Koliko god da su ljudi otupeli, koliko god od straha ne uspevaju da razmišljaju, koliko god su postali najveće kukavice ikada, koliko god bili naivni do blesavosti, koliko god situacija izgledala beznadežna, daleko je od idiličnog i situacija na strani neprijatelja, odnosno kovid-totalitarista. Evo zašto.
Naravno, ko misli da je epidemija samo jedan prirodni incident, da se bolest desila i da sve države sveta pokušavaju koliko-toliko uspešno da se izbore protiv nje, neka slobodno prestane da čita ovo i neka čita „Mikijev Zabavnik“ ili neka pogleda porno film, to bi odgovaralo njegovom nivou znanja i pameti. Za ostale koji jasno vide da se radi o globalnoj zaveri sa ciljem da se preuzme totalna kontrola nad čovečanstvom, sa ciljem da se uspostavi neki svetski socijalizam, želim da vas obradujem. Nije sve tako crno, ali ne zbog vas.
Prvo da definišem taj svetski socijalizam. Cilj vlasti, od kada je ona uspostavljena je da neko kontroliše sve bitno u društvu. Ostali se ne pitaju, nemaju nikakvu slobodu ni govora, ni mišljenja, ni akcije. Cilj vlasti je da ponudi svakom sužnju minimum materijalnih resursa da može da preživi, sve ostalo preuzima vladar za svoje lično bogaćenje i, mnogo bitnije, za održavanje sopstvenog aparata vlasti. U to ulaze policija, vojska, intelektualci prostitutke, sudije prostitutke, mediji prostitutke, državne škole, i tome slično.
Ako nečega treba da se bojite, nije biološki nestanak, već nestanak svega onoga što vas čini čovekom. Cilj vlasti je uvek bio jedan, da pretvori čoveka u životinju. Možete skroz da se prepustite lokalnom tiraninu. A on će početi tako što vam neće dozvoliti da živite bez zelenog-ausvajsa, a završiće time što ćete biti srećni ako vam ne siluje sestru, ili ako vas tog dana ne pretuče iz najglupljeg, a najčešće bez ikakvog razloga. Cilj je da u svakom trenutku budete svesni da ste vi niko i ništa, vreća bez prava, džak za udaranje, krava za mužu, na totalnoj usluzi gospodaru.
Šta je u svemu tome dobro? Pa to što je vlast auto-destruktivna. Za tu poziciju beskrajne moći mnogi se otimaju. I ni malo ne libe da konkurenciju eliminišu. Videli ste hiljadu puta kako se frakcije mafije nemilosrdno ubijaju oko moći. Ne postoji razlika između vladara i mafije u tom pogledu. Sve te idilične pričice oko bratstva i jedinstva kriminalaca su samo manjim delom tačne. Kriminal ne poznaje naciju, veru ili ideologiju, već samo lični interes, ali je mnogo češće istina da taj interes ima težnju da istrebi prvo konkurenciju, a u sledećem koraku i samog sebe.
Da, ja spadam u one koji tvrde da je hladni rat protiv SSSR-a bio kontra-produktivan ili barem nekoristan. Komunistička Rusija bi se raspala sama od sebe ili bi morala spontano da se reformiše u nešto drugo. Jednako tako i Hitlerov sistem bi završio da je pobedio. Jedan od milion indikatora za to je da su sovjetski planeri u svom „naučnom socijalizmu“, decenijama koristili cene sa koliko-toliko tržišnog Zapada i ugrađivali ih u svoje modele planiranja privrede. Ima takvih primera više, ali je ovaj prilično emblematičan, jer pokazuje svu šizofreniju i odsustvo bilo kakve naučnosti.
Cena je nepredvidiva i zbog toga se ne može planirati, zato što su potrebe ljudi subjektivne. Kako bilo ko može da izračuna nešto što i ne postoji? Ne postoji objektivna potreba ni za čim. Ni u smislu šta narodu treba, niti koliko čega treba. Socijalizam može da se zasnuje samo na jednoj stvari, stravičnoj batini, a to znači da se svakom ima odrediti šta ima da troši i koliko čega. Svako planiranje je u najbenignijoj formi gubljenje vremena. Ali kako su žrtve socijalističke ideologije zaljubljene u svoje neostvarive snove, umesto da se koncentrišu samo na batinu, oni su se decenijama zaluđivali planiranjima. I socijalistički sistem zasnovan samo na batini, umesto na beskorisnom planiranju bi svejedno propao, zato što čovek može da bude neko vreme životinja, ali vremenom počinje da prestaje da želi da živi čak i takav, i onda se sve svodi na to da niko ne može toliko malo da nas plaća koliko mi malo možemo da radimo. Jer zašto bi prosečan čovek radio, ako mu se egzistencija pretvori u to da je srećan ako mu ne siluju sestru ili ne dobije batine datog dana? Čak i ljudska stoka prestaje da želi da živi pod takvim uslovima. Prestanak želje za životom ne mora direktno da vodi u masovno samoubistvo. Masovno opijanje, drogiranje, orgijanje i lično nasilje tipičniji su oblici prestanka želje za životom.
Ako dovoljno nas-vas prepozna ove reči, kovid-totalitaristi neće uspeti. A ako uspeju, svetski socijalizam će biti ostvaren, trajaće relativno kratko i onda će se stravično raspasti. U tom lomu mnogi će izgubiti posao, ponos ili život. Ali to je ono što Marko Francišković zove božja pedagogija. Ja ne verujem ni u kakav božji intervencionizam, mislim da nam je Tvorac, ma šta to ili on bio, ostavio totalnu i apsolutnu slobodu, ali u čast tome što Marko sada sedi iza rešetaka i što je pokazao neku muškost, koristim njegove reči. Za mene to ne predstavlja drugo do metaforu da se mora platiti velika cena, onda kada se propusti prilika da se reaguje dok je nasilje mnogo manje.
Vi imate ogromnu moć koju puštate da vam prolazi kroz prste. Ali ta moć zahteva da se izdignite iznad onoga šta vam „glasnici smrti“ svaki dan pričaju na televizoru. Ne morate da znate ništa bitno medicinski o virusu da shvatite da on nije nikakav lav koji ubija svakog drugog na ulici, već prilično benigna bolest, koja je veštinom primenjene psihologije uzdignuta do „najveće kuge ikada“. Ali da biste to mogli, morate pre toga da se izlečite od drugih, jačih, mentalnih bolesti. Jedna od njih je da su „većina i zvanična istina UVEK u pravu“. Ništa teže čovekovoj prirodi nego da se otrgne od mišljenja većine. Prosečan čovek će uvek izabrati radije da bude deo stada čak i u najgorem ludilu, umesto da razmišlja svojom glavom, pa da time oseti izopštenje.
Ali to nije ni bitno, jer narod je inertna masa. Bitna je elita. Kada i elita podlegne tome, onda je kraj. Pri tom mislim na pravu, izvornu, nedklarisanu elitu, ne na iznajmljene državne intelektualne prostitutke. Ima nekih obrisa te elite svuda po svetu. Da li je ona dovoljno jaka, pokazaće vreme.
Ako je ne bude bilo, nije ni to najstrašnija stvar. Postoji i spasonosna smrt. Meni je milion puta draže biti u grobu nego živeti u svetu kakav nam najavljuju ovih godina. Smrt je divna, smrt očekujem i priželjkujem, ako mi je alternativa život kao žigosana zver.
Sam svoj vladar 
Covid nije globalna zavera, zato što još uvek nije moguća nikakva svesna, koordinisana globalna aktivnost, osim nenameravih, zato što je USA, ma koliko današnje generacije srozale i uporpastile liberalizm, kao najvrednije zaveštanje Amerike svetu, još uvek „nebo i zemlja“ u odnosu na Rusiju i Kinu. I ko bi sprovodio globalnu zaveru, i ostalo skriven u uslovima moderne komunikacije, na opštu, pa tako i sopstvenu štetu. Ne, epidemija jeste prirodni incident, posle malo stimulisan od vođstva još uvek žive komunističke imperije zla, Kine, iz prozaičnih razloga ostvarivanja dominacije u kombinaciji sa neutaživom željom za osvetom zapadnoj civilizaciji. A svet reaguje na situaciju, onako kako može i kakav je, trapavo, jer je ogrezao u levičarsko ljudsko-pravaštvo, za koje moramo da se nadamo da je samo prolazna faza, u kojoj imamo tu nesreću da živimo (ali i sreću da živimo, jer smrt ne može po prirodi stvari da bude alternativa ničemu – nepostojanje je samo nepostojanje, ništa drugo).
Ja mislim da vi niste dobro pročitali moj tekst. Moja teza je da globalna zavera postoji, ali da protiv zavere rade sami zaverenici, kao frakcije mafije kada se posvađaju između sebe. To što se mafijaši poubijaju između sebe ne znači da nedelju dana pre toga nisu seli zajedno i dogovorili se o uzajamnom nenapadanju. Postojanje neke zavere ne može se dovesti u pitanje zato što nije dovoljno uspešna.
Što se tiče neba i zemlje između Zapada i Istoka, to je nekada bilo. Svakim danom se Zapad galopirajućom brzinom približava Istoku. Kina je izuzetno zla zemlja, ali Zapad je svakim danom 1% bliži njoj.
A sad o kovidu. Dovoljno je pratiti američkog senatora Rend Pola kada ispituje državnog šefa kriznog štaba dr. Faučija, koji polako priznaje da je lagao da nije učestvovao u eksperimentima zajedno sa Kinom da poveća učinkovitost virusa. Ono što može biti incident je da je unapređeni virus pobegao iz laboratorije, ali to ne menja da su se Kina i SAD bavili ilegalnim biološkim oružjem. Samo to je dovoljno za doživotnu robiju Faučija.
Ono što zaveru čini mnogo vidljivijom i verovatnijom je skoro stoprocentna koordinacija ponašanja svih kriznih štabova svih država kao reakcija na virus. Da se zaista radilo o incidentu, prvo bi svaka država reagovala na svoj način, a drugo, trudile bi se da, ako ništa drugo, smanje paniku i strah i da barem očuvaju mentalno zdravlje svojih ljudi. Kako smo svedoci najveće kampanje straha i panike i cenzure od kada pamtimo, i kako države na sve načine zabranjuju bilo šta drugo osim vakcina (hajka na Ivermektin kao na konjski lek), i kako vakcine uslovljavaju nemogućim uslovima, tu sumnje uopšte nema da neko vuče konce na koordinisani način. Čak i kada se ne dešava sve istom brzinom, vidimo da je trend uvek isti, da je razlika između 3 i 6 meseci između država, što je super efikasno, s obzirom koliko je teško koordinisati globalne tokove.
Recimo da ja nisam u pravu, da je zla Kina autonomno razvila hibridnu varijantu i onda je podmetnula svetu, onda bi Zapad odregovao na slobodarski način. Bila bi stiska, ali bi se ustavna prava na izbor o vakcinaciji održala. Kako vidimo neprestani rast tiranije na Zapadu svaki dan, to nikako ne može biti opravdano zlim Istokom. Neko gura Zapad u totalitarizam velikom silinom. To ne može biti objašnjeno samo panikom i nesnalaženjem. Čak iako pretpostavimo da je svaka država nezavisno iskoristila svojih 5 minuta da krizu pretvori u tiraniju, neverovatna je sličnost ponašanja i konkretnih detalja između država.
Da li će ova zavera uskoro propasti ili ne, to ja ne mogu da znam, ali, da se vratim na početak, propala zavera ne znači da zavera nije postojala. Analogno, ako policija uhvati lopova pre nego što opljačka banku, tako što od doušnika dobije dojavu i nađe mu u stanu gomilu planova za pljačku, da li to znači da lopov nije planirao pljačku?
Tako je, Markuse.
Globalistički ludaci su započeli rat protiv civilizacije, rat protiv čovečanstva, genocid nad stanovništvom čitave planete.
U svemu ovome ima i nečeg dobrog: pošto je ugrožen običan i normalan čovek u čitavom svetu – brišu se granice između država, naroda i religija.
Svi su u istoj opasnosti i zbog toga će biti mnogo lakše ujediniti se u zajedničkoj borbi, protiv zajedničkog neprijatelja.
Dakle, samo ulice – protesti, bojkot i građanska neposlušnost.
„Globalistički ludaci, započeli rat protiv civilizacije“ – to implicira veliki brog mega-ubica, rat protiv čovečanstva ne može da započne mala grupa ljudi. Svojevremeno me oduševio Markusov uvid da su ubice zanemarljivo mali procenat svih ljudi što održavanje reda bez države čini realnim – zato mi je sad takva protivrečnost teško razumljiva…
Za zavere nije potreban veliki broj mega-ubica. U centru zavere su uvek ljudi koji obožavaju zlo. Međutim, zavere se šire preko koncentričnih krugova, gde je motivacija u svakom sledećem krugu sve banalnija, a ciljevi zavere manje poznati, pa čak i različiti od centralnih. Na taj način se mogu mobilisati mnogi, a da je samo uskom centru jasno tačno zašto. Ostale je dovoljno nečim podmititi, uceniti, zagrejati nekom ideologijom. U pitanju je ogroman i višedecenijski dugačak rad, jer su veoma važni mnogobrojni detalji, ali je suština jednostavna. Svaki krug trenira sledeći krug drugom pričom, koja, kako se distanca od centra povećava, sve se više udaljava od cilja centra.
Primera radi, neko izazove rat u Siriji, nastanu izbeglice, dođu u Evropu, ovde dušebrižnici krenu da kukaju nad njima nemajući pojma ko i zašto ih je gurnuo u Evropu. To ne znači da sve zavere uspevaju. Štaviše, većina propada, jer je mnogo zaverenika sa suprodstaljvenim ciljevima, pa se eliminišu među sobom, ali svi neprestano planiraju i rade. Ne treba zavere gledati naivno kao na strogo kontrolisane piramide gde svi od vrha do dna rade kao časovnik, već je sve upravo decentralizovano, jer je nemoguće direktno upravljati milionima ljudi.
Na kraju imamo čuvare Aušvica koji su porodični ljudi, koji ubijaju ljude u logoru verujući da čine dobro, potpuno nesvesni da su samo izmanipulisane lutke. Na kraju uvek ubijaju mega-ubice iz centra kruga, samo obarač povlače beznačajni šrafovi.
Drugi primer, svaka država je jedna zaverenička organizacija. Ali, na primer učitelji u osnovnoj školi kada zatupljuju decu demokratijom, najčešće to rade iz najbolje namere, jer im je neko na malo višem nivou ispričao tu pričicu u koju su oni poverovali. A u tome im je pomogla i redovna plata na kraju meseca, dugački zimski i letnji godišnji odmori, mali broj radnih sati nedeljno itd.
Markuse, sjajno ste obrazložili „mehanizme“ globalnih zavera.
Naravno, nema nikakve sumnje da je ovo što se dešava u poslednje 2 godine najveća i najsveobuhvatnija globalna zavera koju je čovečanstvo do sada snašlo.
Veliki problem je u tome što su globalisti-fašisti decenijama unazad kreirali i postavljali kompletne tzv. „političke scene“ u većini država sveta, koje obavezno uključuju i lažnu opoziciju. Na taj način lažna opozicija aktivno učestvuje u falsifikovanju rezultata izbora i u svim drugim nelegalnim i nezakonitim radnjama. Kao što znamo, uvek su rezultati na izborima kao „tesni“, a sa ciljem da po potrebi manipulišu, nekad malo „ulevo“, a nekad malo „udesno“, sa krajnjim ciljem da se ljudi ubede da se kao nešto dešava, nekakva borba, a u stvari sve se fingira.
I eto, došao je i taj trenutak, kada su globalisti-fašisti zaključili da su završili sa postavljanjem poslušnika na ključne pozicije u većini država sveta. Dakle, smatraju da drže pod kontrolom sve političke aktere po državama.
Nakon toga, započeli su nove, praktične korake na implementaciji svojih idiotskih planova, koji uključuju smanjivanje broja stanovništva planete po više osnova, kao i kontrolu većine životnih tokova na planeti, uključujući i kontrolu nad pojedincima.
S obzirom na apsolutnu političku globalističko-fašističku kontrolu i teror nad državama i narodima – apsolutno je nemoguće na legalan i legitiman način izvršiti bilo kakvu političku ili ekonomsku promenu, pa čak i rešiti daleko banalnije probleme.
Zbog svega napred iznetog, moramo SVI da se ujedinimo, u borbi za očuvanje čovečanstva, dostojanstva, civilizacije, ljudskosti, jednom rečju – celokupnog ŽIVOTA na planeti, u svakom smislu.
Dakle, samo OTPOR, BOJKOT, GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST, PROTESTI…