Galerija

Libertarijanizam ne zahteva da ljudi imaju višu svest

Na osnovu komentara koje dobijam, moram da priznam svoju krivicu da nisam uspeo dobro da objasnim kakva vrsta ljudi je neophodna da zasnujemo društvo na principu nezapočinjanja nasilja. Moguće je da su u pitanju i greške koje sam počinio u nekim od ranijih tekstova. Slobodno društvo nije društvo svetaca. Nemoguće je da svi budu sveci. Ljudi nisu ni đavoli, ni sveci, ljudi jednostavno reaguju na stimulanse. Postoje oni koji su čvrsti „ka’ klisurine“, za koje su potrebni astronomski stimulansi da bi se pokvarili, takvi su zanemarljiva manjina. Postoje oni, koji se povode kao suncokret za suncem, za koje ne važe nikakvi principi, jednostavno, kao lude idu negde i ne znajući zašto. I oni su zanemarljiva manjina. To su 2 ekstrema ljudskog društva. Većina ljudi nisu ni „klisurine“, ni „suncokreti“, već ljudi koji imaju neku pamet, neke interese i gledaju nekako da žive najbolje kako znaju, prateći dominantne društvene norme. Pa, ako društvo bude pretežno lopovsko, i većina će takva biti, ako bude militarističko, i većina će biti takva, ako je pošteno, i oni će biti. Naravno „klisurine“ neće biti lopovi, čak i kad je društvo lopovsko, ali model društva se ne može bazirati na zanemarljivoj manjini.

Jedino što libertarijanizam zahteva je doslednost. Kada vas roditelji kao male uče da se druga deca ne smeju dirati i da se nečija igračka ne sme uzimati bez pitanja, to je apsolutno tačno. Jedini je problem što kad malo porastete, shvatite da neko sme da uzima vaše igračke bez pitanja i da može da vas dira na razne načine. I na postavljeno pitanje roditeljima kako to da su porez i nasilna mobilizacija legalni, onda se roditelji vrlo brzo nađu u nebranom grožđu. Neki će pokušati da daju neko čudno objašnjenje i nakon 3 iteracije će se toliko upetljati da će stati. Drugi će se odmah brecnuti ili postati otvoreno agresivni. I jedni i drugi vrlo brzo postaju svesni da ne znaju odgovor na to pitanje i pomalo shvataju da su samo žrtve propagande. Libertarijanizam je dosledan sistem razmišljanja koji vas štiti od te propagande. On kaže, da je uvek zabranjeno da te neko dira i da je uvek zabranjeno krasti tuđu igračku, sloboda je samoodbrana od napasnika. Za libertarijanizam nije potrebno da se svest kod ljudi diže, već jednostavno da ne dozvolimo da neko manipulacijom krši jednostavna pravila koja svaki roditelj prenosi svom detetu. To konkretno znači sledeće: Umesto da mi država otme pare i onda mi izjavi da ona ima sudove, policiju i vojsku koji me štite od otimanja, što je, primetićete, malo nedosledno, jednostavno mi više firmi-institucija ubaci u poštansko sanduče brošuru na kojoj piše kako će da me štite i koja je cena, a ja mogu da izaberem jednu ili više njih, ili nijednu, ako želim sam da se branim, onda sam ja gospodar svoje sudbine. Eto, to je suština. Dovoljno je da se kritična masa nas otrgne propagandi da država nama služi i da shvati da mi služimo državi u realnosti i tada će to postati dominantni stimulans koji će većina pratiti.

Za ljude, ne za svece

Doduše, ne budimo naivni, pobednici današnjeg sistema, kao naši ljudski farmeri, neće gledati skrštenih ruku kako im krave odlaze iz štale, početna tranzicija može biti i sasvim krvava, ali to samo znači da ćemo u periodu tranzicije morati da se branimo više nego kad libertarijanizam postane dominantan. Međutim, u libertarijanizmu nema osvajanja vlasti, ima samo odbrane od onih koji žele da je održe ili ponovo postave. Sila u libertarijanizmu postoji, ali je reaktivna, ne pokretačka. Mada bi se ona češće ispoljila kao izopštenje, nego kao bukvalno fizičko delovanje nad uzurpatorima slobode, ali ni ovo drugo se ne može sasvim isključiti, naročito u tranziciji. Avaj, daleko smo mi od toga danas. Danas je već neverovatno teško otrgnuti ljude od same ideje da je država neophodna. Ali to su logički koraci u svakoj promeni. Prvo razumevanje, onda delovanje. Naši farmeri su veoma produktivni, oni troše puno svog vremena i energije da održavaju svoju laž. Zato je tako teško doći do promene. Teško, ali ne i nemoguće.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika