Galerija

Zašto uopšte postoje psihopate?

To je jako važno pitanje, ali prvo da definišemo stvari. Psihopate su ljudi sa urođenim nedostatkom empatije, dok su sociopate to stekle kroz život. Obe dijagnoze se odnose na isti stepen nemanja empatije, razlika je samo da li je to više genetski ili više iz ambijenta. Verovatno postoji najviše psiho-sociopata, dakle onih sa određenom predispozicijom, ali pod uslovima života, koju su je razvili. Uzalud je da bežimo od toga, kao što postoje ljudi koji ne znaju da pevaju, ne znaju da misle, tako postoje ljudi koji ne mogu da osećaju druge ljude. Pametnom je nezamislivo kako to glup ne zna da razmišlja, Pavarotiju arije sa lakoćom klize niz grlo, i ne može fizički da pojmi kako je to biti bez sluha i dobrih glasnih žica. Tako onaj bez empatije ne može ni da zamisli šta to znači osećati druge ljude. Drugi čovek je samo vreća mesa za njega. Ako smo racionalni, moramo da prihvatimo činjenice. Postoje jaki evolutivni razlozi zašto je tako moralo biti, jer su psihopate bile korisne.

Razlozi biološke potrebe za ljudima sa niskom ili čak bez empatije mogu se pripisati užasnim uslovima života u kojima je čovek živeo tokom cele svoje evolucije. Nema ko nas nije drao i tamanio, mi smo bili kao šumske jagode, toliko njih nas je bralo sa lakoćom i zadovoljstvom. Kao i evolutivnog prethodnika zmije ili škorpije dok ih otrov nije spasio. Zbog toga su u našoj prošlosti, čak ne ni tako davnoj, bili korisni ljudi, koji su sa lakoćom uništavali naše predatore. Većinski, homo sapiens nikad nije bio psihopata, empatija je veoma prisutna u našoj zajednici od samih početaka. Ne samo čovek prema čoveku, već i čovek prema životinjama, pa čak i bubama. Detetu je prirodno da pomazi jagnješce, i da se sa njim igra, treba otac dobro da ga pritegne, da bi pristao da mu stavi nož u grlo. Pa čak i tad, klanje životinja je uvek bilo malo po strani, da se ne zastraše oni manji. Taj posao ljudi su racionalizovali sami sebi, jer se preživeti mora, ali da bi to uspeli, morali su svesno da smanje nivo sopstvene empatije. Međutim, jedno je domaćin, koji povremeno mora da usmrti svinju ili kokošku, druga je stvar mesar, koji to radi svaki dan. Taj, mora da ima daleko niži nivo empatije od prosečnog seljaka, da bi to izdržao. I ne samo to, drugi seljaci su mu zahvalni kad on to radi umesto njih, lakše im je. Jednako tako, čovek je stvarno empatična mašina, većina ljudi nije u stanju da usmrti ni svog prirodnog predatora. Kada se u selo uvuku medved, lav ili vuk, nije prva reakcija ljudi da su jedva čekali da im se ukaže prilika da mu proliju krv. Već, i kad to urade, urade to što moraju, jer preživeti se mora. Samo mala manjina je to jedva čekala, i ti sa ogromnim zadovoljstvom čereče, deru, prosipaju organe po dvorištu, čak pobedonosno piju krv, jer su psihopate. Ali, te psihopate su bile daleko produktivnije od prosečnog seljaka. One su većinom bili i lovci. Za njih lov nije bio samo potreba za hranom, već za uništivanjem drugog života. Kako je uvek bilo nepopularno da uništavaju druge ljude, imali su otvoren prostor za svoja iživljavanja prema životinjama. Veoma slično je i sa ratovima. Najbolji ratnici su uvek bile psihopate. Kod njih nije bilo limita zverstvu. Oni su znali da se sa druge strane nalaze, često, prisiljeni vojnici, obični ljudi, da ratuju za račun nekog vladara, umesto za svoj groš, ali to ih nije sprečavalo da divljaju. Kao što nije ni trebalo. Štaviše, mislim da su svi ratovi neefikasni i predugački, upravo zato što vladar tera sve u rat, umesto samo da šapne psihopatama, koji to jedva čekaju. Da samo oni ratuju, ratovi bi bili, još suroviji nego što jesu, ali bi bili kraći i uglavnom bi se pobili takvi između sebe, što bi bilo veoma pozitivno. Ratovi i treba da budu daleko suroviji, jer upravo tako bi radili sami protiv sebe. Da se nekom ko pomisli da napada druge, smrzne misao u glavi, kad se seti šta se desilo u prethodnom takvom ratu. Postoje i druge oblasti gde je smanjena ili odsustvo empatije korisno. Doktori od pamtiveka spadaju u tu kategoriju. Danas ima anesteziju, ali, ranije kada je nije bilo, šta se tu moglo, sekao je na živo, nameštao kuk ili slomljenu nogu. Pacijent je vrištao i zapomagao, ali to pravog lekara nije pomeralo ni za milimetar. On je svesno činio bol, i nije patio zbog toga. Mogla je neka baba povremeno da vrati iščašeno rame, ali niko normalan ne može to da radi 8 sati dnevno ceo život. Lekari u prošlosti su u stvari bili zahvalni što su svoju prirodu mogli da ispoljavaju bez kazne. Njihov urođeni sadizam je nekom bio koristan.

Dakle, današnje psihopate su deca svih mesara, lovaca, vojnika, hirurga i ortopeda (i sličnih zanimanja), za čije obavljanje je bilo neophodno da se ima malo ili nimalo empatije. Pa su, zato, preživeli i do današnjeg dana. Da li će ikada nestati, zavisi od toga u kom smeru bude išlo naše društvo. Ako krenemo sintetički da stvaramo meso, ako će anestezija postati savršena, ako vojnici postanu roboti, nestaće evolutivna potreba za takvima. Naravno, ni to nije dovoljno, mora nešto da se desi i kod žena da prestanu da žele da se sa takvima razmnožavaju. Inače bi bilo neobjašnjivo zašto i dan danas, tolike uzdišu za razbojnicima na besnim motociklima, pa kad ih oni temeljno potroše, onda se skrase sa prosečnim papučarom, ali srce im i dalje lupa kad god vide nekog ortodoksnog siledžiju. A razlog je opet evolutivan, grubijani su lakše dolazili do sredstava za život, a kako je žena bila bespomoćno biće zbog velikog poroda, uvek je tražila sigurnost. Da li kod profesora morala ili kod Staljina, svejedno je bilo.

Međutim, sve su to male stvari. Postoji jedna kategorija, koju je najteže eliminisati, a to je vladarska. To je mesto, koje, po definiciji, zahteva ljude bez empatije. Samo neuspešni ili zalutali vladari su imali empatiju. Upravo zbog toga, poslednje što treba da dozvolite je postojanje centralnog monopola sile. Možete vi da sanjate fer izbore, kralja ujedinitelja, Druga Koji Misli na Opšti Interes, to su sve fantazije otvorenih očiju. Vi ste svi bili, i ostaćete njihove ovce za prehranu. Ukinite im to mesto u društvu, i nestaće potreba za psihopatama. Druga psihopatska zanimanja rešava tehnologija, ovaj problem, rešava samo vaš intelekt. Ili ćete ovo razumeti, pa će psihopate ispasti iz genetskog basena, ili ćete biti njihovo roblje. Nema trećeg. Ne može ga biti.

od Markus Maki Objavljeno u nauka