Galerija

Govor Ernsta Janinga, Ministra Pravde Trećeg Rajha na Nirbernškom suđenju

Ovo je ključna scena kada jedan od četvorice nacističkih sudija priznaje svoju krivicu. U realnom životu bilo je 16 sudija sa drugim imenima, a ovo je crno-bela ekranizacija iz 1961-e godine sa Bertom Lankasterom i Spenserom Trejsijem. Svaki put, kada mislimo da je u redu da žrtvujemo neku nedužnu manjinu, pa i samo jednog na oltaru Države, pre ili kasnije, računi dođu na naplatu. Kolektivizam je bio i ostaje, veliko zlo. Ja neću doživeti neke Vašingotnske Procese, kada se bude sudilo Amerikancima za ovo što rade svetu, ali neki naši potomci hoće. Kada vam neko govori o evropskim vrednostima, treba uvek da se setimo, da Evropa nije samo Mocart i liberalizam, već i nacizam, koji nije varvarski izuzetak, nije momentalno zastranjenje, inače, jako finih ljudi, kojima se, eto, omaklo. Nacizam je imao veoma jako teorijsko utemeljenje i u Karlu Šmitu i u Karlu Marksu, a pre svega u Hegelu. Ne želim da zvučim uvredljivo, ali izgleda da se čitava filozofija današnjih srpskih EU fanatika svodi na to da je neko superioran ako ima blješteće tržne centre. Najviše zbog toga, što na Zapadu sve više rastu utvare novog kolektivizma i zato što se on ubrzano udaljava od mislioca kao što su Džon Lok ili Ludvig fon Mizes.

Evo, mog prevoda:

Želim da svedočim o slučaju Fedelštajn, zato što je bio najznačajniji iz tog perioda. Važno je da ga razume sud, ali još više, ceo Nemački narod. Ali, da bi ga razumeo, mora da shvati epohu u kome se dogodio. Njive su tada oskudevale, a svuda je izbijala sramota, poniženje i glad. Da, imali smo demokratiju, ali se raspadala. Iznad svega, osećao se strah. Strah od današnjeg dana, strah od neizvesnog sutra, strah od suseda, strah od nas samih. Samo kad to saznate, razumećete šta je nama Hitler značio. A on nam je rekao “Podignite glavu, budite ponosni što ste Nemci. Među nama ima kukolja: komunisti, liberali, Jevreji, Cigani, jednom kada ih istrebimo, nestaće i naša nesreća”. Bila je to stara, prastara priča o žrtvenom jarcu, ali je ipak bilo među nama onih, koji su to prepoznali. Šta ćemo sad s njima? Mi, koji smo znali da je to laž, da je to gore od prevare, zašto smo ćutali, zašto smo učestvovali u svemu tome? Zato što smo voleli svoju zemlju. Koga je briga ako šačica političkih ekstremista izgubi svoja prava? Koga je briga ako šačica rasnih manjina izgubi svoja prava? Ionako se samo radi o prelaznoj fazi, odbacićemo je, prestaće pre ili kasnije. I Hitlera ćemo odbaciti, i on će nestati pre ili kasnije, otadžbina je u opasnosti. Izaći ćemo iz utvarnih senki. Nova parola se zove “Napred”, a istorija je pokazala koliko smo u tome bili uspešni. Uspeh je bio veći nego što smo mogli i da maštamo. Hitlerove reči moći, ali i mržnje, očarale su Nemačku, očarale su ceo Svet. Odjednom smo stekli snažne saveznike. Sve što nam je bilo nepristupačno u demokratiji, sada nam je bilo na dohvat ruke. Svet nam je poručivao “Hajde, napred, uzmi…. uzmi Zudetenland, uzmi Rajnland, uzmi ih i naoružaj ih. Uzmi celu Austriju, uzmi je!”. I tako, u tom žaru, iznenadila nas je daleko veća opasnost. Ceo ritual počeo je upravo u ovom sudu i rasplamsao se kao besna bolest koja urla. Ono što je izgledalo kao prolazna faza, postao je način života. Gospodine Sudijo, prihvatio sam da ćutim u ovom procesu, prihvatio sam da moj advokat pokuša da odbrani moju čast, dok nisam shvatio, da bi on u tome uspeo, morao je ponovo da probudi zloduha. Videli ste ga na delu. Uradio je to u ovoj sudnici. Objasnio je da je Treći Rajh radio za opšte dobro naroda. Objasnio je da smo sterilisali ljude zbog dobrobiti zemlje. Objasnio je da je matori Jevrejin ipak spavao sa šesnaestogodišnjom devojčicom. Još jednom, sve je to učinjeno zbog ljubavi prema Domovini. Nije lako priznati istinu, ali da bismo pokušali da spasimo Nemačku, mi koji smo svesni svoje krivice, moramo je priznati, nezavisno od toga koliko će to biti bolno i ponižavajuće. Ja sam doneo presudu u slučaju Fedelštajn, pre nego što sam i zakoračio u sudnicu. Proglasio bih ga krivim, kakvi kog da su bili dokazi. Ne, to nije bio sudski proces, bio je to ritual prinošenja žrtve, a ona je bila Jevrejin Fedelštajn. Moj advokat je želeo da vas uveri da mi nismo znali o koncentracionim logorima. Zaista nismo znali? A gde smo to mi bili? Gde smo bili kada je Hitler prosipao svoj bes u Rajhstagu? Gde smo bili kada smo gledali kako odvode naše susede u sred noći? Gde smo bili kada smo viđali stočne vagone prepune dece na peronima svakog božjeg sela u Nemačkoj? Gde smo bili kada smo slušali njihov plač tokom dugih noći? Da li smo tada bili gluvi? Ludi? Ili slepi? Moj advokat tvrdi da nismo znali da se radilo o milionima. Ponudio vam je opravdanje da smo znali samo o stotinama. Da li nas to čini manje krivim? Možda nismo znali detalje, ali to što nismo znali je zato što nismo hteli da saznamo. Ja ću ovom sudu reći istinu o nama četvorici optuženih, pa makar se ceo Svet tome usprotivio. Verner Lampe, sada se ucveljeno teši Biblijom, a do juče je profitirao u zapleni imovine onih koje je poslao u koncentracione logore. Fridrih Hofšteter, lojalni Nemac, koji je samo izvršavao naređenja, ali je sa lakoćom slao ljude na sterilizaciju. Emil Han, okoreli fanatik, pun predrasuda, opsednut sopstvenim zlom i na kraju, ja Ernst Janing, gori od ove trojice, zato što sam znao ko su i kakvi su oni, a ipak sa bio u istom kolu. Ernst Janing, Ministar Pravde, koji je pretvorio svoj život u izmet, zato što je isto radio što i ova trojica.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u umetnost