Galerija

Dejvid Fridman u Beogradu

Ako ne znate ko je napisao knjigu „Machinery Of Freedom“, vreme je da to saznate, David Friedman. Od 13-15 Aprila ove (2018.) godine biće u Beogradu, zajedno sa ostalim predavačima. Radi se o sinu nobelovca Miltona Fridmena. Milton je u svoje veme bio rok zvezda slobodnog tržišta. To je bilo vreme hladnog rata i tada je čikaška ekonomska škola kojoj je Milton pripadao bila korišćena kao ideološka kičma za borbu ideja sa Sovjetskim Savezom. Ta škola je dosta doprinela u promovisanju slobodnog kapitalizma, ipak Fridman ostaje kao neko ko je uprljao svoje ruke, jer je bio savetnik Ronalda Regana, dakle pokušao je da sadi tikve sa đavolom, pa su mu se one olupale o glavu. Osim toga, Milton je bio samo minarhista, dakle zalagao se za smanjenje, a ne ukidanje države. Njegov sin Dejvid, nastavio je očevim putem i podigao nivo njegove teorije i shvatio da ako je dosledno primenimo da za državu u društvu nema mesta, pa je bio jedan od promotora anarhizma. Dejvid nikada nije bio zvezda kao otac, ne zato što su njegove ideje manje vredele, štaviše više su vredele, ali je radio u vremenu kada je Sovjetski Savez propao, tako da nije bilo više potrebe da se takvi ljudi uzdižu do nebesa, tako da je Amerika, kada je uklonila svog protivnika mogla nesmetano sama da ide ka socijalizmu. Američka administracija se poigrala sa teorijom liberalizma, ne zato što je u njega verovala, nego zato što je on teorijski antipod socijalizmu, ideologiji glavnog američkog neprijatelja. Tržišni kapitalizam je u Americi po malo tolerisan, a ne podstican. A to je normalno, jer su država i slobodni kapitalizam jedno drugom suparnici.

Dejvid u svom radu brani ideju libertarijanizma konsekvencijalističkim, a ne etičkim putem. On predlaže publici pretpostavke A, B, C i onda iz njih izvodi posledice D, E, F sa nadom da će oni koje se upoznaju sa tim idejama složiti da su te posledice bolje od nekih drugih i da će zato preferirati kapitalizam i privatnu svojinu umesto socijalizma i državne svojine. On ne priznaje racionalnu etiku jer tvrdi da razne grupe ljudi imaju razne etike i da je teško ubediti bilo koga da prihvati neku drugu moralnu paradigmu, ali zato misli da svi mogu da vrednuju i razlikuju dve grupe različitih posledica. Fridmen, međutim tvrdi da on nije utilitarista, već konsekvencijalista. Utilitarizam pretpostavlja da postoji neko merljivo društveno dobro i onda neko može da zahteva da se uradi A umesto B. Pa po tome ako imamo 5 ljudi na operacionom stolu i svakom fali po jedan organ i imamo jednog zdravog u čekaonici koji je samo došao na redovni pregled, da se isplati da ubijemo tog jednog zdravog, izvadimo mu 5 organa i spasimo 5 njih. To bi bio utilitarizam, to, naravno Fridmen odbacuje. Po konsekvencijalizmu, ako ljudi nešto dobrovoljno prihvate i ponašaju se na određen način, recimo na način da ne započinju, već samo odgovaraju na nečije nasilje da će imati profit u materijalnoj, bezbedonosnoj, porodičnoj, duhovnoj sferi. Ja se slažem sa tim, ali se ne slažem da je racionalna etika subjektivna i da je nemoguće ljudima da je razumeju ili prihvate. Ali dobro, možda će Dejvidov sin prevazići i svog oca, mada se on ne bavi teorijom, već pokušava u Pacifiku da stvori prvu anarho-kapitalističku teritoriju, sada je u pregovorima da preuzme neko ostrvce za te potrebe.

U svakom slučaju zanimljiv predavač, po obrazovanju je fizičar, čak je i doktorirao, ali ceo život je proveo baveći se ekonomskim i pravnim problemima. Osim esejistike piše i fikciju, a hobi su mu i srednjevokovno ratovanje i kuhinja. Ne spada u vatrene borce, radi se o jednom niskom debeljuškastom čikici sa razbarušenom kosom i čudnim košuljama koji nikada ne diže glas, ali je veoma nezgodan u debatama. Veoma je obrazovan i veoma inteligentan, priča jako brzo i podrazumeva da publika zna već dosta toga, tako da ako dođete da ga gledate, računajte da ćete posle, svejedno, morati da gledate snimak da pohvatate sve konce. A što ne biste došli kad vam čovek već na noge dolazi iz dalekog sveta. Kada bih koristio metaforu da opišem ko je Dejvid, on ne bi bio frontmen neke rok grupe, već studijski muzičar koji daleko bolje svira, samo ne voli da se eksponira po koncertima, već precizno radi svoj posao u tišini studija. Ali ponekad ode i po svetu i održi po neko predavanje. Sada kako je otišao u penziju, moguće je da će to biti i češće.

Više informacija o najavljenom događaju može naći na ovom sajtu

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 1 sat 06 min 30 sek

Advertisements