Galerija

Desničarko – srpski rečnik

U školama se obično uči kako su Hitlerov nacizam i Musolinijev fašizam tipični predstavnici desne političke varijante. Tako je bilo kada sam ja išao u školu u komunističkoj Jugoslaviji, ali na žalost je tako i ovde na Zapadu, jer obrazovanje je pod monopolom levice u manjoj ili većoj meri. U realnosti, i nacizam i fašizam su Frankenštajn ideologije sačinjene od leševa nekih prethodnih, ali su u svojoj suštini leve ideologije. Na centralno stablo socijalizma nakalemili su svašta drugo. Nacizam to čak i ne krije, kad ga raspakujete on se zove nacionalni socijalizam. Hitler je nadodao i nacionalizam, rasizam, hrišćanstvo, zatim neke mračne druge religijske kultove. Musolini je pre fašizma bio izraziti socijalista i ateista, no kako je bio veliki pragmatičar i kako je živeo u nezgodnoj zemlji gde je i dalje postojao neki kralj sa kakvom takvom snagom, a naročito što je u Rimu ustoličen još jedan kralj, zvani Papa sa milijardu sledbenika širom sveta, nije baš mogao da radi šta hoće, već je morao da pravi razne kompromise, pa je i on na centralni socijalizam nakalemio nacionalizam, imperijalizam Starog Rima, a što se tiče hrišćanstva, nije ga baš nešto gurao, ali je morao da se nagodi sa gazdom iz Vatikana. Praktično sve dominatne ideologije dvadesetog veka bile su leve, samo su neke to otvorene bile, a druge su bile čudan bućkuriš svega najgoreg. Baš zbog toga današnji levi uvaljuju svu svoju decu, pa i nacizam i fašizam desnima, a Staljinov sistem odbacuju, jer tobože nije bio pravi komunizam. Mada ko je čitao Marksa, Lenjina ili Trockog prepoznaje sve gradivne elemente komunizma koji se dogodio u Rusiji ili Kini.

Prava desnica je nešto drugo. Odnosno postoje 2 prave desnice, jedna je relativno pozitivna, dakle minarhistička, ona koja se bori za kapitalizam, privatnu svojinu i za državu sa što manje ovlašćenja, dakle ona koja je za to da se država brine samo o sudstvu, policiji i vojsci i ničim drugim, dakle bez muljanja sa nacionalizmom, religijom i socijalnom državom. A postoji i druga desnica, koja je za teokratiju. Ovaj rečnik je pojmovnik teokratske desnice. Najveći problem ovog sveta i dalje ostaje komunizam i sve njegove aproksimacije, uključujući i demokratiju kao njegov najblaži vid. Tako da teokratska desnica koja jeste velika opasnost za ljudski rod, više je istorijski, nego pravi problem (barem hrišćanska nije neka opasnost, dok islamska jeste). Ali, kako zlo nikada ne spava, treba da se podsetimo šta bi se desilo, kada bi se ona, nekim tragičnim slučajem vratila. Minarhistička desnica je imala vlast u malom delu sveta, kratko vreme i donela je svetu uglavnom dobro, ali se ona brzo pretvorila u neke od levičarskih Frankenštajna. Ona danas nigde ne postoji.

ljudska priroda – čovek postaje grešno biće svojim rođenjem. Jedini način da se čovek reši te bede je da kupi spasenje dobrim finansiranjem crkve ili vlasti ili da umre, a najbolje da pogine dok brani svoju otadžbinu dok se ona širi. Može da pokuša da poštuje božje zapovesti, ali će mu sveštenik svakako do kraja života govoriti da to nije baš sigurno da se oprao od greha stalno mu držeći šargarepu raja ispred nosa, šargarepu koju nikada neće moći da stigne.

piramida vlasti – svi ljudi su različiti i ne samo to, nego su hijerarhije strogo definisane i nepromenljive. Niže klase moraju bezpogovorno i bez objašnjenja da slušaju naredbe više klase. Nebitan je pravi talenat ili inteligencija potčinjenih klasa ukoliko oni prkose režimu. Teokrate kažu da su svi ljudi braća u miru, dok za vreme rata mora da se zna ko komanduje, a ko sluša, samo što teokratije imaju tendenciju da nikada ne budu u miru.

školovanje i vaspitanje – željeni cilj ova dva sistema je negovanje spartanskog duha kod mladih. Od malih nogu deci se ubrizgava otrov religije i kolektivizma. Svaki čovek mora da raste sa osećajem lične beznačajnosti i sa željom da pogine za svog nebeskog imaginarnog gospodara, naciju i otadžbinu. Ako se usput nauči po nešto i matematike i geografije, to je kolateralna šteta ili u najboljem slučaju korisno za pravljenje novog, boljeg oružja.

društvena pravda – krajnji cilj je povećanje teritorije i jačanje nacije generalno, što znači da vladari postaju bogatiji i moćniji, a narod sve siromašniji i potčinjeniji, ali se raji prodaje priča o zaslužnosti za doprinos otadžbini, pa se javno nagrađuju više oni koji se za nju više žrtvuju.

društveni ugovor – zlostavljanje stanovništva svim psihološkim i fizičkim sredstvima do tačke kada svi poveruju ne samo svesno, već i podsvesno da su oni ti koji se slažu sa vrednostima i ideologijom vlasti pa dobrovoljno u tome učestvuju

solidarnost – vladar, vlada ili politička partija koji otimaju resurse od svojih političkih neprijatelja nezavisno od njihovog ekonomskog statusa (dakle i od bogatih i od siromašnih) sa primarnim ciljem da učvrste svoj opresivni aparat, a zatim da preostale mrve podele svojim političkim prijateljima. Crkva zaista učestvuje u pravom milosrđu samo kada ne učestvuje u vlasti. U teokratiji ona je ideološka pesnica

kapitalista – korisni sužnjevi za jačanje ekonomije. Tržište se toleriše dok ne stvori dovoljno bogatstva za sledeći osvajački rat. Čim malo kapitaliste dignu glavu, država kreće sa visokim porezima. Samo kapitaliste prijatelji vlasti prosperiraju stalno, jer svoju nekonkurentnost zamenjuju monopolima koje im vlast zakonima omogućuje

religija – stub oslonac čitave ideologije. I u islamu i u hrišćanstvu, kada je teokratija na vlasti, guraju se u stranu pozitivni, pacifistički ili moralni aspekti religioznih spisa, a naglašavaju se militaristički, gloriozni, imperijalistički. Podstiče se duh težnje ka natčovekom, ka dostizanju viših vrednosti u borbi protiv neprijatelja, a država se trudi da neprijatelja nikada ne usfali.

sloboda govora – podržavanje svih govornika koji hvale i pomažu desnu ideologiju, a etiketirati, zatvarati i, što da ne, ubijati, sve oni koji drugačije misle. Cilj je dostići konsenzus od 100% i neprestano podsticati preostale žive da vatreno i slobodno govore ono što im je naređeno.

socijalista – poslednja gnjida čovečanstva, bezbožnik, nemoralna ameba, onaj koji jede decu za ručak, lenština, dokoličar, satanista, dobar jedino kao topovsko meso u prvim redovima na frontu

ateista – pogledaj pod socijalista

homoseksualac – pogledaj pod socijalista

anarhista – pogledaj pod socijalista

čovek bez poroda – pogledaj pod socijalista

cilj teokratske desnice – dostizanje apsolutne moći vladara, vlade ili partije nezavisno od posledica na stanovništvo i ponavljati posle svakog kraha sistema iste stvari govoreći da prethodni sistem nije bio prava teokratija i da samo kad promenimo vlast, da ćemo izgraditi novi autentični raj na zemlji

 

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka