Galerija

Da li su Cigani pedofili ili su srpske sudije rasisti?

Naleteo sam na sledeću objavu Biljane Srbljanović, koju je, u trenutku besa, okačila na svoj Fejsbuk.

“…Problem intelektualne elite je što su suštinski rasisti, homofobi i što su govna.
Dete od 13 godina je obljubio odrasli čovek, ona je zatrudnela, a on oslobodjen, jer „Romi ne znaju da se to ne radi“. Osim što je monstruozno rasističko opravdavanje napasnika, jer Romi nisu pedofili i nisu kognitivno oštećeni, ova presuda je cinična jer se odnosi samo na krivična dela unutar romske zajednice. Da je muškarac obljubio i dete napravio beloj devojčici, onda bi presuda bila sasvim drugačija i ko kaže suprotno je lažovčina i ono govno. Takodje, potresno je kako sud ne štiti najugroženije – decu, samo zato što su pripadnici manjine, a svi znamo da bi, da je optuženi obio trafiku, išao u zatvor odmah, znao ili ne znao da se to ne radi. Romi nisu silovatelji i nisu pedofili, a oni koji jesu – moraju u zatvor….”

Polako, bre, Biljana, stvari nisu baš tako jednostavne. To što pominješ, ulazi u srž pravne teorije i dugovekovnog konflikta između apsolutista i relativista, bez očiglednog pobednika. Ipak, argument relativista je, videćeš, nadam se, veoma opravdan. I ne samo to, nego su takve stvari veoma praktične prirode. Unutar jednog pravnog sistema, obično unutar države, zakon je jedan, ali se može desiti da neko iz jednog pravnog sistema, počini nešto što je kažnjivo u drugom. Obično se to dešava između 2 države, mada i države sa visokim nivoom autonomije regiona, imaju sličan problem. Radi ekstrema, ako neko iz Jemena dođe u Srbiju, pa se oženi, recimo sa 5 žena, on ide u zatvor, jer u Srbiji, barem nominalno, važi apsolutistički pravni princip, nije briga Srbiju što tamo mogu da imaju 5 žena. Ali ako je tako, ako se zalažemo za pravni apsolutizam, onda mora da važi i suprotno. Ako Srbin “pozadinac” ode u Jemen, tamo ga bace sa petog sprata, jer je tamo sodomija krivično delo po šerijatskom pravu i njih ne treba da bude briga što u Srbiji to nije kažnjivo.

Dakle, ja se slažem da je zakonski apsolutizam kao pravni princip krajnji cilj, i da bi ceo svet na kraju morao da potpadne pod jedan zakon, naravno onaj libertarijanski, da je zabranjeno započinjanje nasilja, bez izuzetka, ali do toga treba doći. Kako doći? Teško je to reći, ali jedan dobar put je univerzalni pravni relativizam, odnosno priznanje postojanja različitih pravnih sistema i uvođenjem sudova za arbitražu koji se aktiviraju kada dođe do mešovitih slučajeva. Ono što bi trebalo da se desi je da svaki par heterogenih sudova bira svog arbitra kome daje pravo na presudu. Oba heterogena suda znaju da će doći do nekog kompromisa, i da će to indirektno uticati na praksu i samih sudova u sopstvenim oblastima delovanja, i da će to vremenom dovesti do “usrednjavanja” zakona ili pobede boljih, ali to se mora ozvaničiti.

Dakle, slažem se sa tobom kada kažeš da je Srbija protivrečna, da maloletne Cigane ne oslobađa krivice obijanja trafike, jer ne priznaje (hajde da pretpostavimo da je tako) cigansko odsustvo koncepta privatne svojine, ali prihvata seks sa maloletnicima. Ili je Srbija uvek apsolutistička, ili je uvek relativistička. Ono što bi trebalo da postoji, da se zvanično oforme i ciganski sud i srpski sud, i sud za arbitražu. Ciganski sud bi delovao samo kada Cigani nešto rade Ciganima, a srpski samo kada Srbi rade Srbima. Tako bi, u slučaju da je odrasli Ciganin obljubio maloletnu Ciganku, verovatno bio oslobođen (mada ni ti ne verujem u svakom slučaju), ali ako bi obljubio Srpkinju, ili ako bi se obrnuto desilo, morao bi na snagu da stupi sud za arbitražu. Nekad bi, verovatno oslobodio odraslog, nekada ne bi, ali bi iz takvih presuda oba “lokalna” suda nešto naučila. Sve to, naravno, bio bi prvi korak, ka totalnoj demonopolizaciji sudstva, gde bi bilo milion analoga ciganskim sudovima, odnosno privatnih zakonika, svako sa svojim sudovima. Što bi bilo više sudova i zakonika, to bi sudovi za arbitražu češće delovali, pa bi “peglanje”, odnosno zakonsko štimovanje bilo češće. Dakle, pravnom relativizacijom bi se, polako, došlo do pravne apsolutizacije. Ljudi koje pokrivaju heterogeni sudovi se ne bi pobili između sebe, već bi bili prinuđeni na arbitražu.

Ja sam dovoljno arogantan da pomislim da je libertarijanski zakon najbolji na svetu, i verujem da bi se vremenom do njega došlo, ali u realnom svetu se do pravog zakona mora iterativno doći kroz mnogo konflikta između suprotstavljenih zakona i sudova. Dakle, ne možemo da pretpostavimo da postoje a priori superioni zakoni, a druge treba jednostavno zgaziti ili civilizovati, već uključiti u komplikovani proces mnogobrojnih iteracija dok se “ne skuva” jedan apsolutni zakon za sve. A to čak ne mora nikada ni da se desi. Ovaj svet je dovoljno veliki, sa dovoljnim brojem kultura i istorija, da može da živi u miru, čak i sa nekoliko zakona istovremeno. Osim naravno, ako se lokalni sudovi suprotstave konceptu arbitraže, ali takvo odbijanje bi veoma brzo dovelo do velikog nasilja. Koncept arbitraže je prirodno rešenje za mirno prevazilaženje skupog nasilja.

Dakle, čak iako ti se čini, kao i meni, čak iako imamo moralne intuicije da bi pedofilija uvek trebalo da bude zabranjena, čak iako maloletnik pristaje, do toga se ne može doći preko noći. Odnosno može, ako bi se radilo o 2, 3 nesuglasice, ali društva u kojima živimo imaju daleko veći broj neslaganja nego što to izgleda. Mi ne živimo u malim plemenima, već u komplikovanim civilizacijama. To što imamo jedan zakonik u Srbiji na 7 miliona ljudi, ne znači da je on dobar. Jedan jak koji bije, ne znači da je pravedan. Pravda i snaga obično nemaju veze. To što ti danas izgleda nepravda za Cigane, pomisli samo koliku nepravdu ja osećam što moram da plaćam porez. To te ne tišti, jer to ne spada u tvoje lične moralne intuicije, ali povećaj malo nivo empatije, postoje ljudi koji zaista misle daleko drugačije od tebe, a ipak nisu zli. Ja mislim da postoje mnogo moralniji i efikasniji načini da se zbrinu siromašni ili leče bolesni nego nasilnim otimanjem zarađenog. Ja osećam isti prezir prema porezu, kao što ti osećaš prema pedofiliji. Stavi se u moju poziciju, videćeš da relativizam ima i te kako smisla, barem na početku.

Čak i da se desi neko čudo, da mi neko da svu moć sveta i da mogu da osvojim sve države i nametnem libertarijanski zakon svima, opet to ne bih učinio, jer ga ljudi ne bi razumeli. To bi bilo teško silovanje mnogih kultura, čak iako bih time oslobodio ropstva mnoge ljude. Ljudima se sloboda ne može nametnuti, već objasniti. A za to treba dosta vremena i napora.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s