Galerija

Koliko je para potrebno svetu?

Na prvi pogled izgleda kao pitanje bez smisla. Isto kao kada bih vas pitao koliko je potrebno sladoleda, ljuljaški ili automobila. Zavisi od toga koliko ima ljudi, koje su njihove želje, koliko ima raspoloživih resursa, znanja, tehnologije i profesija proizvođača.

Međutim, odgovor na moje pitanje postoji i veoma je egzaktan. Čitavom svetu je dovoljno jedan para. Jedan čega, jedan šta? Nebitno, jedan dinar, jedan euro, jedan maki. Broj proizvoda koji se mogu proizvesti je konačan pozitivan broj, broj ljudi i proizvođača i potrošača je isti takav broj. Dakle zbog toga i zbir svih cena svega je konačan pozitivan broj. Da, ali koji? Može biti bilo koji: 25, 800 milijardi ili 1/375. A kad je tako, onda se zbog matematičke tradicije koristi poznati okrugli broj 1. Ili 100% ako vam je to lakše. Nula ili 0%, označavaju ništa nečega, dok 1 ili 100%, označavaju celokupnost nečega. Dobro, rećićete vi, ali to je samo matematička igrarija, ali bi bilo veoma nepraktično. Ako bi zbir svih cena bio 1, onda bi kilo hleba koštalo 2.50 * 10 na -30, što bi bio potpuno nepraktičan način komunikacije u svakodnevnom životu. Međutim, ni to nije tačno. Pekar bi mogao da vam kaže da košta dve i po tridesetice. Izostavio bi minus jer su sve cene frakcije broja 1, dakle sve imaju negativni eksponent, dakle nepotrebno ga je pominjati, a isto tako lako bi bilo izostaviti eksponencijalnu formu koje se podrazumeva. Isto kao kad kažete da auto košta 25 hiljada. I u današnjim jedinicama to je 25 * 10 na 3 dakle razlika je samo u tome što se koristi pozitivni umesto negativni eksponent, tako da bi umesto 25 hiljada rekli 25 trojki. Dakle, to je samo mala promena u navikama. To ne samo da je lako izvedivo, nego će se verovatno i dogoditi kad i ako bitkoin zameni današnje novce. Oko bitkoina u raji se najviše govori o rudarenju i spekulacijama, no najbitniji koncept koji je kamen temeljac kripto valuta je u konačnom broju jedinica. Kažu 21 milion. 21 milion je mali pozitivan broj veoma blizu broju jedan ako ga uporedite sa današnjim brojem novčanih jedinica svih para celog sveta. Toliko mali da će kilo hleba u bitkoinima isto biti neki broj sa negativnim eksponentom na deseci, tako da će vam pekar reći dve i po dvadesetdvojke bitkoina i vama će trenutno biti jasno o kojoj je ceni reč.

Zašto je ograničenost novčanih jedinica tako važna? Odgovor će biti još i čudniji nego na prvo pitanje sa početka. Zato što sa ograničenim novcem verovatnoća da postoji neka monstruozna vojna sila kao danas SAD je skoro ravna nuli. Otkud sad to, kakve veze imaju pare sa nuklernim arsenalom, vojnim bazama i svemirskim raketama? Da biste ovo razumeli, morate da pročitate moj tekst o razlici između robnog i dekretnog novca, no da sažmem, dekretni novac, odnosno 100% svog novca danas u opticaju nema nikakvo ograničenje u broju jedinica. A to znači da onaj ko ima kontrolu nad stvaranjem, dakle štampanjem ili danas jednostavno upisivanjem brojeva na kompjuterske tekuće račune može da stvori kratkotrajne plime novca u svojim rukama sa kojima može da kupi šta hoće. Kasnije se svaki taj talas utopi u okean ostatka novčane mase, ali se globalni nivo vodostaja podigne za koji delić milimetra, što znači da se poveća inflacija, dakle svi postajemo siromašniji svaki put kada centralna banka stvori novi novac ni iz čega. Svi, osim vlasti i prijatelja vlasti, koji profitiraju. Neprestano povećanje novčane mase bez stvaranja novih proizvoda, nije ništa drugo nego nasilna preraspodela od onih koji nemaju vlast ka vlasti. A vlast taj novac koristi za ono šta je njoj potrebno, da ojača svoju batinu. U prošlosti su to bili legionari rimskog carstva, danas su to rakete američkog. Razlika je samo u detaljima. Rimski vladari su smanjivali udeo zlata u kovanicama, tako da je na kraju pred raspad imperije ostao samo bakar, dok se danas to radi daleko više i gore, jer nema više ni fizičkih barijera, kompjuteri su u stanju da memorišu veoma veliki broj nula iza jedinice. Upravo zato upravo danas imamo najveći mogući vojni arsenal koji je ikada postojao na našoj planeti. Američko carstvo je najvlažniji mogući san svih mogućih vladara od kada oni postoje. Da je samo Kaligula imao kompjutere, šta bi tek on uradio.

Naravno, teorijski gledano, vladar može upotrebom svoje sile da prisvaja oružje i direktnim naredbama, bez trika sa novcem. Može da da ode do Rejtiona, Boinga, ili Lokid Martina i feudalnim dekretima jednostavno da uzme deo njihove proizvodnje, ali vladari nisu idioti, oni znaju da je javni direktni lopolvuk danas prilično nepopularan, zato ostavljaju privrednicima novac. Ne samo to, oni tolerišu deo slobodnog tržišta da obezbede tehnološko-ekonomski napredak, da bi na kraju kupili svoj kajmak. Novac se prvo toleriše, a zatim manipuliše jer tako jednim udarcem skidaju dve muve, ali samo na relativno kratke staze, jer kada se novčana masa poveća preko određene granice, krene galopirajuća inflacija i onda sve jednostavno propadne, svaki ekonomski stimulans nestane i društvo jednostavno krahira. Ali vladare i ne interesuju predugačke staze, ako osiguraju da povećaju svoju batinu za svog života i možda malo više, to je njihov maksimalni domet. Poznata izreka Luja Kralja Sunca, „posle mene potop“ poznata je po tome što je on to javno rekao, dok 100% uspešnih političara tako isto misli i postupa, samo to ne govori javno.

Sa ograničenim parama i ako se vladar ne bavi feudalnim otimanjem, vladar mora da zajmi novac od ostalih bogatih da jača svoju batinu. A to znači da mora da deli svoju moć sa mnogim drugim, jer ostali bogati ne daju novac vladaru na lepe oči, već traže protivuslugu. U prošlosti su to bile njive i rudnici osvojenih teritorija, danas su to zakoni kojima se uklanjaju konkurenti iz nekog privrednog sektora. Cilj svakog vladara je da smanjuje, nikako da povećava zavisnost od drugih moćnika, a kontrola nad količinom novca je veoma lukav metod za to.

Bitkoin je sa tog stanovišta, teorijski gledano, direktna i ogromna pretnja vlasti, zato kad i ako zameni današnji toaletni papir centralnih banaka, doći će kraj tom bahaćenju. Danas ga vlast toleriše jer ne predstavlja ništa bitno u svetskoj ekonomiji, ali ako zaista jednom krene, na prvi pogled izgleda da će postati ilegalan. Međutim, ni tu stvari nisu jednostavne i tu bih potpuno spalio krila ptici nade onih koji misle da će državna moć biti daleko manja ako pobedi bitkoin. Naime, za razliku od nekog pravog robnog novca, kao što je bilo zlato, koje je bilo ograničeno fizičkom nestašicom, bitkoin to nije. Gravitacija je ta koja se sve teške materijale gurnula bliže jezgru planete, pa je skoro nemoguće u dogledno vreme stići do bitno novih količina novog zlata, dok je bitkoin samo virtuelni novac, dakle može se stvoriti bilo koji klon svaki dan, dovoljno je dodati jedan bit i eto bitkoina 2. I to je mogući način kako će vlast doakati i toj novoj tehnološkoj pretnji. Bitkoin 1 neće moći da naduvavaju, jer matematika je matematika, ali će moći da stvaraju nove i nove kripto valute države same i kako imaju batinu u svojim rukama, stvaraće svaki put nove zakone kojima će prethodni bitkoin postati ilegalan i svi će morati da koriste novi koji će imati povećani broj jedinica svaki put, a hvala bogu pozitivnih brojeva nikada neće zafaliti. Država se ne može pobediti tehničkim trikovima. Ona živi dokle god vi trampite svoju slobodu za obećanje da ćete možda i sutra imati tanjir pasulja ako dozvolite da vas vladar drži na dizginu. Bitkoin je u najboljem slučaju samo nešto što može da nam kupi vreme, dok vladari ne shvate ovo što sam napisao, ali kako su vladari izuzetno sposobne psihopate, shvatiće. Biti vladar je komplikovan posao, ali oni vrlo dobro znaju da moraju da idu u korak sa vremenom. I to rado i čine jer je profit ogroman. Batina je ta koja im se mora oteti, to je početak i kraj problema.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 58 min 05 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka