Galerija

Ko bubreg (koga nema) u loju

Juče je skupština Srbije donela još jedan fašistički zakon o skoro prinudnoj donaciji organa i koliko vidim, reakcija Srbalja je mrtvo more. Drugosrbijanci, kojima obrvica uvek uznemireno zadrhti kada se nekoj kuci ili maci oduzmu kučeća prava, nisu ni pomislili da treba išta da kažu sada, kada su svi ljudi izgubili vlasništvo nad svojim organima, to je nebitno. Na Fejsbuku se mogu videti stotine i stotine fotografija povređenih ili zgaženih kerova, a sad kad je vlast još jednom zgazila svoje sužnjeve, nema ni jedne fotografije dodatno obespravljenih ljudi. Naravno, tajna leži u tome da prava nisu potpuno oduzeta, dako da ljudskopravaši nisu zabrinuti, jer možete da odete u centar koji će se jednog dana formirati (kada, i da li, uopšte?) da se registrujete da nećete da dajete organe, tako da nije baš obavezno. Međutim, da bi se razumeo neki zakon, mora se razumeti duh vremena u kome je donet. Ljudi su toliko preplašeni i toliko se boje svoje vlasti, da će retko ko i smeti da ode u taj centar (kad i ako se otvori) da potpiše da neće. Zato što oseća da će time automatski biti uveden u neku crnu listu i da će kad-tad vlast da mu se napije krvi, bilo što neće dobiti neku dozvolu, bilo što će mu se nacrtati neka inspekcija u firmi ili neko drugo buduće maltretiranje.

Da živimo u normalnom svetu, ljude bi zamolili za donaciju organa, institucije bi pokušavale da privole ljude da učestvuju u takvim gestovima. Ali ne, batina je odlučila da se sa ovcama nema šta razgovarati niti ih u bilo šta ubeđivati, nego odmah maljem u glavu, moraš i tačka.

A sad, što se tiče opozicije. Sramni zakon je donet samo sa 2 glasa protiv (Đorđe Vukadinović i Marija Janjušević). Drugi, ili su se uzdržali, ili nisu bili prisutni ili su bili za. Nekoliko dana pre toga, dok je trajala diskusija oko zakona, mogle su se primetiti veoma argumentovane replike protiv. Međutim, kada je došao dan da se glasa, svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju propadaše. To je samo hiljaditi dokaz, da opozicija ne postoji.

Naravno, i da postoji, to ne bi puno promenilo. Vlast je jedno veliko zlo i to se nikada neće promeniti, ali ovakva simbioza između vlasti i opozicije, mislim da nije postojala čak ni u komunizmu u SFRJ. I za vreme Tita, neke glave su povremeno skidane, neko je bio izbacivan iz partije ili sa posla ili je završavao u zatvoru. Današnji srpski parlament je fotografija srpskog društva koje živi svoje najbednije trenutke od 1804-e godine do danas. Vlast je nemoralna, a ljudi su postali totalno amoralni. Sutra da se donese zakon, da se svakom drugom novorođenom detetu izvadi jedno zdravo oko, jer to „zahteva Brisel“ ili „tako radi pravna država“ ili „tako se poravnavamo sa evropskim vrednostima“ ili bilo šta iz repertoara imbecilnih objašnjenja koja se serviraju u poslednjih 20 godina, to me apsolutno ne bi začudilo. Ljudi bi i tada i dalje pasivno sedeli kod kuće, blejali u televizor i životarili. Ko je toliko pasivan, zaslužuje da ga neko razvaljuje.

Advertisements