Galerija

Školski policajci neće smanjiti narkomaniju po školama

Početak jednog novinskog članka ide ovako „U cilju borbe protiv narkomanije u školama će biti predloženo povećane postojećih kazni za narko dilere, u svakoj školi će do 1. septembra biti po jedan školski policajac, a za decu će biti organizovane i besplatne sportske i druge aktivnosti kako bi se usmerili na zdrav život.“.

Članak nastavlja sa nizom mera šta će sve vlast da uradi, predloži, reši, ma milina jedna koliko su toga nakitili. Međutim, moja prognoza je da će se narkomanija i pored svih tih mera povećati. Kako to znam? Pa zato što pratim šta se dešava u glavnom gradu Srbije, poznatom gradu na istočnoj obali naše kolonijalne metropole, pod nazivom Vašington. Naime SAD su objavile pre više decenija sa najvišom pompom i fanfarama rat protiv droge, rat protiv siromaštva, rat protiv nezaposlenosti itd. I nijedan od tih problema nije rešen, već je povećan. Droga sa koristi više nego pre, relativno siromaštvo je veće nego pre, nezaposlenost je veća nego pre. Ali zato su se potrošile basnoslovne količine novca na razne agencije vlasti. Kako se radi o Americi, radi se o trilionima dolara otetih od naroda u vidu poreza. Uz to, ljudi su izgubili bilo koju privatnost, po zatvorima leže ljudi koji su u pokušaju samolečenja očajnog života konzumirali zabranjenu vegetaciju, a da nisu nikom drugom, osim sebi naudili, mafije su bogatije nego ikada. Programi država, nisu ništa drugo nego pesak bačen u oči naivnima da se igra pozorišna predstava da se nešto rešava. Svi oni služe da dodatno oduzmu nivo slobode običnim ljudima, jer cilj vlasti nikada nije, niti može biti, da reši bilo koji problem, već da muze što više može, dok ljudska stoka ne ugine.

Odrasli ljudi se ubijaju što alkoholom, što lekovima za smirenje, jer nemaju živote, već preživljavanje. Deca se drogiraju, jer su porodice uništene. Narkomanija ove ili one vrste je nasušna potreba u razorenim društvima. Ne može se neka potreba ukinuti prohibicijom. To nam veoma dobro ilustruje alkoholna prohibicija koja je stvorila Al Kaponeovu Mafiju početkom dvadesetog veka. Nikada se ti problemi neće rešiti povećanjem broja policajaca.

Kada jedno društvo izgubi model da je otac otac, majka majka, da se deca moraju vaspitati, da je suština funkcionisanja društva poštovanje jednostavnih, ali jasnih moralnih normi, nema te sile koja to može da popravi. Društvo je nekada bilo kontrolisano strogim, prvo običajnim, pa kasnije, religioznim zabranama. Kada je to nestalo, izgubljena je kontrola 1 na 1 i sve je postalo dozvoljeno. Nova društva ne poznaju racionalnu etiku, dakle princip nezapočinjanja nasilja, tako da je modernost uništila stare načine auto-kontrole društva, a na to mesto nisu postavljena nova. Sve što se dešava je očekivana posledica. Ljudska zajednica mora na mikro nivou da sprovodi zabrane. Svakom detetu od prvih koraka mora postati jasno zašto je ubiti, krasti, silovati, maltretirati zabranjeno. Kada se to jednom reši, prvo će se smanjiti, a posle i nestati potreba za drogama. A kad nestane potrebe, nestaće i onih koji taj proizvod danas tako masovno nude. Ništa dileri ne nude što ljudi ne žele.

A moralne norme nemaju veze ni sa siromaštvom, ni sa ratovima, ni sa informacijama, ni sa dosadom. Moral ili postoji ili ne postoji. Nekada su običaji ili religiozna disciplina bili motkom usađivani. Sada nema te motke, sada je na vama roditeljima da shvatite nasušnu potrebu za tim dobrovoljno. Ako to shvatite, biće budućnosti, ako ne shvatite, nestaće čovečanstvo. Verovatno će nestati, ali čak i da je verovatnoća 1 prema milion, vredi, pokušati.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 1 sat 16 min 10 sek

Advertisements