Galerija

Feudalizam, kapitalizam i demokratski socijalizam Ramba Amadeusa

Antonije je tek koju godinicu stariji od mene, ali moglo bi se reći da smo generacija. I nekada davno mi je zaista imponovao, ali kako vreme prolazi mislim da taj čovek zaista priča baš svašta. Čuo sam ga na par mesta u poslednje vreme kako kaže da je kapitalizam u stvari feudalizam sa tehnologijom i da je liberalni kapitalizam i gori od feudalizma. Uz to je rekao, da ljudi ne treba da očekuju neku pamet od njega, da on ne redi drugo nego citira druge autore, posebno iz sociologije. Rambo ili dobro razume loše knjige, ili loše razume prave knjige, ali nikako da ubode dobitničku kombinaciju da dobro razume prave knjige.

Da se razumemo, ne mislim da je Pušić intelektualac, ali svakako nije glup, on spada u one bistre momke, zevzeke sa puno talenata, ali kao i mnogi takvi upao je kao mlad u neku kacu sa levičarskim kupusom, dobro se napio marksističkog rasola, pa sad ne uspeva da se reši tog ukusa koji se uvek vraća. (iako je nekada pevao o kataklizmi komunizma, radi se samo o nijansama, njemu više prija socijal-demokratija, što je isto socijaliam, samo u oblandama) A kako bi drugačije i bilo, umetnici, uz retke izuzetke, svi naginju ka nekom kazanu. Kada ga imaju, onda dobro kusaju iz njega, a kad ga nemaju, sanjanju o njemu i idealiziju svaki njegov aspekt neprestano kritikujući slobodno tržiše kao simbol najvećeg zla. Da stvari budu gore, i desni nisu mnogo bolji. Čuo sam jednom izjavu „Bačve koja hoda“ (pogledati moje druge priloge da saznate o kome se radi, a nije Šešelj) da je bio oduševljen predlogom američkog predsednika Ruzvelta o novim socijalnim ljudskim pravima gde svako rođenjem mora da ima pravo da se leči, da ide u školu, da ima auto, kuću, itd… i da je bio jako razočaran zato što se plan nikada nije usvojio. Desničar koji se oduševljava programima izrazitih levičara. Kad ja govorim da nema velike razlike između levih i desnih, vi se čudite. I jedni i drugi ne mogu da pobegnu od kolektivizma, kontrola i kazan su centralna ideologija obe strane, jedino što ih razlikuje je što u jednom slučaju imamo vrhovnog gazdu Tita, Staljina ili tako nekog, a sa druge strane Jehovu, Alaha i tako redom. Postoji neki mali podskup desničara koji su za minarhizam, odnosno za državu sa veoma malo ovlašćenja, da se bavi sudstvom, policijom i vojskom i ničim više, ali tih ima zanemarljivo malo. Uglavnom su desničari klero-nacionalisti svuda po svetu i uvek vlažno sanjare o nekom novom Spasiocu Zemaljskom, o Trampu, o Putinu, Tomasu Džefersonu, Caru Dušanu, samo kad se udruže snage dobra i protestantizma, dobra i pravoslavlja sa amerikanizmom, srpstvom i sa … prazne crta …, dopuni sam po potrebi u zavisnosti od zemlje rođenja.

No, da se vratim Amadeusu. Kažem, bistar je čovek i predstavlja nekako prosek mislećeg čoveka iz naroda, one koji ne bleje u televizire, već ponešto i pročitaju. Tvrdi on da je običan kapitalizam ništa drugo nego feudalizam maskiran tehnologijom pa ga ne vidimo, pa mislimo da je bolji, a da je liberalni kapitalizam i gori od feudalizma. I nakon što sam rukom morao da podignem donju vilicu koja je spontano pala od čuđenja, objašnjenje za tako smelu izjavu me je potpuno dotuklo, naime, rekao je da je bogatstvo u feudalizmu bilo bolje raspoređeno, jer je bilo daleko više vlastelina, nego danas kapitalista, tako da bogatstvo nije držalo 1% stanovništva kao danas, nego daleko veći procenat i zbog toga je bilo bolje tada.

Elem, neću da ulazim u duboke filozofske analize, ali u pliće hoću, ali bih u međuvremeno podsetio Ramba na početak filma o buni „Matije Gupca“ kada vlastelinovi „momci“ skidaju do gole kože nekog seljaka u sred zime i teraju ga da glumi zeca koga će vlastelini uloviti, prvo će ga psi nanjušiti i izgristi, a onda će ga gazde dotući. A onda kada se Matija Gubac pobunio za takav tretman, tada je dobio užarenu krunu na glavi i pod njom, u mukama, svisnuo. Lako je danas poistovećivati feudalizam i kapitalizam, ali u prvom slučaju čovek je zaista bio vezan zakonom i silom za svog gospodara kao pas. Seljak je bio samo malo više od roba. A o famoznom bogatstvu i njegovoj raspodeli i da ne govorimo. Celokupno bogatstvo čitavog feudalnog sveta ne bi moglo da se poredi sa bogatstvom jednog većeg grada Zapada današnjice, tako da možemo više da govorimo o raspodeli siromaštva, umesto o raspodeli bogatstva. Današnji proleteri imaju stotine puta više nego što su imale gazde iz Zagorja. Rambo će uzvratiti, da, ali to je samo tehnologija stvorila, ne kapitalizam, samo, kolega, opet padate na ispitu, jedno bez drugog ne ide. Naučni duh, renesansa, kapitalizam, ne idu jedno bez drugoga. Duša kapitalizma nije bogaćenje, to je posledica, suština je u slobodi i preduzetničkom duhu. Kada smo oslobodili čoveka od gazde, svako ko je imao pameti, imao je šansu koja je desetinama vekova pre toga bila korbačem i lancem sprečavana. Nije nimalo slučajno što je najveće bogatstvo ikada stvoreno upravo kada su se slobodni duh nauke i slobodni duh ekonomije spojili. To je i sam Marks priznao u svom manifestu komunizma, hvaleći sva dostignuća kapitalizma, samo, kako to obično biva, dok kajmaka nema, nema ni bezveznih ideologa, kada neko drugi svojom mukom i talentom kajmak nataloži, obavezno se stvori neki filozofski parazit da ga pokupi svojim mudrim idejama.

Osim što Rambo ništa ne razume o istoriji, a još manje o ekonomiji, on je uz to i veliki branilac Demokratije sa 3 velika D, pa nas uči kako stalno treba da glasamo za opoziciju da bi držala pod kontrolom vlast, tako niko ne može da postane diktator, kao da su jedina 2 sistema na svetu demokratija i diktatura. Imam jedno malo pitanje. U sistemu gde postoji vlast, bilo kakva vlast, jaka, slaba, kontrolisana ili nekontrolisana, dakle u sistemu gde je dozvoljeno da se pištoljem nameće bilo šta, bilo kome, pa čak iako biramo ko ima prst na okidaču tog pištolja, ko mislite da ima veće šanse da prosperira? Bogati ili siromašni? Bogati će uvek naći način da sklope savez, da podmite, da nađu dogovor sa vlastodršcem koji je uvek isti. Bogati finansiraju vlast dakle, vojsku, sudstvo i policiju, dok vlast daje povlastice bogatima da mogu da stvore monopole u svojim sektorima, tako da ne moraju do potrošača konkurencijom, već zakonom. Dok god ima vlasti, taj brak je neraskidiv. Demokratija je, ne samo teorijski, već i u praksi veoma jasno pokazla da nije ništa bolja, štaviše, gora je, od recimo monarhije u tom smislu, jer kraljevi su barem imali neke brige o svojoj teritoriji, demokrate su privremeni menadžeri lopovluka, koji su sistemom stimulisani da satru što više mogu u što kraće vreme.

A da ne govorimo o moralnom aspektu svega ovoga. Jesu li levičari omađijani bogatstvom bogatih i ima li uopšte morala među levima ili su sve sami konsekvencijalisti? Za njih je najvažnije da svi imaju pare, a sad što neki čovek može sasvim legitimno da gospodari sudbinom drugog čoveka, to ih ne brine. Isticati neravnomernu raspodelu para kao prioritet je isto kao kada bi Linkoln predlagao ne da se američki crni robovi oslobode, nego da se bori da se deo prihoda robovlasnika podeli sa robovima. Na prvom mestu je uvek lična sloboda svakog pojedinca. Onda kad rešimo moralni problem, onda preostaju praktični problemi. U slobodnom društvu u kome je zabranjeno batinom mešati se u ekonomiju, postoji hiljadu načina da siromašniji smanje potencijalni razorni uticaj bogatijih, mogu se udruživati na sve moguće načine, ako to bude uopšte i potrebno, jer kada bogatiji jednom izgube moć saveza sa državom, tada je sasvim moguće da postanu siromašni preko noći, jer ko je naviknut na monopol, u trenutku kada on nestane, često ne uspeva da bude konkurentan. Uz to, podsećam, da čak i u trenutnom sistemu gde vlast postoji, taj famozni 1% koji sve poseduje, nije sačinjen od istih ljudi, u taj prsten bogatih, neprestano ulaze i izlaze novi igrači u toj utakmici. Bez državnog prinudnog aparata, to bi bilo daleko dinamičnije. Kreativna destrukcija kapitalizma je jedino što može da poveća bogatstvo sveta, a naročito siromašnog dela. Svi oni koji bi da ga zauzdavaju, neprijatelji su slobode i čoveka. Ili su budale ili jeftini moralni pozeri, a demokratija nije nikakvo maksimalno dostignuće ličnih sloboda, već samo dobro smišljena iluzija tog važnog ideala.

P.S. Postavite sebi jedno pitanje? Ako je konsekvencijalizam zaista važniji od etike, to znači da je praktičnost akcija apsolutna i bezgranična. Dakle, svaki konsekvencijalizam se svodi na makijevalizam, odnosno da je bitan samo cilj, a svako sredstvo dozvoljeno. Samo ostaje jedna sitnica, jedno zauvek nerešeno pitanje ko i kako odlučuje cilj cele grupe? Danas ćemo silom otimati pare bogatima, sutra ćemo trpati u gulage one koji se ne slažu sa našim idejama, prekosutra ćemo osvajati teritorije da bismo povećali bogatstvo. Dok etika kaže da je zabranjeno započinjanje nasilja bez ikakvog ALI.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 54 min 55 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika