Galerija

EU, spolja gladac, unutra jadac

Zamislite nekog udvarača koji je otišao na sastanak sa ženom svojih snova, ali sa druge strane stola u restoranu, umesto zanosne, poštene, duhovite devojke, sedi neka baba koja je sa sobom ponela album sa crno belim slikama. I ona okreće stranicu po stranicu, na svakoj se vidi ta zanosna devojka i baba priča sve najlepše o njoj i nakon 2 sata se uspostavi da su to njene slike kada je bila mlada, a da se devojka zbog koje je udvarač došao neće ni pojaviti na sastanku.

Eto, to je najbolja slika šta je to zaista Evropska Unija. Kako je i dalje, na primer, barem pola ljudi u Srbiji, za ulazak u EU, sve te nade da se uđe u dobar brak zasnovane su na starim slikama te neke više nepostojeće Evrope. Sa ulaskom u EU, ne bismo došli u dodir sa prelepom curom, već sa babom na samrti, kojoj je mala penzija, pa joj treba neko da joj plaća lekove i da je vodi kod lekara.

Ono što pravi veliku zabunu kod prosečnog čoveka je raskorak između Evrope kao geografsko-kulturno-ekonomskog prostora i Evrope kao političke organizacije. Ko ne voli da šeta bulevarima Pariza, svako se ponosi muzikom Betovena, niko ne bi odbio da može da sarađuje sa evropskim firmama ili da ode bez problema tamo negde i da radi. Problem je u tome što EU to ne da. Ona kaže, prvo da potpišeš ovaj ugovor, onda sve ostalo, možda. A u ugovoru piše da nam se sestra mora udati za gazdu, da nam brat mora poći u Janjičare, da moramo da odustanemo od sopstvene suverenosti i de iure, a ne samo de facto, kao do sada. Ta poglavlja koja se potpisuju, uopšte nisu pro-forme, to su zakoni kojima stavljamo omču oko sopstvenog vrata.

Evrofanatici, barem oni racionalniji, to sve znaju, samo oni misle da su balkanske političke organizacije toliko gore, da je bolje i omča oko vrata, ali evropska, nego sigurno odrubljena glava ako se ne uđe u EU. Oni misle da će ta omča da nas dovede pameti, jer je niko neće povući i obesiti nas, nego će nas kao pse dresirati i jednom konačno dovesti u red. Evrofanatici koji EU dižu na nivo religije misle da će doći radna mesta u izobilju, da će se plate, preko noći dići na 3000 eura i da će se život svesti na šetanje po tržnim centrima i švrćkanje po evropskim prestonicama.

Starica EU broji sebi zadnje godine

Religioznim fanaticima se ne obraćam. Ovo ovde je pokušaj da se ukaže ostalima da će EU ipak tu omču povući i obesiti nas. Ako je EU nekad i bila ono što oni misle, to je bilo do pre 50, 40, u najboljem slučaju do pre 30 godina. Danas EU krupnim koracima juri ka komunizmu, ka multi-kulturalizmu sa potpuno neprijateljskim kulturama, ka hiper centralizaciji i ka ekonomkom kolapsu. Da li će se maksimalna posledica svega toga desiti za 5, 10, 30, pa čak i 50 godina, potpuno je svejedno, u brak se ne ulazi sa partnerom sa takvom perspektivom, već se ostaje samac ili se traži neka bolja prilika.

Da je EU jedan običan ekonomski savez koji kaže, ko je sa nama, sa njim trgujemo bez carine, ko šta i koliko hoće, može da se radi bilo gde i da se otvaraju firme bilo gde sa jednim potpisom olovke, to bi bila divna šansa, u takav savez bi trebalo ući trčećim korakom. Realnost je drugačija. Nije li vam čudno da se moraju potpisati hiljade stranica gde svaka druga kaže da Brisel odlučuje o ovome ili onome? Niko se nije usrećio sa takvim partnerstvom. Štaviše, imamo odličan dokaz u suprotnom smeru, da je Velika Britanija odlučila da istupi. O Englezima možemo da mislimo šta god hoćemo, ali da nemaju osećaj za istorijske promene, to svakako ne. Pametnom bi i to bilo dosta, ali mi ne, mi moramo uvek glavom kroz zid. Boljeg života ne može biti bez slobode, a u odnosu snaga 500 miliona EU ljudi na 7 miliona Srba, čak i kad bi demokratija fukncionisala, brojevi nisu na našoj strani. A EU nema ni najmanju nameru da pojačava federalizam, već sve jači centralizam, dok se ne raspadne, kao što se rapala Jugoslavija. Puno kultura, puno jezika, puno interesa, a Brisel bi sve pod jednu kapu. Ne ide to tako ljudi. Ali džabe ja pričam, emocije su emocije, vi ste se zaljubili u tu devojku sa crno belih fotografija, a nećete se dovesti pameti možda čak ni kad baba bude umrla.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 42 min 30 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika