Uzorni primer desnice

Na sasvim suprotnoj strani desnog političkog spektra od Korporacije Desnica, nalazi se uzorni primer kako bi trebalo desnica da postoji i da se bori. Radi se o društvenoj mreži Gab.

Kada je Twitter pre nekoliko godina krenuo u prljavi rat protiv jednog dela svojih korisnika, beskompromisnih libertarijanaca i desničara, uglavnom, stvorio je tržišnu potrebu da se oni okupe negde. Levičari su se sprdali sa tim političkim izgnanicima i savetovali im cinično da se drže svog principa, da ako ih neće Twitter, da naprave svoju platformu koja će mu biti konkurentna. I neki od izbačenih su to i pokušali, ali su propali, jer Twitter je samo deo zla, čitav sistem oko njega se protivi čistom individualnom duhu. Pružaoci usluga iznajmljivanja kompjutera na kojima bi radila ta nova platforma ili on-line mehanizama za plaćanje, distributeri mobilnih aplikacija za pristup toj mreži, čak Internet provajderi i mnogo šta drugo, na svakom koraku su ih sprečavali. Jednostavno su im otkazivali usluge ako bi bili na „pogrešnoj“ političkoj strani.

Međutim, jedan od njih, Andrew Torba, i pored skoro nemoguće situacije, nije posustao, i kako on kaže, upravo zato što je bio nadahnut svojim vrhunskim uzorom Isusom Hristom, koji mu je dao snage da izdrži, uspeo je da napravi svoju društvenu mrežu i svoj YouTube, koji se zovu Gab i GabTV. Kupio je svoje servere, koristi sopstvene Internet provajdere, napravio je Web mobilne aplikacije, tako da ne zavisi ni od Google-a, ni od Apple-a za mobilni pristup, i napravio je svoju sopstvenu verziju Pay Pal-a.

I, najvažnije od svega, on ne zavisi od oglašivača. Ceo sistem postoji i održava se zahvaljujući dobrovoljnim pretplatama jednog dela korisnika. To uključuje plate programerima koji održavaju sistem, održavanje kompjutera, moderatora koji vode računa o sadržaju, sve. Gab ne pliva ni u kakvim milionima dolara, nema nikakve desetine miliona korisnika, ali živi već godinama bez štucanja. Štaviše, malo po malo stalno raste i po broju korisnika i pretplatnika i broju usluga koje nudi. Njegovi finansijski podržavaoci, znaju da ako oni ne otvore svoj sveti novčanik, da neće nikakvi milioni pljusnuti sa neba oglašivača, i da ako oni ne plate da će sve ugasiti. Gab nije milosrdno društvo, to je čista kapitalistička tvorevina i baš zato što je zasnovana na privatnim pretplatama, daleko je korisnija u političkoj borbi od Korporacije Desnica. Ti ljudi žive ono što propovedaju i znaju da sve zavisi samo od njih.

I na njoj se nalazi i redovno objavljuje i Owen Benjamin, između mnogih drugih. Owen je, takođe čovek koji živi onako kako propoveda. On govori mnogo toga što trenutno potpisujem, nešto kaže što je i ovako i onako, a ponekad i priča stvari sa one strane uma. I tokom godina se nakupilo tih zaumnih stvari, tako da je Owen stekao prilično dobru lupetašku reputaciju, barem u mojim očima. Ali, to za mene nije problem. Ono što ja najviše cenim je kako on živi. On je otišao iz prljavog grada Los Anđelesa, iz satanskog Holivuda, zatvorio vrata i pokajao se zbog svog prethodnog života i otišao na neko brdo, gde se bavi sitnom poljoprivredom, gaji koze i izrodio je buljuk male dece. Živi od dobrovoljnih priloga sopstvene publike koju godinama zabavlja i poučava. Na svoj, ponekad dubok, ponekad lupetaški način, ali i on ne zavisi od nekog oglašivača koji prodaje oružje ili malu decu.

Gab izrazito promoviše hrišćanstvo, religiozan način praktičnog života, američku naciju na prvom mestu i lokalni kapitalizam. Oni podržavaju slobodnu trgovinu u Americi, ali ne i van nje. Oni žele da Amerikanci žive svoje jednostavne, neimperijalne živote, daleko od ostatka sveta. Ja se lično ne slažem sa tim poslednjim delom, tim ekonomskim zatvaranjem od ostatka sveta, i nisam religiozan, ali je to nebitno. Oni svoja ubeđenja žive ličnim primerom i to plaćaju iz svog džepa. Oni nikome to ne nameću, ne jure oglašivače i milione pretplatnika, već one koji takođe dele taj san.

Ja im skidam šešir, imam duboko poštovanje prema onima koji žive onako kako govore, i želim im svu sreću i uspeh ovoga sveta. Ne strahujem da će se povezati sa državom da mi nametnu hrišćanstvo ili bilo šta drugo, da će da lobiraju vlast koja će da nametne Twitter-u ili YouTube-u njihove vrednosti ili njihov ekonomski model. Oni se bukvalno drže principa živi i pusti druge da žive. To ne znači da ne štite svoje. Povremeno se u Gab uvuku provokatori i neprijatelji koji se bave blasfemijom i direktnim uvredama drugog tipa. Njih eliminišu, što je sasvim u redu, jer svako u svojoj kući treba da ima prava da postavlja svoja pravila. Ono čega se ja ne plašim je da će da se povežu sa državom da nametne zakon da se za blasfemiju ide u zatvor. Što je sasvim druga stvar u odnosu, na primer na Dennisa Prager-a iz Korporacije Desnica, koji je više puta rekao da bi rado uveo državne zakone koji zabranjuju čak i psovke na javnom mestu za sve i koji je zakukao na sav glas kad se američka vojska povukla iz Avganistana.

Gab i Conservatism Inc. su nebo i zemlja.