Galerija

Da li je Deizam naučna teorija?

Judaizam, Hrišćanstvo, Islam, Budizam, spadaju u krcate religije, dakle nemaju ni početka ni kraja, ima tu za svakoga po nešto i nikada nećete doći do kraja bilo čega, jer to nisu naučne teorije, nisu ni formalne teorije, jednostavno nisu teorije. Ako krenete doslovno, naletećete na milion protivrečnosti, ako krenete da interpretirate, ima toliko priča da možete da dokažete šta god hoćete, kao i suprotno od toga. Pa, zato nije ni korisno u sve to ulaziti. Međutim, postoji jedna škola mišljenja vezana za boga, koja govori o tome da je bog racionalno objašnjiv, da ne samo da vera nije potrebna, nego i štetna. Radi se o deizmu, dakle postavci o tome da postoji Tvorac svega i koja bi trebalo da bude nezavisna od bilo koje konfesije. Koreni ovog razmišljanja, ako se ne varam (a sasvim je moguće da sa varam) sežu do 5. veka u razmišljanjima Svetog Avgustina Hiponskog, u periodu kada je hrišćanstvo još bila jedna srećna jedinstvena porodica. Nakon što su se mama i tata razveli, a naročito kada su napuštena deca porasla i uzela mač u ruke, pa su njime krenula da ubeđuju ljude u ispravnost svojih učenja, sve je otišlo u vrit (pogledaj zagorski dijalekt našeg jezika za objašnjenje), mada ću i na to da se vratim u jednom od sledećih priloga zbog novosti u učenju evolucione biologije koja odaje istorijsko priznanje Hrišćanstvu u građenju boljeg društva. Ne samo to, jedno od dece, ono katoličko, do danas je ostalo, kroz razne uspone, padove i povremene žestoke kontratendencije, najdosledniji sledbenik tog pristupa bogu.

Dakle, na šta se svodi teorija o Tvorcu i zašto ona ima i te kako smisla? Naime, oni koji predlažu teoriju o Tvorcu tvrde da je za stvaranje bilo čega potreban neki kreator. Odgovor protivnika je da, ako bismo pretpostavili da je to tačno, morali bismo da se upitamo ko je onda stvorio Tvorca, odgovor bi morao da bude, prethodni Tvorac. A ko je onda njega, nju, ili poštenije, to, stvorio? Pa, nešto što je stvoreno pre toga. I tako redom bismo ušli u ono što se u toj raspravi zove neograničena regresija. Za svakog Tvorca u nizu, morao bi da postoji neki prethodnik. Dakle, logika bi potrošila beskonačno mnogo vremena jureći prethodnog Tvorca, tako da, dok bi ona uzaludno išla u beskonačnu prošlost, Svet koji vidimo ne bi mogao kad da nastane. Međutim, kako imamo svaki dan pred nosom empirijski dokaz da realnost postoji, u jednom trenutku je regresija bez kraja morala da stane, ili kad obrnemo smer posmatranja, morao je da postoji neki prvi Tvorac, iz čega proizilazi sve drugo. Koliko je bilo međunivoa između toga i Sveta koji opažamo, ne možemo znati, možda ni jedan, možda jedan, možda 5, možda milion. Čak i oni koji nude objašnjenje da realnost ne postoji, već je sve simulacija super-kompjutera, taj kompjuter postoji u nekoj realnosti, koji je opet morao biti stvoren, dakle ta hipoteza ne isključuje Tvorca. Čak i oni koji tvrde da realnost ne postoji, već da je ona projekcija našeg uma, dakle sna koji sanjamo budni, opet ne isključuje realnost postojanja nas koji izmišljamo svet. A nas je opet nešto moralo da stvori. Dakle deizam je samo to, logička neophodnost postojanja prvog Tvorca. Neki to, posprdno, zovu „Ima Nešto“ a one koji to prihvataju zovu „Ima Neštista“. Time aludiraju na prazninu naučnog objašnjenja da time što smo rekli da mora da postoji neki Tvorac, ne objašnjava kilometre detalja realnosti koju poznajemo, dakle sve to spada u nekompletnu teoriju, dakle ne radi se o teoriji. Striktno govoreći, to je tako, oni su u pravu, međutim, postoji jedan deo u kome nisu. To što niko, pa ni najbolji teolog, ne zna ništa o Tvorcu, niti o mehanizmu stvaranja, ne znači da to ne postoji. To mora da postoji, samo kako nam fali poznavanje mehanike stvaranja, sve to se može smatrati jednim plodnim embrionom neke bolje naučne teorije koja treba tek da nastane. Pažnja, nikako nemojte pobrkati to sa izlivima besa Jahvea u Starom Zavetu, deizam ne silazi do detalja kojima se bave mnogobrojne monoteističke konfesije današnjice čiji cilj i nije bio toliko bavljenje kosmologijom, već disciplinovanjem ljudi.

Prodavci deizma, sa žarkom željom svakog prodavca bilo čega, navode utilitarizam deizma u nauci. Naime govore da je taj pogled na svet pomogao nauci da se razvije, jer deizam pretpostavlja da mora da postoje kruta pravila realnosti koja dolaze iz uma Tvorca, a znanje o tome nam pomaže da ih otkrijemo, jer kada bismo mislili da je svet posledica slučajnih procesa, niko ne bi ni pokušavao da otkrije zakonitosti prirode. Međutim, i to je smela hipoteza. Ništa u logici ne zabranjuje Tvorcu da barem delove ponašanja Sveta zasnuje i na slučajnosti. Kako niko od nas ne pije kafu sa Tvorcem u kafiću lokalnog sokaka, ne možemo znati njegove misli, a sve što je logički moguće, ne može da se isključi da već i postoji. Možda je sve samo puka slučajnost, koja je božanski maskirana da izgleda kao rigidnost. Ja da sam Tvorac, to bi bio minimum, a kako nemam njegov intelekt, prava istina stvari je, verovatno, još daleko, komplikovanija. Ili jednostavnija, samo kada bismo znali da je vidimo iz pravog ugla.

Međutim, priča ni tu ne prestaje. Ko uopšte tvrdi da stvaranje postoji u realnosti? Možda je Svet oduvek postojao, a sve što se u njemu desilo su bile same promene. Niti je nastao, niti može da nestane. Ipak, ta hipoteza ne odgovara na pitanje šta je stvorilo pravila promena. Što nas opet vraća na Tvorca u ovom ili onom obliku.

Čemu služe sva ova razmišljanja? Na prvi pogled ničemu, no često smo se u nauci bavili, na prvi pogled, potpuno beskorisnim stvarima, da bi onda počeli da stvaramo industrijsku revoluciju jednu za drugom, kako je napredovalo znanje proizašlo iz „nekorisnih intelektualnih igara“. Niko ne može, a priori, da zna, šta je gubljenje vremena, a šta ne. Upravo zato, treba nauku vratiti na slobodno tržište, kao u njenim slavnim danima, da ko odluči da uđe u te nepouzdane vode, da to radi za svoje pare. Kao što treba zauvek zabraniti kolektivistima, našim neprijateljima, da u ime nekog mutnog opšteg dobra, mogu konkretno da ubijaju i pljačkaju, tako se i naučnicima mora skinuti pravo na obavezno finansiranje pod izgovorom da se nikad ne zna šta će ispasti iz njihovih pokušaja. Može da ispadne, a mogu i da protraće decenije na gluposti trošeći naše teško zarađene pare. Ko želi da bude princ znanja, mora da bude i princ morala.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

One comment on “Da li je Deizam naučna teorija?

  1. Povratni ping: Da li je Deizam naučna teorija, ispravka | Markus Maki

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s