Galerija

Matori, hočeš da te razbijem?

Kako sam dao dug i opšrian uvod u lik i delo Luja Si Keja u prošlom prilogu, da ne gubim vreme, idem odmah na priču.

Sadržaj:

Sredovečna, ali još uvek zgodna žena pristaje da popije kafu na poziv sredovečnog, duhovitog i harizmatičnog, debelog muškaraca. Sastanak počinje u najboljem mogućem redu, par postaje sve prisniji, atmosfera sve intimnija. Kroz šalu i lepe trenutke polako prolazi prijatno veče. Sva ta čarolija prestaje kada u isti kafić uđe buljuk polupijanih, preglasnih mladića negde blizu dvadesete. U jednom trenutku mekani Luj diže glas da dečaci malo smanje doživljaj, kad se ubrzo nakon toga za stolom romantičnog para stvori jedan od mladića i počne da preti matorom Luju da će da ga izmlati i pri tom mu pokazuje rane na šakama i govori mu kako je njegova prethodna žrtva završila u bolnici i da ako Luj baš ne želi da popije batine da se to možda, ali ne i sigurno, može i desiti, ali za to Luj mora ponizno da zamoli za milost. Luj se prvo ustručava, ali na kraju pristaje da se pred ženom kojoj se udvara ponizno pokloni siledžiji. Klinci urlaju od radosti i odlaze, njihov cilj je ostvaren, a žrtva ostaje da polako umire na zemlji u lokvi svog izgubljenog ponosa. Nakon toga, postaje jasno da privlačna žena gubi svaki interes za Luja, Luj ne veruje svojim očima, insistira sa pitanjima i na kraju dobija odgovor: „Znaš, moj um mi kaže da si ti verovatno OK, ali mi hemija kaže da si ti gubitnik, nisam više zainteresovana za tebe. I sama sam iznenađena time.“ Luj se diže trenutno, prati damu do taksija i kreće da prati mladog uzurpatora na njegovom putu ka kući. Zvoni mu na vrata, a vrata otvara nadrndani sredovečni muškarac, otac mladog delikventa. Kada mu Luj ispriča priču, on se izdere na mlađeg sina i psovkama ga otera na spavanje, pozove kavgadžiju u dnevnu sobu i tada ga i majka i otac počeše šamarati. U tom ih Luj zamoli da prestanu i reče im da mu je jasno odakle potiče nasilje njihovog deteta. Kad se na to majka naljuti i istera brže bolje nezvanog gosta iz kuće rečima tipa „ko si ti da me učiš kako da vaspitavam svoju decu“.

Komentar:

Zašto siledžije maltretiraju druge? Zato što ih je neko maltretirao ranije. Oni su programirani na nasilje, to je njihov način komunikacije. To ne važi za psihopate, oni su takvi rođeni, ali obični nasilni ljudi, koji su daleko mnogobrojniji od psihopata samo nastavljaju lanac ljudožderstva, gde jedno nasilje mora da pređe iz trpnog u činjeće stanje.

Koga maltretiraju siledžije? Slabe ljude. Oni, kao psi, imaju njuh za to koga da napadaju. Retko kada se desi da se okome na nekoga za koga osećaju da će da im zvekne 2 dange pre nego što i završe rečenicu pretnje. To je jako važno da znate za maltretiranje vaše dece u školi. Dečaci i devojčice siledžije iznad svega imaju potrebu da istresu svoju patnju na drugoga i da se pri tome ne osramote. Zato veoma vešto proučavaju na koga će da udare, jer se boje bruke više nego da izgube život. Zato kada znaju da pred sobom imaju dete koje roditelji zapostavljaju, znaju da niko sutradan neće doći da njima lupi 2 šamara ili da im ode kod roditelja na kuću i da ispriča kako stoje stvari. Zato, ako vam je dete žrtva bulizma u školi, to nije slučajno i najverovatnije ste vi sami krvi. Pustite te priče sve sam mu dao, sve sam mu kupio, upisao sam ga u najbolje škole. Ako niste prisutni i ako nemate pravi odnos roditelj-dete, ako dete ne zna da može da se osloni na vas uvek i bezuslovno, nema tu ni zakona, ni policije, ni institucija koji mogu da pomognu. Takva deca odišu nesigurnošću i to siledžije mogu da namirišu. Veoma slična stvar je kada otac tuče ili seksualno zlostavlja dete, a majka godinama ćuti. Takav otac se i oženio takvom, jer mu je bila potrebna neka koja ćuti. Nije to čak ni racionalno sračunato, to se odvija skoro sve na podsvesnom, životinjskom nivou nas ljudi. Slična je stvar kada majka postane samica sa decom, pa je onda opsedaju šakali koji ili samo žele nju da iskoriste za jeftinu zabavu i ništa više ili, još gore, da mogu da ispolje svoje pedofilske strasti sa njenim podmlatkom.

Odgovor na sve to je stabilna porodica sačinjena od muža i žene koji se vole i poštuju ceo život i koji žele i vole svoju decu, tamo gde žena vidi sebe prvo kao majku, kao najvažnije i najkvalitetnije zanimanje na svetu, a gde otac vrednuje dijalog i vreme provedeno sa decom više nego buljenje u fudbalske utakmice i blejanje po kladionicama. Prestanite da lažete sebe da volite svoju decu. Ako im neko redovno lupa šamare u školi, to je siguran simptom da ste daleko od svoje dece i da ona vape za vama. Taj se problem ne može promeniti glasanjem, policija nije tu da rešava vaše uništene porodice. Ostajete sami pred ogledalom da se upitate jeste li vi zaista dobri ljudi ili volite svoju guzicu više nego očice vaših mališana. Zagledajte ste duboko u sebe, oslobodite se svih izgovora i vratite se deci. Vaš posao je da vaspitate svoju decu da im ne padne na pamat da nekog maltretiraju, ali i da ih vi branite dok su mali i da ih naučite da se brane kada ojačaju. A naročito da ih postavite na put da se odbrane od najvećeg tiranina, sopstvene države. Lako ćemo za spoljne okupatore, jednom kad zbacimo domaćeg. Sloboda, ili je bezuslovna, ili nije sloboda.

Na žalost, isečak na JuTjubu nema kraj, tako da se ne vidi epilog priče, ali dobro bolje išta nego ništa, osetićete ton price, što je ono najbitnije.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u umetnost