvo mora da počiva ne nekom baznom principu. Na primer, u prošlosti su ideje vodilje u Evropi bile razne varijante hrišćanstva i sve društvene strukture su na njima bile građene. Tamo gde su na istoj teritoriji bile 2 ili više varijanti, na primer katolici i protestanti, krvi je bilo do kolena. Multikulturalizam je nemoguć za bilo kakvo stabilno društvo, pa iz toga sledi da pripadnici slobodnog društva moraju svi da žele da poštuju princip nezapočinjanja nasilja. Kad kažem svi, mislim svi iz elite, masa jednostavno nikada ništa i ne misli, ona sprovodi ono što joj kaže elita. Ne tako što će elita da je sili na nešto, masa nema nikakvu svoju poziciju pa se i ne suprotstavlja, ona se jednostavna prilagođava bilo kom sistemu. Masa može, skoro i da ne primeti, da pređe iz fašizma u komunizam, pa u teokratiju. Primeri na koje Heris aludira su primeri propale države, gde elita ne postoji ili postoji više njih u sukobu. Poistovećivati propalu državu sa slobodnim društvom, pokazuje duboko nerazumevanje materije.

Teško je predvideti bilo koji ishod nekog budućeg društva, mada su u nekoj nepotpunoj varijanti slobodna društva postojala u raznim istorijskim periodima, ipak ne može se isključiti da bi i u anarho-kapitalizmu došlo do raznih pokušaja kartelizacije. Ali sama činjenica da se bojimo da ne pobedi jedan na tržištu pružanja zaštite pokazuje opravdani, realni i osnovani strah od monopola. Ekonomska teorija kaža da je ekonomski monopol bez centralnog monopola sile nemoguć, jer je suviše jak podsticaj svakog učesnika da prevari ostale u dogovoru, ali ono što je daleko zanimljivije je potpuna disonanca između straha od monopola privatnika i skoro slepog poverenja u monopol vladara. Objašnjenje tog patološkog načina razmišljanja je u tome kako vaspitavamo decu. Roditelji umesto da uče decu kako da životu pristupe kritički i kako da nauče da pregovaraju, uče ih skoro slepoj poslušnosti i bubanju prethodnih znanja. Vladar samo zameni arogantnog roditelja kada deca porastu, ali model ostaje isti. Nije problem što ljudi pretežno nisu dobri, nego što ih uništavamo vaspitanjem. Dovoljno je prestati da maltretiramo decu i da unapredimo naš odnos prema njima. Umesto da ih smatramo naprednim domaćim ljubimcima koje treba slomiti i dresirati, treba da ih smatramo odraslim ljudima u razvoju. Naravno, genetičke psihopate nećemo moći da odgojimo kako treba, tu nema pomoći, ali ako ukinemo monopol sile, oni umesto na vlasti završiće po zatvorima, gde im je i mesto. Nije anarhija utopija, već je utopija prazna nada da onaj koji ima monopol sile neće podleći prirodnim potrebama da ga zloupotrebi da porobi druge.

To što drugi primati takođe imaju monopol sile, ne znači da to mora da važi i za ljude. Drugi primati nemaju svest o opasnosti sopstvene prirode i ne poseduju mentalne mehanizme analize, korekcije i sinteze. Kod šimpanze, ni njihova elita, ni masa nisu u stanju da pobegnu od modela hijerarhijske dominacije, njihov intelekt se svodi, više-manje na let sa auto-pilotom. Ko insistira na svođenju ljudske prirode na prirodu šimpanze, ko promoviše plitki biološki determinizam, ili je neznalica kao Sem Heris, ili je opasan demagog koji samo želi da opravda sopstvenu vlast. Naš rat ideja je usmeren protiv ljudi kao Sem Heris, a protiv demagoga nema leka, ali će oni potonuti na dno društva kada neznalice svedemo ispod kritične mase. Jednako kao što su potonuli alhemičari, horoskoplije i vračevi kada smo odvojili znanje od vladara.

Dakle, za slobodno društvo, nije potrebno osvestiti mase, ne treba se zaluđivati da će alfa psihopate prestati da teže ka dominaciji, jedino što je potrebno je ubediti neagresivnu elitu da bude jedinstvena i da ne pusti alfama da je kupi. Dakle, za promenu je potrebna krema elite, ona koja ima i pameti i hrabrosti. A to postoji, setite se samo Đordana Bruna kada je bitka bila da se znanje otme iz ruku vladara. Sa jedne strane posao promene je lak, jer samo mali broj ljudi je potreban, a sa druge strane je veoma težak jer naći takve ljude je prava misija. Zbog toga dubinske promene zahtevaju strašno puno vremena dok se ne pogode svi povoljni parametri mehanizma. Entropija važi ne samo u fizici, isto je tako i sa društvima.

Sam Harris on Libertarianism

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka