Galerija

Oproštaj bi morao biti najskuplji gest u ljudskim odnosima

Napisao sam veliki broj priloga o tome koliko je važno razumeti šta je to slobodno društvo i zašto je tako važno boriti se da se do njega dođe. Međutim, taj rat nije sačinjen od jedne sudbonosne frontalne bitke, pa ko pobedi državoljubi ili slobodarci. Ne, postoji čitav niz konkretnih stvari koje možete da promenite već sada u životu, stvari koje vas neće osloboditi vladara, ali će vam skinuti sa vrata vampire vašeg vremena, emocija i raspoloženja. Vi ionako živite u zatvoru, ali nije svejedno kako ćete se odnositi prema ostalim zarobljenicima. Borba za slobodu počinje od malih stvari, a kad naučite da savladate male grabljivce, lakše će vam biti sa jačim i većim.

Da li neko od vas ima onemoćalog oca ili majku koji vape za vašim vremenom, pažnjom i pomoći, a kada su oni bili jaki, a vi mali, tada su bili grubi i osioni, jurili su karijere, ljubavnike i jeftine zabave. Ili još gore, tukli su vas, emotivno vas ucenjivali, vama zadavali užasno visoke moralne standarde ponašanja, a da se oni sami ni jednog od njih u svojim životima nisu pridržavali. Govorili su da je važno ne lagati, a varali su svog bračnog partnera, kazivali su da se ne sme krasti, a oni su se razvodili i alimentacijama isušivali bivšeg bračnog druga, ukazivali su na dobre radne navike, a oni su gledali bezbroj fudbalskih utakmica ili su redovno odlazili kod drugarica na tračarenje, umesto da su provodili vreme sa vama, sto puta su vas kaznili batinama što ste se vi potukli sa drugom decom. U gorim slučajevima, seksualno su vas maltretirali ili do krvi batinali. I onda prođu godine, uloge se okrenu, deca postanu veliki, snažni ljudi, a nekadašnji roditeljski delikventi odrtave i zgrbe se. I tada krenu da cvile za pomoć. I vi, kako niste imali sreće da vas neko nauči šta je Pravda, pali ste na jeftin trik. Sažalili ste se, jer krv je krv, jedan je otac i imate samo jednu majku. A, ako se tome usprotivite, tek tad vas čeka tretman. Umesto da se grešni roditelj izvini, on će krenuti sa celom kolekcijom manipulacija, ne bi li probudio osećaj krivice u vama. A, ako ni tada ne nasednete, oni će odglumiti izvinjenje. Nešto će kroz zube polu-razgovetno promrmljati, međutim, kako nas advokati uče, samo izvinjenje bez nadoknade štete je samo mrtvo slovo na papiru. Da bi se nekom oprostilo, potrebna su samo 2 uslova, ali su oba velika kao planine. Prvi je da procenite da je izvinjenje zaista iskreno, a drugi je da pokajnik nešto uradi da zaista pokaže da je shvatio grešku. Čak i tada, nije vaša dužnost da oprostite. Ko se o vas ogrešio, ne može da zahteva da se između vas vrati mir ili ljubav. Neki gresi su dovoljno veliki, da uvek možete da se okrenete na drugu stranu i da odbacite pokajnika. On može da ponudi izvinjenje, a na vama je da ga prihvatite ili ne. Onaj koji se izvinjava, čak i iskreno, ne može nikada da zahteva da mu se oprosti. On tu monetu nema. Kada se polome neke stvari između dvoje ljudi, onaj koji je skršio, taj gubi sva prava. Tako funkcioniše pravi život, tako radi pravda među ljudima. To važi između 2 kolege na poslu, 2 pripadnika naroda koji su ratovali, između dva prijatelja, pa i između roditelja i dece. Nema tog svetog odnosa koji može biti jači od mehanizma praštanja. Oproštaj ne može nikome biti zagarantovan.

Zašto je to važno? Zato što se u društvu konflikti moraju nečim preduprediti. Naravno, kad vas neko tresne, morate i vi njega, na silu se uvek silom odgovara, ali to su retke epizode u životu. Ono što je bitnije je svest ostalih u vašem okruženju o tome kako se vi postavljate prema lošem ponašanju. Ako ste naivna ženica koja oprašta batine svom mužu, svaki put kad vas odvede na večeru, ili ako ste glupi muž koji oprašta što vas žena vara, jer ona zna vešto da vam se podvuče pod kožu, to je siguran put da će veoma uskoro pasti nove batine i nova prevara. Biti veoma škrt sa opraštanjem čini da ostali daleko bolje paze da vam ne učine zlo. Naravno da će mnogi pokušavati, umesto da se izvine, da vas izvrgavaju ruglu, da ste zlopamtilo i mrgud, da ste netolerantni i prezahtevni, da svi greše, i da će na kraju, ako drugo ne pomaže, nekako se traljavo i izviniti, ali onda će zahtevati da vi to prihvatite i kada to ne učinite, opet će vas vređati na sve načine. Morate ostati postojani, inače ćete postati njihova lutka za iživljavanje. Svako olako opraštanje šalje signal, svestan ili nesvestan grabljivcu, da sledeći put poveća dozu.

Život je složen, sigurno ćete pogrešiti u proceni ponekada. Morate strašno dobro da merite, da li je pokajnik zaista iskren ili ste vi samo pretvrda srca, a možda je nekad zlo obostrano, ali ne iste veličine. U toj životnoj jednačini sa puno promenljivih, lako je negde pogrešiti u računu, zato stalno preispitujte kolika je načinjena šteta, a koliko je iskreno izvinjenje. Mogu postojati situacije kada je izvinjenje totalno i iskreno, i počinitelj zaista može da vam se oduži na sto načina, ali ako je zlodelo bilo preveliko, ni to nije dovoljno. Neke stvari se jednostavno ne smeju oprostiti.

Ako pogledate malo šire, ako bi se svi, ili većina tako ponašala, to bi stvaralo stimulanse da se ljudi ponašaju bolje. Ne da budu bolji, ljudi nisu ni dobri, ni zli, već da reaguju na stimulanse, da računaju da im se ne isplati da čine zlo, jer znaju da se ono ne isplati, da će ih sleđeno srce sa druge strane zauvek prezreti zbog toga. Kombinacija štedljivog opraštanja i izopštenja stravično je snažni kontrolor društva. Jedan od razloga propasti današnjih civilizacija je što je retko ko danas na to spreman. Ljudi su postali bezgranično površni pa su, ili tvrda srca bez povoda, vređaju se, iz cuga, na prvi namršteni pogled, ili blentavo opraštaju i najgore stvari, iz najstupidnijih mogućih razloga.

Advertisements