Ukratko:
Ja sam Marko Janković zvani prvo Maki, pa posle odlaska na Zapad Markus, pišem prvenstveno da bih lepo složio svoje misli, ali voleo bih da neke od njih dođu i do šire publike. Moji prilozi se sviđaju Zoranu Modliju, pa ih objavljuje u svojoj radio emisiji Zair – Zakon Akcije i Reakcije, koja je jedna od inicijativa njegovog ličnog sajta: modli.rs. Ova emisija se emituje već preko deset godina na raznim zemaljskim stanicama, na Internet Radiju Beotel dok je postojao i kao podcast na Apple iTunes mreži. Moje učestovanje u ovoj emisiji je dugo, ali je ipak mali deo celog opusa. Već više puta Modli, kao i drugi slušaoci su me zamolili da objavim sve to negde, tako da ljudi mogu i da čitaju, a ne samo slušaju na radiju. Pišem na teme iz menadžmenta, informatike, ljudske prirode, nauke, umetnosti, futurologije i geo politike.
Gorite od želje da mi nešto kažete? Evo načina:
Ako želite i nešto više da saznate o meni, evo još par reči:
Ja sam po struci informatičar, a radio sam kao programer, softverski arhitekta, product manager i još po nešto, ali me zanima mnogo toga osim informatike. Moji prilozi imaju, donekle, probleme sa jezičkim konstrukcijama, iako sam rođen negde u Srednjem Balkanu, već dvadeset godina ne živim tamo, govorim nekoliko jezika, ali ni jedan savršeno, pa ni svoj maternji. Pa ga i ne pišem sasvim dobro i zato oprostite mi, molim vas. Nadam se da ćete naći nešto zanimljivo u mojim tekstovima.
U društvu svojih bliskih prijatelja se ne osećam nešto različito, ali sam svestan da, kada iz bilo kog razloga se nađem van tog komfornog kruga, tada moje ideje i razmišljanja zvuče poprilično nekonvencionalno i nikako ne pripadaju većini. To mi, sa jedne strane, možda čini na čast, ali s druge strane je i veliko breme. A i ta čast, nije ni tako velika, jer malo toga sam zaista ja osmislio, najveću većinu svog znanja sam prikupio od velikana misli koji su živeli i stvarali pre mene. Naravno, ni to nije baš tako lako, ipak, sve to treba pročitati, analizirati, dovesti u sumnju, na kraju prihvatiti i primeniti. Nije dovoljno sesti pred knjigu i popiti sve te reči kao čašu vode. Velika je to muka. No, čak i kada čovek uspe da dođe do neke produhovljenosti, kada mu se prošire horizonti, veoma brzo uđe u neku vrstu hroničnog nezadovoljstva, pa čak i depresije, jer vidi svet oko sebe. Pročita novine, pogleda neki film, prošeta po supermarketu ili prislušne razgovor između dve poštanske službenice i shvati koliko toga još ovom svetu fali, koliko smo daleko od nečega što bi se moglo nazvati životom vrednim življenja.
- Lako je videti dalje, kada se stoji na ramenima džinova
Ovaj blog govori o raznim temama. Za neke od njih sam ekspert, ali o sadržaju mnogih od njih sam više saznao tek kada sam počeo da pišem o njima. Zanimao me je problem, a do rešenja sam došao tako što sam učio od onih koji se u to razumeju više od mene. Za neke, nisam ni našao rešenje, ali sam ponudio svoju analizu i moguće pravce daljeg istraživanja. Nauka nas uči da nema ništa loše u tome ne znati sve, ali baš zato te rupe u našem poimanju sveta nas nagone da i dalje studiramo ne bi li ih popunili. A kao posledica, povećanje znanja donosi i poboljšanje kvaliteta života.
Ako želite da odslušate, prilog počinje na 53 min 44 sek
