Galerija

Poruka onima koji ne razumeju kako se može živeti bez vere u boga

I ne samo da se može, već se i mora, alternativa bi bila užasavajuća. Jedan od poznathih srpskih klero-nacionalista postavio je više puta pitanje, javno, kako se to može uopšte živeti bez vere u boga. A oni nisu ni svesni da postavljajući takva pitanja prilično govore o sopstvenom psihološkom profilu.

Pa da počnem. Kako je naš lepi plavooki bog koji živi na oblacima odlučio pre oko dve hiljade godina da se ni na jedan objektivan način više ne pojavljuje među nama, ostaje nam samo da deduktivno spekulišemo na osnovu onoga što su drugi smrtni, kvarljivi, lažljivi, prevrtljivi ljudi sa krhkim sećanjem i subjektivnim željama o njemu napisali. Mada moram da dodam da je to prilično komotna situacija za boga, da je baš odlučio da se pojavi među ljudima upravo onda kada nije bilo ni jednog uređaja koji mogu više-manje verno da zabeleže taj događaj. Danas bi boga mogli da snimimo video kamerama, infracrvenim kamerama, radarima, da mu izmerimo pregršt fizičkih karakteristika i da ga digitalizujemo tako da zapisi o njemu ostanu ostalim generacijama zauvek u nepromenjenom obliku. Osim toga, vrhunski fizičari ili matematičari ili filozofi mogli bi da mu postavljaju sva moguća pitanja iz logike, etike, o postanku sveta itd. Tada kada se Isus pojavio niko nije znao skoro ni o čemu, pa nije imao ko ni šta da ga pita. Tada su nepismeni očevici bez ikakvog znanja bilo o čemu svedočili. Svima je poznato da ono što je u ljudskim sudovima i teologiji najviši nivo dokaznog materijala, odnosno ljudsko svedočenje o nekom događaju, da je to najniži mogući dokaz za nauku. Probajte kao astronom da kažete da ste videli 2 Sunca na nebu juče po podne. Nakon prezrivog pogleda kolega astronoma, ako vam uopšte i odgovore, odmah bi vas pitali da li imate nešto malo opipljivije od onoga „majke mi, baš sam video 2 Sunca“. Ako nemate, poslali bi vas da otšetate do nekog manje ozbiljnog naučnog časopisa kao na primer „Treće oko“.

Kad kažem da spekulišemo, to znači da se oslonimo isključivo na ono što je o njemu napisano. Da, da odmah kažem dok ne zaboravim. Molitve se ne računaju u nešto opipljivo, zato što su sa stanovišta bilo kog racionalnog načina analiziranja nerazdvojive od halucinacija ili ludila ili masovne histerije. Ja potpuno verujem da neki ljudi misle da je molitva zaista dijalog sa bogom, samo što to nikako ne možemo da smatramo objektivnim. Možda je to istina, ali nauka se ne bavi istinom, već onim što se može pokazati i objasniti.

Čemu služi reka pored Jasenovca? Da u njoj bog opere ruke.

E upravo kad smo kod objašnjenja, tu stvari stoje najtanje. Ali neću sad o molitvama. Najviše od svega što bode oči su moralnost i milosrđe boga, odnosno totalno njihovo odsustvo. Možda je pravi bog koji zaista postoji zaista moralan, ali nemamo zapise o takvom jednom. Barem ne do sada. I pored sve teološke akrobatike o tome da je slobodna volja koju je bog podario ljudima izgovor za bilo koju njegovu neaktivnost u sprečavanju zločina koje čovek radi, to nikako nije ni logično, pa samim tim ni uverljivo. Ili možda bog ima potpuno različite etike kada se on odnosi sa ljudima u poređenju sa etikom kada se ljudi odnose između sebe. Ako je bog stvorio čoveka i dao mu telo i dao mu dušu, neshvatljivo je kako može da dozvoli da desetine miliona ljudi pogine u Jasenovcu, Aušvicu, ruskim gulazima i gde sve ne, a da prstom ne mrdne. I ne samo da poginu, nego da ih neko muči dok im se tela ne pretvore u senke i dok im duša se duša ne pretvori u pocepanu krpu. Da, bog će to, navodno da nadoknadi tako što će im vratiti dušu kada ih bude prebacio u Raj, ali šta ćemo sa onim danima, mesecima, godinama najgorih mogućih muka pre toga? Kako se to računa? Gde je tu pravda? Gde je tu milosrđe? Ili možda bog misli da su logoraši krivi što se nisu branili, a mogli su. Dakle, svi su osuđeni zato što su bile strašne kukavice, koje je on stavio na iskušenje, ali su svi pali na testu, tako da su zaslužili takve sudbine. Ili je to možda lekcija za buduća pokolenja, da nauče da ne ponavljaju ista zverstva, zato Plavooki nije intervenisao. Da je pomogao, onda ne bismo naučili. Dakle bog je stvorio i dobre i zle ljude, ubacio je među ljude najgore zveri koje postoje na planeti, ali isključivo zbog našeg dobra, da bismo više poštovali i čuvali dobro. Voleo bih da obrnemo uloge, pa da mi tako testiramo boga, a mi da ga pasivno gledamo, malo za promenu. Na kraju krajeva, on se samo mučio relativno kratko na krstu, ljudi iz Jasenovca su umirali godinama u mnogo gorim mukama, ali ne pojavljuju se ni na jednoj ikoni ili fresci. Ili su možda i ti Srbi bili samo teške kukavice i zaslužili su da ih kuvaju, melju, komadaju i šta već ne. Pravda po svojoj definiciji znači da onaj koji je oštećen da će dobiti prihvatljivu zadovoljštinu nakon nedela. Može li da postoji u Svemiru bilo šta što može da nadoknadi takvu sudbinu? Odgovor još čekamo i nikada neće doći. Beskonačni život u Raju nakon toga nije dovoljan. Naravno, ko sam ja to da tvrdim, teolozi bolje znaju, oni uvek sve znaju. Samo voleo bih da testiram ta njihova uverenja u praksi. Recimo da klero-nacionalisti naprave eksperimenat u ovom vidljivom svetu da nam pokažu da zaista veruju u to što pričaju. Recimo da dovedu neke psihopate pred svoju decu sa navršenih 18. godina kada su ona sasvim svega svesna i da od siledžija zatraže da deci odseku noge i da im izvade oči, dok masa drugih to gleda u publici, a da očevi i majke pri tom prstom ne mrdnu da to zaustave i da ih onda ceo život drže kao malo vode na dlanu, da ih tetošu najbolje što znaju, stalno im ponavljajući da su ih žrtvovali za dobro onih iz publike da nauče šta je to zlo, da ga nikada više ne urade. Baš bih voleo da vidim koliko bi takvih vernika to uradilo svojoj deci. Naravno, našao bi se neki manijak i među njima, ali sam apsolutno ubeđen da skoro ni jedan to ne bi uradio. Zašto? Zato što bi to bilo potpuno nepotrebno zverstvo. A jedino što je apsurdnije od toga je što oni na apstraktnom nivou to prihvataju, kad to bog isto radi, ali kada im neko kao ja to spusti na zemlju i ovako konkretizuje preko ove paralele, onda bi shvatili da to nema smisla, da je verovanje u dobrotu tako nekoga najviši stepen mentalne bolesti.

Mi koji ne verujemo, znamo da postoji zlo u ovom svetu i jedina prava, dubinska uteha koju imamo je da ovaj svet nije proizvod dizajna nemilosrdnog Tvorca, već proizvod malog broja ljudi psihopata. Kada bi neko dokazao da je ipak ovo stvorio Tvorac koji je uz to i dobar, to bi stvarno zahtevalo neko jako novo i zaista revolucionarno objašnjenje koje je promaklo ama baš svima. Svako koje sam čuo do sada je bilo jedno besmislenije od drugog. Jednostavno ne mogu da spojim Dobrotu sa Tvorcem. Kako god okrenem, to dvoje ne može da se složi. Možda postoji Tvorac, ali nije dobar. Na osnovu dokaza koje imamo ispred sebe, a to su samo stari spisi, to je jedino što razuman čovek može da zaključi.

P. S. Ako vam je teško da razumete ovo, još ću pojednostavniti. Bog ne može da opere ruke od svoje kreacije, rekavši da je sve rešeno slobodnom voljom. Zamislite da vi napravite robota koji ponekad ubija druge ljude ili robote. Na sudu se nećete izvući jer će veštak dokazati da je sam dizajn robota takav da slobodna volja robota nije dovoljna da pokrije greške u dizajnu koje čine da robot bude ubica. Robot nije apsolutni gospodar svog ponašanja i zbog toga može imati u najboljem slučaju samo delimičnu odgovornost.
Ili zamislite da je bog stvorio sve ljude sa tumorom na mozgu i da niko nije odgovoran za svoje postupke. Mi nemamo svi tumor na mozgu, ali imamo neku blagu varijatnu toga, jer u našem dizajnu postoji greška da smo sposobni za zverstvo, barem neki od nas. Neki daleko više. Čak mali broj nas ima izražen „tumor“, ali opet, nismo mi sebe takvim stvorili. Nismo odgovorni za svoj dizajn.
Dok ako izbacite boga iz sistema, onda se stvar može daleko bolje objasniti. Nema više moralnog problema. Svaki čovek je odgovoran za sebe i za svoje postpupke, a jedini posao veštaka je da utvrdi da li neki zlotvor ima mentalni kapacitet da kontroliše svoje ponašanje. Ukoliko nema, mora biti na neki način izolovan od ostatka ljudi, ali zato se ostali svi smatraju jedinim odgovornim za svoje postupke. Svet bez boga ima etički smisao.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 49 min 20 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka