Autor

Ukratko:

Ja sam Marko Janković zvani prvo Maki, pa posle odlaska na Zapad Markus, pišem prvenstveno da bih lepo složio svoje misli, ali voleo bih da neke od njih dođu i do šire publike. Moji prilozi se sviđaju Zoranu Modliju, pa ih objavljuje u svojoj radio emisiji Zair – Zakon Akcije i Reakcije, koja je jedna od inicijativa njegovog ličnog sajta: modli.rs. Ova emisija se emituje već preko deset godina na raznim zemaljskim stanicama, na Internet Radiju Beotel dok je postojao i kao podcast na Apple iTunes mreži. Moje učestovanje u ovoj emisiji je dugo, ali je ipak mali deo celog opusa. Već više puta Modli, kao i drugi slušaoci su me zamolili da objavim sve to negde, tako da ljudi mogu i da čitaju, a ne samo slušaju na radiju.  Pišem na teme iz menadžmenta, informatike, ljudske prirode, nauke, umetnosti, futurologije i geo politike.

Gorite od želje da mi nešto kažete? Evo načina:






Ako želite i nešto više da saznate o meni, evo još par reči:

Ja sam po struci informatičar, a radio sam kao programer, softverski arhitekta, product manager i još po nešto, ali me zanima mnogo toga osim informatike. Moji prilozi imaju, donekle, probleme sa jezičkim konstrukcijama, iako sam rođen negde u Srednjem Balkanu, već dvadeset godina ne živim tamo, govorim nekoliko jezika, ali ni jedan savršeno, pa ni svoj maternji. Pa ga i ne pišem sasvim dobro i zato oprostite mi, molim vas. Nadam se da ćete naći nešto zanimljivo u mojim tekstovima.

U društvu svojih bliskih prijatelja se ne osećam nešto različito, ali sam svestan da, kada iz bilo kog razloga se nađem van tog komfornog kruga, tada moje ideje i razmišljanja zvuče poprilično nekonvencionalno i nikako ne pripadaju većini. To mi, sa jedne strane, možda čini na čast, ali s druge strane je i veliko breme. A i ta čast, nije ni tako velika, jer malo toga sam zaista ja osmislio, najveću većinu svog znanja sam prikupio od velikana misli koji su živeli i stvarali pre mene. Naravno, ni to nije baš tako lako, ipak, sve to treba pročitati, analizirati, dovesti u sumnju, na kraju prihvatiti i primeniti. Nije dovoljno sesti pred knjigu i popiti sve te reči kao čašu vode. Velika je to muka. No, čak i kada čovek uspe da dođe do neke produhovljenosti, kada mu se prošire horizonti, veoma brzo uđe u neku vrstu hroničnog nezadovoljstva, pa čak i depresije, jer vidi svet oko sebe. Pročita novine, pogleda neki film, prošeta po supermarketu ili prislušne razgovor između dve poštanske službenice i shvati koliko toga još ovom svetu fali, koliko smo daleko od nečega što bi se moglo nazvati životom vrednim življenja.

Lako je videti dalje, kada se stoji na ramenima džinova
Lako je videti dalje, kada se stoji na ramenima džinova

Ovaj blog govori o raznim temama. Za neke od njih sam ekspert, ali o sadržaju mnogih od njih sam više saznao tek kada sam počeo da pišem o njima. Zanimao me je problem, a do rešenja sam došao tako što sam učio od onih koji se u to razumeju više od mene. Za neke, nisam ni našao rešenje, ali sam ponudio svoju analizu i moguće pravce daljeg istraživanja. Nauka nas uči da nema ništa loše u tome ne znati sve, ali baš zato te rupe u našem poimanju sveta nas nagone da i dalje studiramo ne bi li ih popunili. A kao posledica, povećanje znanja donosi i poboljšanje kvaliteta života.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 53 min 44 sek

Advertisements