Galerija

Najdeficitarnija stvar u Srbiji: skepsa

Ljudi su sigurni da su sve vakcine otrovne. Ljudi znaju da čitavim svetom upravljaju vladari iz senke. Ljudi uzimaju zdravo za gotovo da se ljudima menja svest Harpom. Neverovatno je koliko njih je sigurno da je zemlja ravna. Ljudi sa dubokom sigurnošću tvrde da je rokenrol uvela CIA da truje mozak mladih. Ljudi se kunu da je pravoslavlje iz vreme Nemanjića jedini mogući recept za život. Muslimani su toliko ubeđeni u svoje da se ne libe i da ubijaju sve one koji se sa njima ne slažu. Socijalisti su sigurni da će stvoriti raj na zemlji, samo ako se potčinimo njihovom diktatu, itd, itd.

Možda stvarno Masoni ili Hazari sede u svetskoj vladi i sve drže pod kontrolom. Možda stvarno postoje Jahve ili Alah, ali nigde nećemo stići sa tim možda. Nauka nas uči da budemo jako pažljivi kada posmatramo fizičke, pa i društvene fenomene. Za sve to vreme dok mi pucamo od sigurnosti za mnogo šta, živimo u svetu gde je neverovatno teško utvrditi istinu. Međutim, sve što se dešava, sva ta zaluđenost ljudi bombastičnim fenomenima, nije baš toliko čudna. Do, praktično, juče, dva skupa ljudskog ponašanje su bili zaključani: a.) znanje i b.) pravila ponašanja. Istina, za prave naučnike znanje nije zaključano već nekoliko vekova, ali za običnog čoveka je bilo, jer je išao u školu kao vojnik, serviralo mu se znanje preko veoma strogih profesora i knjiga, znanje se i dalje dogmatski prenosilo, nije bilo mesta za bilo kakvo kritičko razmišljanje. Što se tiče pravila ponašanja, čelični režimi bilo koje boje i ideologije i kruta crkvena pravila, držali su običnog čoveka pod jakom kontrolom. Ljudi nisu bili bolji i disciplinovaniji zato što su išta shvatali, već zato što su bili čvrsto držani. Sa liberalizacijom znanja i ljudskog ponašanja, sve stege iz bliske prošlosti polako su nestale. To je čoveku, koji je živeo u kavezu, stvorilo, doduše neopravdano, ali ipak stvorilo, osećaj da je postao centar sveta. Ogromne mase ljudi misle da sve znaju i da sloboda znači da svako može da radi šta god hoće i na političkom planu i na ličnom planu. Svako misli da se svaka razvratnost može izglasati u skupštini i da se u sopstvenoj kući može ponašati bez kontrole, bez obzira na to da li to ugrožava susede. I naši političari su deca te kulture. Oni nisu mnogo gori od nas u kulturnom smislu. Psihopate jesu, jer to je njihova primarna karakteristika, ali kulturno oni pripadaju istom svetu.

Ja se lično zbog toga ne brinem previše, zato što je realnost jača od ljudske raskalašnosti i razmaženosti. Što je čovek opijeniji tim novim iluzijama, odnosno neznanjem kako da se ponaša sa tom neočekivanom poplavom novih sloboda, to će vraćanje u korektnost biti brutalnije, ali i brže. Kada klatno promena, koje je juče bilo u zoni velike stege, a danas u zoni haosa, krene ka sredini, tada će ljudi, ponovo, postati, normalni i disciplinovani, ali svojom voljom, jer će razumeti zašto tako mora. Ne svi, naravno. Postojaće jedan, ne tako mali broj ljudi, koji neće znati da uđe u tu zlatnu sredinu i oni će, na ovaj ili onaj način, završiti veoma loše. Od siromaštva i gladi, preko bolesti, droge, zatvora, pa i do smrti. Priroda nikome ne oprašta. Ili poštujemo realnost, ili nas nema.

Zato, pre nego što zagrizemo mamac sa neke nove udice, nove senzacije na Internetu, držimo se starih dobrih pravila skepse. Bolje manje, čak daleko manje, čvrstog znanja, nego enciklopedije površnog ili pogrešnog. A što se tiče ponašanja, ne ubij, ne kradi, ne maltretiraj druge, uvek, u svakom vremenu radi. Dodajte samo jedno na sve to. Branite se ako to neko vama radi, svom silom. To je uputstvo za dobar život, od danas do večnosti.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 1 sat 8 min 30 sek

Advertisements