Galerija

Moj sin voli religiju i demokratiju

Za vreme zimskih praznika, od zapadno do istočnohrišćanskog Božića imao sam više vremena da provedem sa porodicom. I tako sam sa sinom igrao «Brave New World», ekstenziju igre «Civilization V».

Dve glavne karakteristike ovog dodatka na originalnu igru su religija i World Congres. Ko nije upućen u ovu igru, radi se o strateškoj simulaciji, borbi između nacija gde ljudi igraju jednu, a ostale igra kompjuter. Cilj je ili svetska teritorijalna dominacija ili naučni primat ili nešto treće, ne sećam se, u zavisnosti od toga kako igrač postavi parametre završetka igre.

Ovog puta smo igrali u modu dominacije. Moj sin je glavni, dakle kapetan, a ja sam prvi oficir, koji ne pipa tastaturu dok kapetan nešto debelo ne zabrlja, pa mu onda savetujem kako da igra, u svakom slučaju poslednja odluka je uvek njegova. Sedim sa strane i pratim i ponekad komentarišem. I vidim sa kojim zanosom sin nameće svoju religiju ostalim civilizacijama. Jasno je zašto to radi, video je da je naša religija kompatibilna sa našim izabranim uređenjem sveta, dok je suprotna interesima naših suparnika, pa oni onda zaostaju ekonomski, vojno i naučno. Osim toga, kako smo mi korumpirali sve Države Gradove, mi imamo najveći broj glasova u World Congresu (nešto analogno Ujedinjenim Nacijama) tako da se naša volja nameće celom svetu. Pa tako redovno uspevamo da se izglasaju ekonomske sankcije upravo većim nacijama, našim neprijateljima u borbi da osvojimo svet.

Naravno da sam objasnio sinu čemu služe religija i Ujedinjene Nacije (i u realnom životu i u igri) i on sve to dobro zna, ali njemu slatko, jer upravo zahvaljujući njima lakše pobeđuje. Vidim ja da mu srce malo previše igra, pa nakon lake i brze pobede, ponudio sam mu da u sledećoj partiji podignemo nivo težine igre. Ohrabrio se lakom pobedom, pa je lako pristao. Ali, se ovoga puta našao u nebranom grožđu, našao se sa strane onih koji trpe nečiju tuđu religiju i demokratiju, pa mu sad nije bilo ni lepo, ni prijatno. Ali, to je i bila suština mog lukavog predloga, da ga navučem na laku pobedu, da bi onda u sledećom koraku video šta to znači kada ti se demokratija sruči na glavu. Ko ima vlast nad drugima, ne može da je ne iskoristi.

Sledeće partije igrao je tako što je opet spustio nivo. Znao je da radi virtuelno zlo, znao je da će opet nametati svoju volju nedužnim žrtvama, ali vlast je lepa i kako je do nje u ovoj igri lako doći, dovoljno je samo stisnuti pravo dugme na početku partije, nije mogao da odoli. Vlasti niko ne može da odoli, upravo zato se nikome ne sme ni dati. Nakon nekoliko partija pitao sam ga što ne igra opet na višim nivoima ili u modu naučnog primata, umesto dominacije, rekao je da mu je to dosadno. Razumem ja to, nema živog bića koje ne voli da vlada, da uzme džabe nešto što mu ne pripada, ako ga to malo košta. Suština je uspostaviti sistem u kome to nikome nije dozvoljeno. Ali vi mislite da se glasanjem pobeđuje ljudska priroda, pa ćete na sledećim izborima postaviti vladara koji ovog puta neće krasti ili ubijati ili će to manje raditi. Hoće manje, ali samo ako je manje sposoban.

Ili, ako ste još naivniji, ili alaviji, kako ko, povešćete se za socijalistima koji vam stalno nude «preraspodelu» i «društvenu pravdu». Oni su užasno protiv privatne svojine, oni su protiv profita, oni su protiv kapitalizma, a naročito su protiv dispariteta moći. Kapitalista je moćan, vele oni, a radnik je nemoćan. Zato će da stvore sistem u kome je država milion puta moćnija od najmoćnijeg kapitaliste, da bi naravno učinila radnika, a ne sebe, moćnim. Ma da, socijalistički političar je anđeo, a kapitalistički je đavo, to svi znaju, jel da? Pa pisalo na Internetu, koji sve zna. I da je zemlja ploča i da nas truju gasovima iz aviona i da smo siromašni zbog neoliberalnog kapitalizma, a o Masonima i Vatikanu i da ne pričamo. Sva sreća pa imamo Internet, zar ne?

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 1 sat 09 min 45 sek

Advertisements