Galerija

Svetlosti i tame Prosvetiteljstva

Često sam pisao o tome koliko duboko cenim nauku i načnike. Nikada nisam skrivao koliko mi je značajno doba Renesanse i Prosvetiteljstva, koje je započelo u nekim italijanskim državicama u Novom veku, a traje i do današnjih dana u celom svetu, barem u onim delovima koji su razumeli poruku i koji nastavljaju da koračaju tim svetlim putem. Prosvetiteljstvo predlaže odustajanje od magije, od praznoverja, od vere, a na to mesto postavlja racionalnost, razum, realnost, logiku, skepsu, proveravanje, poštovanje empirije. Ako je Isusu Hristu bilo potrebno da neke veoma umne i moralne poruke uobliči u čuda i u magije, da bi to bilo ko primetio i ozbiljno uzeo u obzir, to sa Novim vekom više nije neophodno. Ne samo da nije potrebno, već je i kontraproduktivno. I upravo zbog toga sam veoma negativno orijentisan ka nekim zvezdama u usponu sa saverno-američke intelektualne scene, naročito prema Doktoru Džordanu Pitersonu i njegovim hrišćanskim akrobacijama. Dok je sa jedne strane taj čovek veoma bitan u bici sa post-modernistima, izopačenim pseudo-intelektualcima moralnim relativistima feministima i marksistima svih oblika i boja, sa druge strane, Piterson drži veoma posećene trosatne tirade-predavanja gde filozofski produbljuje razne bitne biblijske odlomke. Sa druge strane imamo nove epizode sage „Zvezdanih Ratova“ gde stalno ratuju Dobro i Zlo, gde Skajvoker nije drugo nego Isus Hrist obučen u ruho nekih budućih vremena, ali sve drugo se poklapa, borba sa ocem, mučenja i iskušenja.

Ništa od toga nije nam potrebno. Neki delovi Zapada ne žele da shvate da je vreme magije gotovo, i da moramo da idemo napred, nikako unazad. Međutim, ta intelektualna bolest nije jedina devijacija, postoji jedan mnogo gori aspekt, koji je počeo sa prvim danima Prosvetiteljstva. Štaviše, toliko je snažan, da bismo mogli reći da je ta epoha rodila dvoje dece, a ne samo jedno. Prvo, zdravo dete dobijalo je snagu koju je sisalo iz racionalizma da svojim znanjem, eksperimentima i sopstvenim znojem stvori nove proizvode, usluge, da kroti prirodu, da se bori protiv bolesti i predrasuda. To dete je značajno obogatilo život prosečnom čoveku, bitno obogatilo najsiromašnije ljude, drastično učinilo život lakšim svim ljudima, ono je razbuktalo kapitalizam. Kapitalizam ili jednostavno slobodno-tržišna ekonomija postojao je oduvek od rodovske zajednice do danas, samo što je u početku bio veoma kočen i veoma malo tolerisan, dok je danas, daleko slobodniji, ali ne i slobodan. Gde god i kad god, u bilo kom vremenu i prostoru, kada god bi se nekoj zajednici privremeno dopustilo, ili kada bi se neka zajednica izborila za slobodnije stvaranje i trgovinu, ta bi zajednica naglo procvetavala, dok bi ubrzo zatim bivala gažena i iskorišćena i zabranjena i beda bi se ponovo vraćala. Sa Prosvetiteljstvom, kapitalizam je po prvi put ušao u ljudsku zajednicu na velika vrata. Ljudi su ozbiljno počeli da rizikuju, da stvaraju, da probaju. Sve što danas imamo, veš mašinu, dobre kuće, medicinu koja radi, razne druge udobnosti, mogle su da budu deo naše istorije i pre više hiljada godina, samo da smo pustili čoveka da radi ono što želi. Parna mašina je izmišljena još u Starom Egiptu, ali ona je tada bila samo tehnološki kuriozitet, niko nije znao kako da je iskoristi u komercijalne svrhe, jer je ekonomija bila čvrsto držana u rukama vladara. Autori progresa svega bitnog u našim životima nisu bili akademici, niti naučnici, oni su davali teorijsku bazu, pravi tvorci progresa su bili (i ostali) praktičari, dakle sanjari i inženjeri koji su svoju kožu i imanje rizikovali da nešto stvore, gde bi hiljadu njih propalo, a jedan bi uspeo, ali taj koji bi uspeo, bi pomakao strelicu progresa za jedanu crticu napred. Pre toga, skoro niko se nije ni usuđivao da proba, jer je misao bila pod ključem, a svako ponašanje različito od propisanog bi bilo surovo kažnjavano. Ideja racionalizma je svakom čoveku donela mogućnost da nešto konkretno stvori svojim umom u rukama.

Na žalost, Prosvetiteljstvo je rodilo i drugo, nakazno, deformisano, bolesno, ukleto dete, ono koje je racionalizam upotrebilo na destruktivan način. Dok je prvo dete dalo mogućnost svakom čoveku da svoj razum upotrebi za sebe, za svoje lične potrebe i kada bi neko uspeo, drugi bi rado preuzimali uspešne proizvode, pa je time, indirektno, čitavo društvo napredovalo, drugo dete je inspirisalo sve Socijalne Inženjere da traže način kako da „racionalno“ ili „naučno“ upravljaju celim društvom. Drugo dete je stvorilo ideje komunizma, fašizma, nacizma, socijal-demokratije i svih mogućih drugih blažih intervencionizama. Drugo dete je podleglo grehu arogancije ljudske misli da je moguće uspešno upravljati društvom na racionalan način. Dok kapitalizam nije nikakav sistem, već, naprotiv, odsustvo bilo kakvog sistema, stihijski način slobodne razmene proizvoda usluga i ideja, gde niko ništa ne propisuje, niti određuje, već ljudi sponatno trguju, samo ako se nekom pojedincu to isplati, svi racionalistički pokušaji propisivanja kako ekonomija i celokupno društvo treba da funkcionišu, uvek su doneli samo siromaštvo, propast, nasilje, ratove i koncentracione logore. Svi društveni racionalisti od Marksa, pa i pre njega, do danas, uvek su mislili da je spontanost neefikasna, nazadna, nepravedna, a da su planiranje, intervencija, redistribucija, superiorni, pravedniji, efikasniji. I što je najgore od svega, društveni racionalisti ne odustaju od svoje ludosti, oni samo traže bolje načine. Kao što su alhemičari tražili način da pretvore olovo u zlato, tako svi društveni planeri, traže bolji način da vladar organizuje društvo odozgo, nezavisno od toga koliko miliona ljudi je, zbog toga, umrlo od gladi, zime, zatvora ili rata. To za njih predstavlja samo kolateralnu štetu u potrazi sa filozofskim kamenom upravljanja. Ti se ljudi nikada spontano neće od toga izlečiti. Demon umišljenosti da je tako nešto uopšte i moguće, neće ih nikada napustiti. Jedini način da mi ostali preživimo i da živimo u materijalnoj i duhovnoj raskoši je da zaustavimo sve te ljude i da im zabranimo da upravljaju odozgo i da učinimo da pobedi sistem odozdo, u svim aspktima društva, posebno u ekonomiji. Prava poruka Prosvetiteljstva je da je naša racionalnost veoma ograničena, zbog toga nauka odavno ne tvrdi, već objašnjava, crkva je odvojena od države, ostaje „samo“ da državu odvojimo i od ekonomije, a kasnije i od svega drugog, jer samo bi Bog bio dovoljno racionalan da upravlja društvom, a kako njega nema, na njegovo mesto nikome ne smemo da dopustimo da stane. Isus je govorio da se mora dati Cezaru ono što je njegovo, današnji tragači za racionalnim upravljanjem bi sve dali Cezaru. Isus je govorio da je ubiti ili krasti apsolutni greh, nezavisno od toga šta kaže vladar, današnji racionalisti tvrde da je greh ono što Planer propiše. Državoljupstvo je gora i pogubnija religija od bilo koje pređašnje.

Advertisements