Galerija

Dobrim dobrima, zlom zlima

Mnogi priželjkuju da se vrate u mladost, jer tada su mogli da provedu besanu noć na žurci ili diskoteci, da otspavaju dva sata i da onda, bez problema, provedu dan na poslu ili fakultetu. Mnogi od tih nisu mnogo napredovali duhovno ili intelektualno od tada, samo su izgubili fizičku kondiciju za podnošenje posledica provoda, pa i razumem zašto im toliko fali ta mladost. Ja, pogađate, ne spadam u te koji žale za prohujalim vremenima, jer kad pomislim koliko toga nisam znao i umeo tada, nikako ne bih trampio ovo vreme za ono vreme. Jedna od bitnijih mudrosti, koju sam stekao, proistekla iz kombinacije učenja i životnog iskustva je kako se generalno ophoditi prema ljudima.

Koliko puta vam se desilo da vam komšija zakuca na vrata, hoće da razmeni par reči, a vi imate neka neodložna posla, ili goste, a kad ljubazno odbijete suseda navodeći razloge vaše neraspoloživosti, on se odmah ljutne, brecne, a ume i da podvikne, opsuje i uvredi. Mnogi od vas su sigurno bili okruženi slatkorečivim grebatorima, koji su sa vama super, ali uvek, nekako, kad se nađete u kafiću, baš im se tada desi da nemaju dovoljno da plate ili su zaboravili novčanik, ili direktno uzimaju delove vaše porcije iz vašeg tanjira, bez pitanja ili stida. Na poslu vam se sigurno, barem jednom, dogodilo da je kolega solidaran sa vama dok kritikujete šefa, a onda vas pozovu na sastanak “Ljudski Resursi” i otkrijete da vas je kolega opanjkao i ohoho nadodao u svom postupku Jude. Ako ste u poslovnom svetu, sigurno vam se dogodilo da ste sa nekim dobavljačem imali dogovor na stisak ruke, a posle se ispostavilo da traži tri puta više od početne pogodbe. Ko je od vas imao nesrećan brak, sigurno je, na početku, imao obilje seksa, a oskudicu razgovora, da bi, onda relativno ubrzo, imao oskudicu seksa, a obilje svađa i manipulacija.

U svetu naivnih, odavno kruži jedna velika iluzija da su zli ljudi nesrećni, i da je dobra životna strategija da pametniji popušta. Najgora stvar je da verovanje u te besmislice mnogi nikada ne preleže kao dečiju bolest. Jedino što je istina je da su zli ljudi nesrećni samo kada ne nalaze novu žrtvu za svoja zlodela, a kada je nađu, možete biti sigurni da su i srećni i ostvareni. Odbijeni komšija se breca da bi vas sprečio da ga sledeći put odbijete, jer njega nije briga za vašu situaciju, on se samo brine da zadovolji svoju potrebu za druženjem kada se njemu ćefne. Žena koja nudi svoje telo odmah na početku svesna je da nema nikakve vrline, pa daje jedino što može da privuče pažnju druge strane, ali takva i ne traži odraslog muškarca, partnera, već bankomat za svoje iracionalne prohteve, a ako se on tome ponekad usprotivi, primiće rafal, što pasivnih agresija, što manipulacija svake vrste.

U jedno morate biti sigurni. Vi ne možete da popravite zle ljude. Samo oni, ako nisu psihopate, to mogu, samo ako to požele. Ali ono na čemu možete da radite je da ne upadate u njihove klopke. Zli ljudi su vešti predatori koji nemaju sopstvene savesti, ali zato znaju da je vi imate, pa je zato neprestano eksploatišu. Oni će bacati na vas čini emotivnih ucena, izopštenja, glume uvređenosti, simuliraće povređenost ili patnju zbog usamljenosti, ma čitav arsenal verbalnog oružja. U životinjskom svetu, cilj predatora je da pojede svoj plen, u ljudskom, predator želi da živi na račun svog plena, da otima njegove resurse, vreme, emocije, pažnju. U ljudskom društvu ne postoji samo jedan vladar ili vladajuća klasa, nasuprot sužnjeva, već postoje mnogi vladari srednjeg nivoa, koji sisaju vašu životnu snagu, a i da nemaju formalnu vlast nad vama. Ako vam je cilj da se oslobodite bilo kog vladara, onda možete početi sa ovim srednjim neformalnim. Oni nemaju ozakonjenu batinu kao državni vladari. Sa njima vam je dovoljno da prepoznate i izbegnete njihove zamke. To nije lako jer su vas i roditelji i društvo, dresirali da budete dobri sa svima, ali ako nastavite da se držite tog pravila, nema vam pomoći. Pravilo mora biti drugačije. Morate biti dobri sa dobrima, ali nikako dobri sa zlima. Kako unapred ne znate ko je ko, po defoltu morate biti dobri, ali već nakon 2, 3 interakcije sa zlima, morate da se prebacite u mod zla prema zlima. Verujte mi na reč, to je samo pitanje vežbe, na početku ćete se ustezati, biće vam jako neprijatno, jer će efekti ranije dresure nastaviti da deluju, zatim ćete, reagujući na zle biti ravnodušni, a na kraju ćete u tome čak i uživati.

Evo ja se baš sretoh sa jednom staricom iz svoje šire familije, koja je postala udovica pre par godina, ali koja je maltretirala muža čitav život svakakvim verbalnim nasiljem. I onda krene ona meni da se žali kako joj sada strašno fali muž, kako je osama bukvalno jede, čak sam video i jednu suzu koja je polako silazila niz obraz. Da, i zli ljudi mogu da zaplaču, i oni imaju emocije, ali samo kada izgube svoje žrtve. Slušam ja tako, slušam, baba dosadna, želim da je otkačim, što pre, ali ona se kao hobotnica lepi sve više i više, svaki moj pokušaj da prekinem razgovor, ona vešto ignoriše, nastavlja sa svojom žalopojkom do u beskonačnost. E onda meni, pade na pamet, jedna genijalna ideja, način da, istovremeno, i prekinem, i presečem olinjalog predatora gde je najtanji. Setih se da je ona katolkinja i da relativno često idu u crkvu. I onda samo sačekah povoljan trenutak da priputam bapca zašto se ona toliko brine i zašto toliko pati, kada će ona svog muža veoma brzo sresti i da će konačno moći zauvek da žive u raju zajedno. Starica je odmah zaćutala, ali ubrzo nastavila sa svojom kuknjavom, ali se ja nisam dao smesti pa sam ponovo postavio isto pitanje. E sada više nije bilo bežanja. Rekla je da joj i sveštenik to govori, ali da ona nije baš sigurna u sve te popovske priče, na šta sam ja podigao lestvicu i podsetio je kako sumnja u Svevišnjeg nikako nije dobar put da se završi u raju. Tu se naš razgovor završio, ona je prekinula pod nekim izgovorom da joj kipi ručak ili tako nešto.

Šta se, u stvari, desilo? Kao prvo žena je pokazala da uopšte i nije potpuna vernica, već samo folklorni posetilac zgrade sa krstom, a drugo, u onom delu vere koji je zadržala, ponovo se pojačao opravdani strah da će možda ipak u paklu završiti. A mene više nije želela da koristi kao rame za plakanje, jer sam je podsetio na njene strahove koja ona, i inače ima. Ja sam iz pasivne uloge vrlo brzo prešao u njenog emotivnog tiranina, što mi je i bio cilj. Štaviše, dok sam to izgovarao, i dok sam posmatrao kako joj se grči lice, dok prelazi iz predatora u žrtvu, nisam uspeo da sakrijem brk koji mi se smešio, nisam uspeo da sakrijem zadovoljstvo sopstvenog trijumfa. Iskreno da vam kažem, nisam ni siguran da treba da radim na sebi dalje na tome, jer možda predatori i treba da vide kada njihova žrtva postane svesna da to više nije. To ih verovatno, još i više zaboli, a tako i treba. Ono jedino u što ostajem siguran, je to da moju sagovornicu ništa neće promeniti, da će ona ostati zla babuskera i da se nikada neće pokajati, već će samo nastaviti da traži druge žrtve, lakše od mene. Ali, ako se puno vas opameti, našim predatorima srednjeg nivoa, teritorija će postajati sve uža i uža. Jedino što morate paziti je da dobro procenite ko je zao, a ko je samo neko kome treba podrška i savet, a ne kazna. To uopšte nije lako, i sigurno ćete u tome grešiti, ali vremenom ćete postati veoma precizni u odluci kome treba zabosti mač u hladno srce, a kome pružiti ruku da se digne iz blata. Sa predatorima visokog nivoa, dakle vladarima i političarima, ta sumnja i ne postoji, njima samo i isključivo mač, što dublje možete.

Advertisements