Galerija

Nama ne treba više dobra, već manje zla

Iskreno da vam kažem, meni je postalo pomalo dosadno da ponavljam jedne te iste stvari, ali kako neke reči nikako da dopiru do šireg auditorijuma, evo da sažmem ponovo.

U spektru parametara koji odlučuju kako će se ko ponašati, najjači su biološki, zatim kulturni, onda religiozni, pa tek na kraju filozofski. A to znači sledeće: ljudsko biće u proseku želi da živi na račun drugog, da ga iskoristi, da radi što manje, a dobije što više, da slaže da izbegne posledice ili da nešto nepravedno dobije, u ekstremu svako od nas je sposoban i da krade i da ubija, bez i malo griže savesti, naročito ako su posledice male ili nikakve. Zaklati jarca za par kila mesa ili čoveka za 5 novčića, nije nikakav problem, samo se treba malo uvežbati. Ko god misli da ponudi pravila ponašanja, ne sme to da izgubi iz vida. Ljudsko društvo je društvo ljudi, a ne svetaca, kome su potrebni sveci za njegova pravila, taj želi zlo ljudskom rodu.

Prvi nivo nadgradnje, koji može biti i uzdižući i snižavajući u odnosnu na biologiju je kultura. Ona modifikuje biološke porive, često ih koči ili ograničava, ali, poneke kulture čak pojačavaju instinkte džungle. Drugi nivo nadgradnje je religija, koja je neka vrsta kodifikovane kulture. Uz sve mitološke papazjanije, njen cilj je disciplinovati sužnjeve. I na kraju, treći nivo nadgradnje je filozofija. Ona na racionalan način rešava moralna pitanja. Što se tiče nivoa korektnosti, biologija je najniži nivo, a filozofija najviši, a kada govorimo o snazi uticaja na naše ponašanje, stvar je potpuno obrnuta i bez neke sile koja reguliše ljudske odnose, filozofija je samo mrtvo slovo na papiru. Dakle, bez regulatorne sile, uvek će pobediti biologija u odnosu na filozofiju. Zbog toga i postoji princip nezapočinjanja, ali da uzvraćanja nasilja. U prvom delu, on zabranjuje prestup, u drugom dozvoljava da se reaguje na postupke prestupnika. To je ta regulatorna sila, sila postaje reaktivna, a ne aktivna u našim odnosima. Sve iznad toga je teški luksuz, može da se desi i ne mora. Šta to znači?

To znači da, ako želimo sebi i drugima dobro, da moramo da prestanemo da se zanosimo vrednostima nedostupnim prosečnom čoveku. Na pitanje šta su to vrline, obično ljudi nabrajaju istinoljubivost, integritet, iskrenost, pomaganje drugima, misliti na opšte umesto na lično dobro itd. Zaboravite na sve te stvari, ovaj svet nije ovakav pakao zato što smo nedovoljno iskreni ili je premalo ljubavi, već zato što je previše prestupa. Zabrana ubistva, krađe, prevara, silovanja, maltretiranja je naš domet i prioritet. A kad to jednom ostvarimo, tek onda, možemo da govorimo o podsticanju ostalih vrlina. Za sad je sasvim dovoljno da zabranjujemo pakosti. Ni jedno društveno uređenje, uključujući i demokratiju, ne zadovoljava ovaj kriterijum, štaviše, neka uređenja u prošlosti su bila bolja u nekim aspektima, a gora u drugom, pa tako i demokratija. Društvo u kome postoji dobar balans sila između ljudi je stabilnije i mirnije društvo. Ubistva i krađa nikada neće nestati, ali se mogu drastično smanjiti.

Moji kritičari često me podsećaju da u libertarijanskom modelu, zato što on ne zabranjuje visoku koncentraciju bogatstva u manjem broju ruku, da može doći do nestabilnosti, pa i do mogućnosti da prebogati ponovo stvore centralni monopol sile. Ako je bogatstvo stečeno prodajom proizvoda koje tržište dobrovoljno kupuje, niko ne sme da otima tako stvoreno bogatstvo, to je započinjanje nasilja i to se ne sme. Međutim, taj strah je neopravdano veliki, jer pravo slobodno tržište je nemilosrdno i, u praksi, retko dozvoljava dugotrajno zadržavanje velikih bogatstava u istim rukama. To je i glavni razlog zašto bogati stvaraju državu. Superbogataši preziru tržište. Ali ako ni to nije dovoljno, niko ne brani da se ljudi organizuju na razne načine. A to znači da se konkurenti tržišnog pobednika ujedine u ekonomskom ratu protiv njega, ili da da se zaposleni udružuju u sindikate da se izbore za bolje uslove. Bilo koja vrsta borbe je dozvoljena, osim razbijanja glava i krađe. Ali, to neće zabraniti etika kao deo filozofije, ona će to samo pravilno propisati, kao što već jeste, ono što ostaje je neprestana borba. Jedino moguće društvo je društvo vukova, jer mi vukovi jesmo i nikom se ne isplati da odustane od toga, pa da postane ovca. Možda nakon određenog vremena stabilnog vučjeg sistema, kad se nasilje smanji, izgledaće nam kao da smo prestali da budemo predatori, ali to će uvek ostati iluzija, istina je da će samo žrvanj balansa snaga mleti naše instinkte, neće dozvoljavati nikom da ih preterano ispolji. Želja za eksploatacijom ne može prestati, ali ako je niko ne toleriše, biće skoro ugušena praksom delovanja.

Današnje društvo je društvo ovaca, sa par vukova na vrhu, a ovcizacija je produkt državne propagande. Jedini mogući ishod, danas, za prosečnog čoveka, je da završi kao plen. Dakle, prestanite da se čudite, zablažnjavate, da se razočaravate, deprimirate, da se nadate ili bilo šta očekujete od ovog uređenja. Vuk na vrhu želi da vi ostanete ovca. Počnite da delate. U suprotnom će vaši geni biti izbrisani iz realnosti. Šta znači delati, pričaćemo o tome, ali kao prvo prestanite da glasate, to će biti simbol da ste u sebi raščistili i da barem znate odakle nikada neće doći boljitak.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s