Galerija

Otvorio se Lidl u Srbiji, a meni srce zaigralo

Čitam vest u „Politici“ o otvaranju novog lanca dućana, poznatog u Evropi po izuzetno konkurentnim cenama. I ja, sam veoma često u njemu pazarim, ima odlične proizvode za male pare. Na žalost, 95% komentara čitaoca na članak je negativno. Dakle, kritikuje se što će samo jedna trećina biti domaćih proizvoda, kvalitet će biti bofl, prodavaće se stočni krompir iz Poljske, male prodavnice će se još više zatvoriti, ovo će dotući srpskog seljaka, etikete proizvoda će biti samo na švapskom, cene će biti više nego u Nemačkoj itd.

Sad, ja imam nekoliko pitanja za sve te kritičare:

Prvo, ko ili šta brani nekom Srbinu ili grupi Srba da on otvara svoj lanac dućana koji će kupovati 100% srpskih proizvoda, kad ste toliki rodoljubi? Deo odgovora znam, brani im domaća vlast, koja nije neutralna, i koja samo na praznim rečima podržava slobodno tržište, u realnosti mora da joj se plati reket, a reket bolje plaćaju stranci. Međutim, deo problema je i u vama. Šta vi, dragi Srbi, mislite da je život? Da je to teorijski model iz građanskog vaspitanja iz srednje škole? I Turci su bili gadni, a ipak su postojali hajduci. I Dahije su bile užasne, ali suprotstavio im se Karađorđe. A vi, danas, morate, samo da se suprotstavite jednom buldožeru. Ako vam država traži reket, a vi ga nemojte platiti. Kad dođu da vam ruše, vi samo odgovorite „More, Turci, ne gaz’te oranje“. Ali morate da se organizujete, da pomognete jedno drugom, da budete zajedno, jer jedan protiv države ne može. Da je Miloš Obrenović bio sam, odavno bi mu vrane kljucale jetru dok bi visio na kocu. Ali vama je sve teško, vi mrzite komšiju više od samih sebe, vi ne znate šta to znači udružiti se. Ko vam je kriv. Plaćajte cenu vaših karaktera.

Dalje, koliko god da domaća vlast drži veoma striktnu kontrolu, da se ni jedan biznis ne razvija bez njene kontrole, kad god dođe neki novi igrač, to povećava nivo konkurencije, ma ko to bio. Na duže staze, kada postoji određeni broj igrača, apsolutno je nemoguće da se dogovore oko cena. Na kratke periode, mogu, ali to nije vredno ni pomena. Ono što mogu, to je da plate domaću vlast da donese neke zakone za kontrolu cena, ali to opet, nema veze sa tržištem, već sa monopolom sile, koju vlast ima, i samo ona može da uteruje kundakom. Međutim, morate da pazite da ne budete brzopleti. Nivo konkurentnosti u Srbiji je jako mali u bilo kojoj oblasti, i proizvodnoj, i uslužnoj i u prodaji. Podsećam vas na metaforu sela sa jednom devojkom na sto mladića, kojoj se može da bude i ružna i zla, jer je jedina. To što je došao Lidl, je kao kada bi u selo došla još jedna ružnjikava devojka, i dalje su samo 2 devojke na 100 mladića. Tako da sam sasvim siguran da cene uopšte neće biti toliko konkurentne kao ovde kod mene, jer u Nemačkoj, Lidl je jedna od 102 devojke na 100 mladića. Lidl će malo smanjiti cene hrane u Srbiji, ali ništa bitno. Tako da umesto da zakukate, kao po običaju, razmislite dobro, da, možda, nemate prevelika očekivanja. To, da vam je pukao film, da ste željni boljeg života odmah i sad, da su vam živci tanki kao svilen konac, to što imate daleko veće potrebe od prosečnog Nemca da vam konačno svane, ne znači da će se to i dogoditi. Ovaj svet je surov i ne prašta greške. Imali smo komunizam, onda nam je rat uništio i to malo što smo imali, a danas, i dalje, većina ljudi prezire kapitalizam i preduzetništvo, a vlast je vazalska. Siromaštvo je neizbežna posledica svega toga. Da bi se stalo na noge, mora doći hiljade i hiljade drugih firmi i kao najvažnije od svega, ne smeju im se davati subvencije. Na subvencije ne možete da utičete, jer to rade sve partije, žuti, crveni, plavi, koga kod da izglasate. Ali zato možete vi da se potrudite da zovete sami druge strane firme da dolaze. Milioni firmi u svetu nema vremena da se bakće nekom tamo Srbijom, ali zato ako vi uradite svu papirologiju za njih, analizu tržišta, onda će oni doći.

Dalje, šta čekate da otvarate svoje firme? Znam, domaći kapital je veoma mali, ali zato postoji svojinska forma kooperative, odnosno udruženog kapitala. Ali, tu ste opet vi problem, jer ne znate da se organizujete, niko nikom ne veruje, jer svako se boji da ga drugi ne opelješi. Pa, ako smo lopovski narod, čemu onda i da se nadamo? Nema tog sistema koji to može da podnese. Dokažite u praksi da nismo, nađite 10 do 50 ortaka, pa pravite firme.

A za kraj, da ne bude sve na rekla-kazala, našao sam i jedno istraživanje tržišta, koje čak i bez Lidla pokazuje da su cene osnovnih namirnica u Srbiji najniže u odnosu na Mađarsku, Češku, Slovačku i Poljsku, na zemlje sa kojima ima smisla porediti se, jer su sve počele niže od Srbije. Porediti se, danas, sa Austrijom ili Holandijom je besmisleno. Dakle, meso, mleko, jaja, maslac, jabuke, brašno, hleb, šećer, kafa, krompir, pivo, čokolada su svi jeftiniji u Srbiji u apsolutnom smislu, ali u relativnom, dakle u poređenju sa prosečnim primanjima, su najviše. Dakle, istraživanje podvlači ono što smo već znali, da je Srbija siromašnija od svih njih, ali ne zato što ima više cene, kao što svi kukaju, nego zato što se daleko manje zarađuje. Koja je glavna razlika između tih naroda? Prvo oni nisu ratovali, a ratovi razaraju ekonomiju, a drugo, veruju u preduzetništvo. Njima je komunizam bio nametnut, nisu ga voleli kao Srbi. Danas, i pored svih nacionalističkih desničara, power-slavnih pozera, ideologa kapitalizma koji žive na budžetu, prosečan Srbin voli siguricu. Dosta mu je malo, da malo i radi, ali da ništa ne rizikuje, ali da kaplje stalno. Možda je siromaštvo srpska sudbina, nisu svi za sve. Dokažite da nije tako, zavrnite rukave i ne dajte se. Ne tražite razloge protiv, nego načine da prevaziđete prepreke. Ako ne možete, onda, svejedno, prestanite da kukate i emigrirajte, bilo šta, samo prestanite da kukate. Tolike strine na jednom mestu nismo odavno videli.

P.S. Prema libertarijanizmu postoji puno predrasuda, jedna od većih je da mi propagiramo da se svako bori sam i samo za sebe. Ono što je tačno je da ne postoji opšti interes, pa se za njega ne može ni boriti, ali je apsolutno normalno da se pojedinci udruže u grupe u toj borbi za ostvarivanje svog ličnog cilja. Šta briga druge da se bore za lične ciljeve nekoga drugog? Pa briga ih, ako im se interesi podudaraju, tako jedna bitka izvojevana za jednog, pomaže i drugom.

Advertisements