Galerija

O francuskom štrajku, malo smirenije

Pre neki dan sam objavio par veoma ljutitih tekstova. Ne kajem se zbog toga, i emocije su deo ljudske sudbine, ne stidim se ni kada sam srećan, ni kada sam ljut. Ali bilo je suviše skraćeno, naročito za nove čitaoce. Stari, mislim da su uspeli da otpakuju moje biberske pilule.

Naime, šta je problem sa penzijama? Sredinom dvadesetog veka, različitim brzinama, sve centralne banke svih država su napustile zlatnu rezervu kao potporu za papirni novac, time, je robni novac, de facto, ukinut, i zamenjen je dekretnim novcem. To znači da centralna banka može da štampa bilo koju količinu novca. Naravno, kako političari nisu bez pameti, već samo bez poštenja, znaju da ne mogu da naprave galopirajuću inflaciju za jedan dan, zbog toga oni štampaju pare bez pokrića malo po malo. To znači da bilo koji radni, pošten čovek, koji odlaže pare u kutiju za cipele, na kraju svog radnog života, može jednostavno sa njom da se slika, jer ako je inflacija svega 2% godišnje, to nakon 40 godina znači 220%. To znači da ako je nešto koštalo 10,000 dinara 1980, 2020 koštaće 22,000 dinara. Ili ako obrnemo, to je kao da vam je neko ukrao većinu i ostavio samo 4.5 hiljade 1980 godine. Možda vas to ne skandalizuje, jer je dinar prošao kroz takve katastrofe, da 220% izgleda kao razglednica sa tropskih mora, ali vi stariji zamislite da vam je neko oteo više od 5000 nemačkih maraka, ili eura, za moderne štediše. To vas, verujem, daleko više boli. E upravo to vam radi vaša država, svakome od vas. Ali da bi sakrila svoju sopstvenu krađu, ona pravi penzioni fond u kome garantuje da će 10,000 ušteđenih novčanih jedinica imati istu kupovnu moć kada odete u penziju. Kako? Tako što otima od mladih zaposlenih, uzima iz milion drugih poreskih formi i tako što štampa nove novčanice, ubrzavajući fenomen, malo ali konstanto. Da vas podsetim, algoritam za penzije je bio da svako za sebe odvaja i da posle troši svoje.

To znači da se država neprestano bori da isplati ono što je obećala, i kako je matematički nemoguće da to uradi, koristi se svakim mogućim sredstvom da to ne uradi. Ona sada menja zakone o starosnoj dobi kada se može ići u penziju. To, po mom mišljenju apsolutno ima smisla, jer kako se život produžava, produžava se i njegov produktivni deo, ali to naravno nije razlog zašto to država radi. Da se državi preotme kontrola nad novcem, da se zabrani dekretni novac i da se vrati robni novac, inflacija bi najverovatnije bile nepostojeća, a ono što je verovatnije, zamenila bi je deflacija. Ali i obična nula je sasvim dovoljna. To znači da bi koncept obične „kutije za cipele“ bio dovoljan, i niko ne bi živeo u grču da mu se ušteđevina topi kao pena piva. Svako bi odlučivao da ide u penziju kad hoće u zavisnosti od veličine ušteđevine i željenog nivoa životnog standarda. Ko nakon 60 godina, ko nakon 40, 30, pa čak i samo 10 godina. Sam zakon o penziji ne bi postojao, jer nije ni potreban.

Možda penzije jesu stečena prava po Diznilend državnim zakonima, ali samo parče papira ne može da promeni realnost. Ili para ima ili para nema. A para ne može biti, ako se stvaraju ni iz čega. Odnosno one postoje, ali ništa ne vrede. Čak i da Francuzi pobede, to ćemo samo ubrzati što inflaciju, što druge poreze. Daće im se sa jedne strane, oteće im se sa druge. Ekonomija nije subjektivna igra, ona nas vraća na realnost. Zbog toga, štrajkači samo maltretiraju druge ljude, ne samo dok štrajkuju, već i posle, jer da bi se obezbedili fondovi koji ne postoje, moraće da se otima od svih po malo više, a ne samo od štrajkača. To ne znači da treba da se odustane od borbe, već se mora promeniti zašta se borimo. Boriti se da nam svima bude gore, samo mazohisti rade. Dakle, suštinska borba je za povratak na robni novac. To kad budem video, znaću da se pamet ponovo vratila u lobanje ljudi. Ovo što vidim je borbu neobrazovanih i veoma sebičnih očajnika koji gledaju samo svoju kratkoročnu guzicu. To nije nikakva čast, niti hrabrost, već borba između 2 drumska razbojnika, države sa jedne strane i štrajkača sa druge. Ako podržavate štrajk u ovom obliku, vi ste ili neznalica, ili ste zli. A ako je vaš moto, bar se nešto radi, ili mora od nečeg da se počne, vi ste idiot. U ovom svetu su potrebne smislene akcije. Akcije bez smisla mogu biti, i čestu jesu, kontraproduktivne.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s