Galerija

Obrazovanje treba što više redukovati

Odlučio sam da napišem ovaj tekst, tek kada mi je pala na pamet metafora koja tačno opisuje aferu oko ukradenih zadataka iz matematike za malu maturu sredinom juna meseca. Ta stvar je jednako apsurdna, kao da je neko uhvaćen u krađi falsifikovanih nemačkih maraka danas, kada je euro na snazi. Dakle, deca kradu nešto što ničemu ne služi, bave se kriminalom, koji ne donosi nikakve koristi, samo ih izlaže nepotrebnoj opasnosti. I ne, digitalna dostava zadataka neće rešiti problem, niti se uopšte treba baviti dodavanjem dodatnih mera sigurnosti. Sigurno ne bi bilo prepisivanja i krađe da maturu obezbeđuju specijalne vojne jedinice, a da ko bude uhvaćen na delu, bude streljan na licu mesta. Tada bi matura bila korektna, ali ni jedan drugi aspekt života više ne bi imao smisla. Jer, društvo u kome specijalci kontrolišu maturu, je društvo pred kolapsom.

Ceo taj incident, nije drugo nego vrh ledenog brega, odnosno posledica višedecenijskih ideoloških zabluda. Šta je uopšte diploma bila čega, od fakulteta, pa na niže? Konkretno i realno, ona nije dokaz ni upotrebljivog znanja, ni inteligencije, ni opšte sposobnosti. Ne, diploma je dokaz da njen vlasnik ume da trpi obrazovano ustrojstvo. Ona potencijalnom poslodavcu šalje signal da pred sobom ima izdržljivog, ali poniznog čoveka, koji je prihvatio da se stavi dugi niz godina pod proizvoljni autoritet, uglavnom, mediokriteta i birokrata. Bez dodatnog testa, diploma ništa drugo ne može da mu kaže. Uz to, diploma fakulteta društvenih nauka je dokaz anti-obrazovanja, odnosno veoma uspešne propagande bilo kog političkog sistema, koji vlada u datoj državi. Ne obrazovati ljude društvenim naukama, danas je plus za čovečanstvo. Bolje i nikakvo znanje, nego anti-znanje. Primeri tragedije su dr. Jovo Bakić sa leve i dr. Milan Brdar sa desne strane. Čak i oni bolji imaju teške padove, kao na primer dr Boris Begović sa njegovim poštovanjem Rolsove teorije pravde ili njegova žena dr. Danica Popović, kao veliki borac za demokratiju. Ej, demokratiju?!! A i tehničke discipline, kako prolazi vreme, tonu sve dublje i dublje. Naučnici i inženjeri, sve više odustaju od traganja za istinom, a sve više se utrkuju u tome da služe državnog gospodara, a istina je ono što on odluči, a oni će za platu sa svim da se slože.

A kako bi sve moglo da funkcioniše, i kako je to, u nekoj, meri, već funkcionisalo u davnoj prošlosti? Kada obrazovni sistem nije bio pod monopolom države, postojao je niz privatnih institucija i one su se takmičile između sebe. Neko je napravio neku dobru zgradu, izdržljiv most, novi materijal, novu ekonomsku teoriju, koja zaista nešto govori o svetu, novi način lečenja konkretne bolesti. Fakultet koji mu je izdao diplomu, reklamirao bi se kod potencijalnih novih upisnika tako što je navodio velike i uspešne ljude, koji su se kod njega obrazovali. Osim toga, postojao je i prijemni ispit, na kome se najčešće proveravala visina inteligencije, jer kako su fakulteti mislili na dugoročni biznis, oni su znali da bi možda i povećali kratkoročni profit primajući bilo koga, samo ako može da plati, ali kako takvi ne bi uspeli da prođu, sa njima bi gubili dragoceno vreme, pa bi im ga manje ostajalo da se bave sposobnima. Ne dopuštajući bilo kome da se upiše, oni su sebi garantovali dugoročni profit. Slična stvar se dešavala i u srednjim i osnovnim školama. Ali tada obrazovanje nije bilo obavezno. Oni bez soli u glavi ili jednostavno lenji ljudi, nisu ni pokušavali da se upišu, čak ni u osnovnu školu. Siromašni, a pametni, oni su imali veće probleme, ali ako su bilo izuzetno pametni, uvek bi se našao način da im se obezbedi neka besplatna školarina. Kako besplatne stvari ne postoji, to su bile investicije obrazovnih firmi ili njihovih poslovnih prijatelja iz industrija, da se održi nivo kvaliteta. Poklanjajući nekima školarinu, održavao se zavidni nivo, tako se povećavala verovatnoća da će drugi pametni, a platežno sposobni izabrati njih, a ne konkurenciju. Na svim nivoima se održavala visoka unutrašnja disciplina. Držati policajce na maturama bilo kog nivoa nije bilo potrebno, jer su đaci varalice bili izbacivani ili kažnjavani od prvog dana, od prve pismene vežbe, tako da oni, koji bi dolazili do nekog nivoa mature, bili bi od onih, koji u školu idu da bi nešto naučili, a ne krali. Sve to može ponovo da se vrati, ali prva stvar, koja mora da se promeni, je zakon o obaveznom obrazovanju. On mora nestati. A druga, da se vrati test inteligencije. Ne znam u Srbiji, ali u Americi, on je danas van zakona, ali do pre nekoliko decenija nije bio. Postao je ilegalan, zato što američkim obrazovnim sistemom, mahom, upravljaju levičari, odnosno egalitaristi. Kada se poklope obavezno obrazovanje i egalitarizam, neizbežno je da se obrazovanje sroza. Društvo mora da prihvati da ne samo fakultet, nego i bilo koja druga škola nije i ne može biti za sve. Ljudi nemaju, niti će ikada imati ni približno jednake kapacitete, ni u čemu, i egalitarizam, jednostavno mora da nestane. U takvom svetu, neće biti potrebni ni stražari, ni digitalne mature, u takvom svetu će znanje biti ono što je uvek bilo, privilegija sposobnijeg dela stanovništva. Ali ne klasna, već prirodna privilegija, kao što je Pavaroti bio privilegovani pevač. U školu u koju je on išao, 99% pevača bilo kog tipa, nije mogao čak ni greškom da uđe. Naravno, situacija ne bi bila crno-bela, postojale bi škole vrhunskog, visokog, prosečnog i ispodprosečnog nivoa i ljudi bez škole, a tržište bi veoma brzo pokazalo taj nivo. Nestao bi koncept jedinstvene mature, već bi svaka diploma imala svoju tržišnu vrednost. Kada nema nasilja, kada u školu idu ljudi dobrovoljno, i kada ih primaju profesori, takođe, dobrovoljno, stvari se drastično promene. Danas je škola zakonom prinudna, pa su, zato i rezultati loši. I biće sve gori. A siromašnima, ali obdarenima, ovakav sistem bi, vremenom, bio sve naklonjeniji. Što je pravo znanje veće, to su rezultati bolji, to se bogatstvo povećava, pa tako rastu i privatni fondovi za investiranje u one koji nemaju. Danas, međutim imamo sistem gde skoro svako ima diplomu, a znanje nikad gore, moral nikad niži, a naučne publikacije sve poraznije. Danas i siromašni mogu lako da učestvuju, ali samo u nečemu što nema upotrebnu vrednost. Eto, dotle su nas doveli levi.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 37 min 10 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

One comment on “Obrazovanje treba što više redukovati

  1. Jedino sa čime se ne slažem, jeste:“Dakle, deca kradu nešto što ničemu ne služi, bave se kriminalom, koji ne donosi nikakve koristi, samo ih izlaže nepotrebnoj opasnosti.“
    Deca rade ono što vide, od odraslih. Hvatači krivina.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s