Video koji sam dole okačio je možda jedan od najvažnijih koji sam ikada okačio, jer nas uči možda jednom od najvažnijih životnih znanja. Doduše, na negativan, suprotan, način, ali uz moj komentar poslužiće svrsi.
Naime Džo Rogan, osim ako juče niste pali s Marsa, najveći je podkaster na planeti i ima ogroman uticaj na javno mnjenje, ne samo u Americi, već i mnogo šire. I tokom kovid režima postavio se sasvim pristojno. Moglo je to i bolje, ali, pristojno. Bio je koristan i umeo je da kaže ne, kada je trebalo reći ne. Sada kaže da on voli svoje neprijatelje i one koji su ga strašno napadali i rugali su mu se i da im svima oprašta.
Džimi Dori je takođe uspešan podkaster, ali barem 10 puta manje uspešan od Rogana, i on se oko kovid tiranije postavio mnogo bolje od Rogana. Njegovo ne je bilo veliko kao kuća i nije propustio priliku da se suprotstavi režimu za laži i tiraniju. Međutim, iz nekog razloga, verovatno lične slabosti karaktera, zavidi Roganu, zato što on može da oprosti bez izvinjenja onih koji su se ogrešili. Džimi kaže da bi i on oprostio, kada bi se njegovi neprijatelji pokajali, i da zbog toga misli da je Rogan bolji čovek od njega, jer on to ne traži.
Ja mislim da u ovoj prilici Džimi Dori greši astronomski. Opraštati bez pokajanja je nešto najgore što možete da uradite. Istina je kad Rogan kaže da je svako mogao da se nađe na pogrešnoj strani informacija, vrtlog propagande je strašan, i niko nije skroz imun na prevaru.
Međutim iz toga NE SLEDI, da jednom kada se dođe do boljih informacija, koje postanu lako dostupne i jednoj i drugoj strani, da se može ili sme oprostiti bez pokajanja. Strana koja je pogrešila, ako je uvidela svoje greške, i ako se pokaje, i ako ponudi neku odštetu, onda se ona stavlja na TOTALNU milost ili nemilost oštećenog. Oštećeni tek tada može da oprosti, ali i ne mora. Oprostiti, čak i bez pokajanja GARANCIJA je i vrhunac mentalne bolesti i anti-civilizacije.
Ljudi koji oproste bez pokajanja nisu bolji, već mnogo gori. Oni su mlakonje, beskičmenjaci, gliste, moralni pozeri, narcisi koji tim činom žele da pokažu da su bolji onima koji greše. Ljudi koji su na pravoj strani ne moraju nikom ništa da dokazuju. Ko nije u stanju da uvidi da greši, bože moj. Možemo imati saosećanje prema njegovoj retardiranosti, ali ne možemo oprostiti. Niti možemo da ih preziremo. Retardirani jednostavno nemaju slobodnu volju, oni su nebitni. Sa njima se uopšte ne postavlja pitanje greha i oproštaja. Oni su mentalno hendikepirani i ne učestvuju u moralu. Nisu u igri. Ali, zato ljudi koji ne samo mogu, već sve razumeju, ali neće da se pokaju iz gordosti ili još gorih razloga, nikada ne treba da dobiju oproštaj. Istorija borbe ljudskog roda protiv zla, puna je bezuspešnih Džimi Dorija, koji misle da je oprostiti onome koji i dalje svesno greši vrlina. Ništa nije dalje od toga. Sveti Vukašin u Jasenovcu nije oprostio ustaši koji ga je klao, već mu je pametno ubacio crv sumnje, koji je, kasnije, slomio ustašu. Vukašin je već bio mrtav dok se ustaša u narednom periodu polako kajao. Vukašin nije stigao da mu oprosti. Ponuditi nekom spasonosnu misao, koja može da ga ubedi da se pokaje, ne znači oprostiti. I da Vukašin nije bio nemoćan, ne bi se bavio izbavljanjem tuđe duše, već bi, s pravom, radio mač sa njegove strane.
Ko je na strani istine i pravde, nema žučnu kesu punu gorčine, zato što grešnici i dalje neće da se pokaju. To je njihov problem i ne postoji ni jedan razlog zašto bi pravednik imao težak san zbog postojanja greha drugih ljudi. Svako je odgovoran za svoje grehe, a ne grehe drugih. Da li to znači da smo podeljeno društvo? Da, na sreću, i zauvek. Nemilosrdno, dosledno, trajno, ali i mirno, bez treptaja oka, bez ikakvog bola u duši ili osećaja krivice ili obaveze. Grešnici nose svoj krst i to mogu samo oni da reše. Pravednik je potpuno nemoćan, jer svako mora za sebe da odluči da se pokaje. Nemoćan, ali i postojan. On potencijalno čeka raširenih ruku na pokajanje grešnika, ali ne sigurno, jer je grešnik u milosti pravednika, koji može da odluči i da ne oprosti. Nije dužnost pravednika da oprosti, kao što i grešnik ne mora da se pokaje. Ali dok se ne pokaje, ne sme da postoji ni primisao opraštanja. Kao da živimo u dve odvojene galaksije.
Sam svoj vladar 