Galerija

Dobra vest, u Srbiji nema neoliberalizma.

Evo kako bi Srbija izgledala, da je ona liberalno-kapitalistička država:

• Privatizacija bi bila 100%, i to ne samo firmi, već i svega drugog, njiva, planina, reka, šuma, parkova, …
• Parama od prodaje bivše društvene svojine, ne bi raspolagala država, već bi bile podeljene na neki način, recimo, svima jednako po glavi stanovnika, ali direktno
• Ne bi postojale državne firme
• Država se ne bi bavila ekonomijom ni direktno, ni indirektno
• Ne bi postojale državne penzije, zdravstvo, školstvo, putevi, …
• Država ne bi mogla da daje subvencije bilo kome, a posebno ne stranim investitorima
• Porezi i budžet bi postojali samo u meri da se plaćaju vojska, sudstvo i policija
• Postojao bi javni, godišnji završni račun države
• Ne bi postojale nevladine organizacije koje žive na budžetu
• Državi bi bilo zabranjeno da uzima kredite, bilo od domaćih, bilo iz inostranstva
• Državi bi bilo zabranjeno da stvara javni dug
• Ne bi postojala centralna banka, već bi stvaranje i vrednost novca bili regulisani tržišnim kretanjima
• Državi bi bilo zabranjeno da štampa hartije od vrednosti
• Državi bi bilo zabranjeno da reguliše kamatne stope
• Država se ne bi bavila zakonom o radu
• Država ne bi jurila strane investitore da ih dovede
• Država ne bi bila rob Međunarodnog Monetarnog Fonda i sličnih globalističkih organizacija
• Država i crkva bi zaista bili razdvojeni
• Država ne bi smela da nameće imigrante bilo koje vrste da se naseljavaju gde se njoj ćefne, naročito zato što bi to povredilo privatnu svojinu nekoga, jer bi 100% svega bilo privatno.
• Ne bi smeli da postoje državni mediji, dakle ni RTS.
• Apsolutno bi bile zabranjene subvencije, pa i donacije privatnim medijima
• Uloga demokratije bi bila zanemarljiva, jer kako bi država imala samo 3 funkcije, koje su dosta statične, kada se državi oduzme sve drugo, retko ko bi bio uopšte zainteresovan za izbore, jer kad bi se demokratiji ukinulo glavno oružje, a to znači da država može da odluči kome će se pare uzeti, a kome će se dati, ni sami političari ne bi bili zainteresovani za demokratiju.

Srbija je liberalna taman koliko je devojka na žetone čedna. Hajde prvo da ostvarimo sve ovo sa liste, pa da onda vidimo, je li nas taj neoliberalizam upropastio, kao što zapomaže 99% srpskih intelektualaca. U pravom liberalnom sistemu, ti isti intelektualci bi konačno morali da rade neki pravi posao, za koji bi neko želeo da ih plati.

I to bi bila tumor država, jer bi, pre ili kasnije, političari našli način da prošire vlast države, pa bi se sav užas vratio, tako da je pravo rešenje da se državi oduzmu i poslednje 3 funkcije, ali sam ovo naveo da vam pokažem koliko se liberalni ideal razlikuje od realnosti.

A znate li koja je još bolja vest? Ni jedna zemlja na svetu nije liberalna, ali ni iz bliza, razlika je samo u tome koliko je svaka od njih daleko od toga. Dakle, postoji ogroman potencijal da se stvari poboljšaju. Ali, kako vreme prolazi, ja sam sve više svesniji da opšti interes ne samo da ne može da postoji zato što grupa ne može da ima jedan interes, već niz različitih i često suprotstavljenih interesa, već mi sve više postaje jasno da jako veliki deo ljudi prezire slobodu, jer bi to povlačilo i odgovornost. Mnogi ljudi bi se radije ubili, nego bili odgovorni za svoje neuspehe. Da nije tako, ne bi kolektivizam tako cvetao. Mada, ne mogu biti toliko strog prema narodu. Trebalo bi videti u šta bi ljudi verovali da im se ne pumpa državna propaganda od rođenja.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 1 sat 28 min 45 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika