Galerija

Da li je Katolicizam mentalna bolest ili produženi fenotip?

Reći danas evoluciona biologija je pleonazam. Ne postoji ni jedna druga, do evoluciona. To bi bilo isto kao kada bismo rekli logična matematika. Nisam čuo ni za jednu školu u svetu koja predaje neku drugu. Doduše postoje, na super-marginama znanja i oni koji zagovaraju kreacionističku biologiju, ali to ne spada ni u statističku grešku. To, naravno, ne znači ništa, jer u nauci većina ili manjina nemaju značenje, ako se jednog dana uspostavi da kreacionistička biologija bolje objašnjava svet koji zapažamo, postaće ona glavna.

Pre jedno mesec dana, u Americi je održana javna debata između 2 biologa. Jedan je Richard Dawkins, drugi je Bret Weinstein. Dotakli su nekoliko tema u kojima se nisu slagali. Bilo je tu, jedno, 7-8 tačaka, a ona koja je mene najviše zainteresovala je da li je Katolicizam mentalna bolest, kako kaže Dokins, ili nešto drugo. U debati nisu generalizovali celo Hrišćanstvo, već su se koncentrisali na njegovu većinsku struju. Dokins je poznat po svom militantnom ateizmu, i on sasvim jasno decenijama iznosi svoj stav. Sve diskusije koje je do sada vodio, bile su sa vernicima, ovo je prva masovna, javna debata, koliko ja znam, da se susreće sa kolegom, koji se ne slaže u svemu sa njim. Teza Vajnštajna je bila da je Katolicizam samo primer produženog fenotipa, nikako defekt, stranputica ili evolucioni ćorsokak. Da se podsetimo elementarnih bioloških koncepata. Genotip je skup nasleđenih karakteristika, dakle instrukcije za stvaranje novonastale jedinke. Fenotip je efektivna implementacija tih instrukcija, koja je u funkciji genotipa, ambijenta, i interakcije između genotipa i ambijenta. Na primer, genotip prenosi instrukciju kolika će visina biti, ali ako nema hrane, ili je ima previše, visina će biti niža ili viša. Genotip je važan, čak dominantan, ali nikako jedini u lancu faktora odlučivanja. Dokins je uveo još jedan koncept u svom istraživanju, a to je koncept produženog fenotipa, a primer koji navodi je dabrova brana. Brana nije deo dabrovog tela, ali je, evolucijom, potreba za građenjem te brane ušla u nasledni mehanizam. Ne postoji tačan plan u genima dabra kako se pravi brana, kao recimo tehnički crteži neke ljudske građevine. Ono što postoji je niz gena koji nagone svaku generaciju dabra da „objasne“ potomcima zašto treba nasleđenu branu održavati i zašto je treba premestiti, ako ona presuši. Dakle, produženi fenotip predstavlja neku vrstu kulturnog obrasca profitabilnog za preživljavanje. I ne samo to, on ima i povratnu spregu. Dabrovi koji prave bolje brane mnogobrojnije prelaze u sledeću generaciju.

Vajnštajn je izazvao Dokinsa sa tezom da je Katolicizam Katolicima ono što je brana dabrovima. On nije rekao da je to tačna teorija, da bog zaista postoji, već da populacije koje veruju u katoličke priče kao da su istinite imaju evolucionu prednost nad onima koje veruju u neke druge. Na primer, niko neće bukvalno ući u raj, ali će mu biti dovoljno bolje, da kao da je ušao u metaforički raj. Njegova teorija je da je Katolicizam produženo fenotipski program koji je, kroz vekove, povećavao verovatnoću uspeha i grupa i pojedinaca, i šire gledano, da je biološki nemoguće da se određeni kulturni programi održavaju dovoljno dugo, a da ne pomažu u biološkim procesima. Postojao je čitav niz drugih, konkurentskih, religija koje su propale, dok su one koje su se održale u vremenu to učinile preko niza reformi. Religija nije nauka, tako da nema iste mehanizme reforme. U nauci kada se napiše neko novo delo koje dopunjuje ili poništava prethodno znanje, onda se to jasno i kaže. U religiji, ostaje stara knjiga, napiše se nova, ali se stara i dalje smatra važećom, što je totalni logički apsurd, ali baš zato religija i nije nauka i zato svaki Katolik može da zahvati šta god hoće, nekad Stari Zavet, nekad Novi, nekad pakao postoji, nekad ne, kako kome odgovara. Papske enciklike su najčešći oblik formalne revizije. Ako neko od vas nije znao, današnja važeća doktrina Katolika je da se slaže sa svim što je nauka rekla, samo je dopunjuje u 2 tačke. Onaj ko stoji iza Velikog Praska je bog i onaj ko je neživu materiju pretvorio u živu je, takođe bog. Ali, Papa priznaje evoluciju Svemira i Darvinovu evoluciju. U Vatikanu postoji spis koji to potvrđuje crno na belo. No, da se vratimo debati. Čovek ima sposobnost racionalnog mišljenja, ali taj se potencijal izražava samo kod manjine stanovništva. Nivo racionalonsti i danas, a naročito u prošlosti, svodi se na svakodnevne operacije, skoro niko se ne bavi filozofskim razmišljanjem, baš zbog toga su tu postojali sveštenici, koji su neprestanim delovanjem odvajali ljude od zakona džungle. Po današnjim etičkim merilima, mnoga katolička pravila ponašanja su preterana, brutalna i kontraproduktivna, ali sa stanovišta prošlih vremena, ne samo da su bila korisna, već su narodi sa tim prošerenim fenotipom bili superiorni u odnosu na druge po raznim parametrima. I dan danas, neka pravila, kao ne ubij i ne kradi bez ikakvog ali, superiorna su u odnosu na religiju Državoljublja, gde su ubijanje i krađa dozvoljeni, ako se demokratski tako odluči (nasilna vojna obaveza u osvajačkim ratovima ili porezi, na primer), tako da, dok se ne rešimo centralnog monopola sile, Katolicizam ne samo da nije prevaziđen, nego ima elemente velikog otpora etatizmu. Katolicizam, danas, proizvodi i velike štete kod ljudi, jer umrtvljuje borilački duh, sve te priče o davanju drugog obraza ošamarenom, voli svog neprijatelja itd, anti-biološki su obrasci ponašanja. Nezavisno od toga da li je, i koliko, on danas koristan, Vajštajnova teza je da je, barem, istorijski, on doprineo uspehu Zapadne civilizacije, da se teško može nazvati mentalnom bolešću. Ono na šta se Dokins, Heris, Hičens, Denet koncentrišu, to je napadanje bukvalne Katoličke istine, u čemu su, nema sumnje, u pravu, međutim, mislim da oni ne vide razliku između potencijala racionalnosti kod ljudi i ispoljene racionalnosti. Katolicizam se treba gledati kao jedan od koraka prelaza iz divljaštva ka civilizaciji. I najracionalniji među nama u prošlosti nisu znali više od Katolika. To je tada bio vrhunac znanja. Međutim, danas su stvari drugačije. Sklop faktora, pod jedan, auto-korupcija u vatikanskoj organizaciji usled ogromne moći i bogatstva, i pod dva, uspon raznih nauka i filozofije, učinio je da sada imamo nove svetionike ljudskog progresa, a da prethodni više ne vode u mirne, već uglavnom, ali ne sasvim, u vode sa skrivenim podvodnim stenama. U ovom istorijskom trenutku, nije više problem kuda treba ići, već imamo racionalnu etiku koja to jasno govori, problem je kako pobediti sile koje vode ljude u propast.


Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s