Galerija

Zombi generacija hoda današnjim svetom

I dalje dovoljno često putujem javnim sredstvima prevoza, dakle avionom i vozom, da mogu da primetim ubrzano i značajno pogoršanje situacije kod ljudi, a ponajviše kod mladih. Mobilni telefon je postao novi organ kod klinaca, to više nije sprava. Recimo, kada letim, primećujem da se ne odvajaju od ekrana skoro ni u jednom trenutku. Dok čekamo u redu za ček-in, dok stavljaju stvari u korpicu na sigurnosnoj kontroli, jednom rukom stavljaju, drugom trljaju po ekranu. Kada idu u WC, na pisoaru, desnom drže ono što se mora, dok levom grozničavo idu gore dole po displeju. Kada smo na gejtu, dok ulazimo u avion, dok sedamo, stalno im je glava sagnuta nad uređajem, jedini trenuci kada je malo dignu je kada predaju kartu na kontrolu i kada stavljaju torbu iznad glave u gepek. Na prvi pogled, svi izgledaju kao ultra-zauzeti poslovni ljudi koji prate sudbonosne trenutke svojih firmi, ili možda roditelja nakon važne operacije u bolnici, ili nešto tako što bi zaista zahtevalo toliko pažnje u takvim trenucima. U poslednje vreme odlučio sam da ih špijuniram, da vidim, šta toliko važno gledaju. Video sam na stotine njih do sada preko ramena i nisam ni jednom, ali, ama baš ni jednom video da je neko nešto čitao, ni elektronsku knjigu, ni elektronske novine, već se sve svodi na gledanje sajtova sa modom ili automobilima, gledanje pucačkih filmova, spotova pop muzike sa sisatim pevačicama, mačaka na JuTjubu, igranje anti-intelektualnih video igrica, ili im stdjuardese bukvalno otimaju telefone iz ruke, dok kucaju, u transu, zadnju poruku na Votsapu, a avion uveliko rula na uzletnoj pisti. Oni retki koji nešto čitaju, nisu mladi, mirno sede, dotaknu ekran PC-a ili Kindla, nikad telefona, jednom u par minuta da promene stranicu. Doduše video sam i mnogo starijih koji jednako isprazno traće svoje sate, gledajući besmislene stvari. Ono što se menja tokom godina su 2 stvari a.) kod mladih se skraćuje broj minuti i sekundi u kojima ne vise na telefonu u ispraznim aktivnostima i b.) povećava se vremenska granica, tako da se sve veći broj starijih pretvara u zombije.

Kad čovek vidi sve to, stvarno pomisli da bi svet bez takvih ljudi bio potpuno identičan, a rekao bih i daleko bolji. Potpuno nepotrebne generacije mladih na ovom svetu postoje samo da bi zadovoljile fizičke potrebe i zatim, blejale na sve moguće načine. I onda će takvi, sutra, glasati. Čerčil je još u stara vremena govorio da čovek mora da razume koliko je besmislena demokratija, samo ako popriča 5 minuta sa prosečnim glasačem, mada bi, verujem, i on bio začuđen do kog se stepena danas došlo, glasači iz njegovog vremena bi verovatno bili posvećene sluge na oltaru kolektiva u odnosu na današnje.

Ja razumem da putovanja imaju puno praznog hoda i da čovek u svom tom stresu i buci, ne može da čita Kantovu „Kritiku razuma“, ali mogao bi barem da čita knjigu, ili članak u časopisu o baštovanstvu. Ne, već to su nedokučive visine za većinu. Često mi se učini da bi, danas, generacija Hitlerovih Švaba mogla da osvoji bilo koju zemlju na Zapadu, a da zombiji to ne bi ni primetili. Devojke bi nešto shvatile tek kada bi se pojavili kukasti krstovi na najnovijim modnim dezenima, dok bi momci ukapirali tek kada bi umesto Mercedesovog znaka, na aute postavili svastiku, a ni to ne bi registrovali dok se ne pojavi na ekranima.

Starorimski vladari su govorili kako bi ljudi odavno pobili svaku vlast, kada bi znali koliko je malo veštine dovoljno da se vlada ljudima. Ne znam, možda sam ja prestrog, možda je većina ljudi uvek bila živina, samo to nije bilo tako evidentno kao danas, jer pre su svoju glupost i prazninu skrivali u sebi, dok je sada tako očigledno pokazuju preko telefona. Verovatnije je da je tako, nego da su se naročito iskvarili u modernim vremenima.Ko god misli da rijaliti šou i slični sadržaji zaglupljuju ljude, mnogo greši. Takve stvari troše oni koji već pameti nemaju, tokom vekova, menjalo se samo na šta će im se usredsrediti pažnja.

Naravoučenije svega ovoga je da ko kog želi da menja svet, ne treba nikada da cilja na masu. U svakoj generaciji ima dovoljno ljudi koji imaju pameti da sve razumeju, hrabrosti da sprovedu promene i poštenja da ne podlegnu korupciji, jedini je problem što se oni jako teško povezuju i organizuju. Masa je uvek išla u pravcu gde ih je vodila ta zanemarljiva manjina. Važnije od toga, nikako se nemojte prevariti da pamet živi među etabliranim intelektualcima. To su samo obrazovani zombiji, koji se prodaju vladaru za platu. Pamet se nalazi u svim sferama društva, od seljaka do doktora fizike, nasumice, raštrkana. Prirodne elite postoje i one su uvek u suprotnosti sa zvaničnom elitom, koja nije drugo nego vladajuća klasa, i koja živi od privilegije da bude vladarev produžen ud, po potrebi, nekad jedan, nekad drugi. Tu meritokratije i lične sposobnosti nema. Oni su daleko veći problem nego telefonaši-blejeri. Svaka vlast na njima počiva. Zbog toga, čoveku ništa drugo ne ostaje nego da postane anti-intelektualni intelektualac, da se povezuje sa sličnima i da ignoriše, a nikako da očekuje nešto pozitivno od kvazi-elite. A masa nije kriva što je takva. Neko je glup, kao što je neko visok, to je jednostavno prirodna karakteristika, besmisleno je ljutiti se ili potcenjivati masu, ali činjenice o njoj se moraju znati. Nebo je plavo, masa je nekorisna, dobra vlast ne postoji, religija je iluzija, itd…

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 1 sat 13 min 20 sek

Advertisements