Galerija

Amerika, od princeze do žabe.

Svako narodno predanje je uglavnom čista mitologija. Primera radi, negde sam čuo o izlaganju nekog istoričara koji se pojavio na javnom skupu o kosovskoj bici, izvadio cedulju pročitao je za par minuta i rekao: „Eto, draga publiko, to je sve što imamo od istorijskih dokumenata o tom famoznom datumu 1389. godine“. Sve ostalo proističe iz narodnih pesama i ostalih veoma cenjenih izvora sa umetničke strane, jer nema sumnje da su srpska epika i lirika zaista na zavidnom nivou, ali jedno je umetnost, drugo je nauka.

Tako postoje i mitovi o Americi. I veoma pozitivni i veoma negativni. Jedan od najraširenijih negativnih mitova o Americi, tačnije o njenim počecima je period kada su došli Zapadnoevropljani. Mit tvrdi da su izvršili genocid nad hipi stanovništvom, ekološkim fundamentalistima, nad vrhunskom civilizacijom pacifista koji su živeli skladno i u miru i sa prirodom i među sobom, naravno, pogađate nad Indijancima. Ali o tome ćemo nekom drugom prilikom. Ukratko rečeno, najveći broj umiranja, desio se usled bolesti koje su Evropljani doneli, bez svoje volje, već pukim slučajem i zarazili domaće stanovništvo bolestima na koje nisu bili imuni. Sve drugo, ogromno je preterivanje. Niti su Indijanci bili pacifisti, niti su imali prirodno pravo na celu Ameriku, niti su Evropljani bili genocidni. Znamo da se dogodio sukob civilizacija, a kad se to desi rezultat je uvek isti, kao što će se desiti između muslimana i Evropljana kad tad.

Ono što je daleko bitnije je šta se desilo posle, što zaista spada u istoriju, a ne u mitove. Kao prva velika svetla tačka, moramo da pomenemo pobedu u ratu za nezavisnost od engleskog gazde, daleko pre Indije, Australije i ostalih kolonija, što pokazuje veoma jasne znake slobodarskog duha, visoke inteligencije i sposobnosti da se gospodari sopstvenom sudbinom. Druga, najsvetlija istorijska tačka je trenutak osnivanja države po minarhističkim principima, dakle federalna država je imala zanemarljivu ulogu u društvu. Bavila se zakonima, i to ne svim, već samo osnovnim, policijom i vojskom. Nije se mešala u školstvo, zdravstvo, ekonomiju, porez skoro da nije ni postojao. Sve je to bilo na njenim počecima. SAD su, čak i pored crnog robovlasništva, bile najbolja država ikada zasnovana na planeti u tom trenutku. Međutim, država sa malim ingerencijama ostaje ipak država. Svaki tumor je na početku mali tumor, ali je njegova sudbina da postane veliki i da ubije svog domaćina. Godina za godinom, decenija za decenijom, centralna vlast je postajala sve veća, zakoni su postajali sve mnogobrojniji, država se mešala u sve više aspekata društva. I mic po mic, danas je Amerika najveći monstrum na svetu. Koji crni Indijanci, ono što danas radi Amerika, milion puta je gore. Vojno gospodari celim svetom, ima nuklearni arsenal dovoljan da uništi planetu nekoliko puta, vlast i kapitalisti su postali nerazdvojni, vlada špijunira svoje stanovništvo u obimu na kome bi joj zavideli Hitler i Staljin, dakle SAD ide ubrzano ka svom neizbežnom kolapsu, ali uz veoma ozbiljan rizik da pre toga izazovu pravi treći svetski rat, sa nuklerkama i svemirskim raketama.

U svemu ovome nije bitna sama Amerika. Ona čak nije ni morala postati takva opasnost za čitav svet, tome je doprineo i splet okolnosti, uključujući i to što je prethodni vlasnik sveta Engleska sebe dokrajčila u Drugom svetskom ratu nakon duge agonije. Ali je bitno da se pokaže kako i pored najboljih mogućih namera, kada se na vrh društva postavi država, da čak i kada je zasnujemo na relativno zdravim principima, na velikoj volji da se stvori novi vrli svet, da se opet sve, na kraju, pretvori u smeđu izlučevinu. Istorijska lekcija koja proizilazi je da je jedino moguće rešenje za tumor uništiti ga stoprocentno. To je zato što tumor može ili da raste ili da se smanjuje, pa čak i do svog nestanka, ali ne može da stagnira.

Slušam srpske alternativne medije, dakle naciste, klero-nacionaliste, komuniste, pa čak i demokrate i jedno im je zajedničko. Sve je u prošlosti bilo loše, ali sve će se popraviti kad dođu oni na vlast, kad njihov čovek preuzme moć, jer on će znati kako da organizuje život milionima ljudi i da oni budu zadovoljni. Na duže staze nikada ni jednom vladaru to nije uspelo. Ono što je istorija pokazala je da vremenom vladari na nekoj teritoriji moraju neprestano da povećavaju silu da bi sebe održali na vlasti, a kako je ljudima ispod, to je sasvim sporedna stvar. Dugovečnost neke dinastije ili političkog sistema nije nikada bio merilo kvaliteta života i nivoa slobode, već spremnosti vladara da surovo kazne odmetnike.

A sve to je neizbežno, čak i uz najbolju moguću volju vladara. Primera radi, da parafraziram srpske naciste, oni predlažu neko društvo hibrid između socijalizma i kapitalizma. Može kapitalizam, ali samo do određene veličine (izračunali su na neki mističan način neku brojku od 50 ljudi), nakon toga vladar mora da cepa firme na delove, da zauzdava kapitaliste i da im onemogući da se upliću u vlast. Osim toga svima mora biti zagarantovano besplatno školstvo, zdravstvo, neki krov nad glavom i bilo kakav posao, dakle svi da rade, čak iako su ekonomski neisplativi poslodavcu. Strateške firme i strateške sirovine moraju ostati državne. Naravno, to je duboko nemoralan sistem, kao i svaki drugi koji je zasnovan na centralnom monopolu sile, uz to je i ekonomski neodrživ, ali se mogu videti dobre, namere. Jasno je da je tim ljudima na naivan način stalo do običnog čoveka, jer žele da osiguraju svima društvenu zaštitnu mrežu, da niko ne postane uličar i beskućnik ili platni zavisnik. I u Hitlerovo doba bilo je puno ljudi koji su naivno verovali u pozitivnost njegovog programa na početku. Namere su, ipak, jedno, realnost je nešto drugo. Možda bi neko kratko vreme taj sistem i funkcionisao, ali ono što bi se ubrzo neizbežno desilo su 2 stvari. Kapitalisti bi počeli da mite vladara sa jedne strane, a vladar bi sa druge strane povećavao nivo svoje kontrole nad ostalima, stalno tražeći nove razloge zašto da nešto novo ograniči ili zabrani. To je u prirodi sistema zasnovanom na vlasti. Kada u centru postoji neko ko ima veliku batinu, onda je svima u interesu da indirektno koriste deo te batine i za sebe, dok je priroda batine da bije, dok god postoji. Jedino rešenje za društvo je da se batina izbaci iz sistema, da se odnosi među ljudima rešavaju ugovorima, a da se batina koristi samo ako neko taj dogovor prekrši. Dakle, sila da postane reaktivna, a ne pokretačka snaga u društvu. Kada bi bog postojao i kada bi on bio vladar, onda bih mogao da računam na njegovu nepotkupljivost i bezgrešnost, ali ne postoji čovek koji na duže staze može da ne podlegne osnovnim aksiomima ljudskog ponašanja. Vlast kvari ljude i to se ničim ne može promeniti, a da ne govorimo da na vlast i retko dolaze dobri ljudi, već samo najgore psihopate, što je opet veoma logično, jer u takmičenju za sadističku poziciju, nerealno je očekivati da će se prijaviti sveci.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 1 sat 11 min 50 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka