Razlog zašto ovaj blog ima ovako čudno ime, MarkusMaki, je zato što je postojala medijska potreba. Kako su moji prilozi išli godinama u emisiji „ZAIR“ Zorana Modlija dok je bio živ, i kako je već postojao jedan daleko poznatiji Marko Janković, poznati brka, legenda starog Studija B, inače Zoranov prijatelj, Zoran je predložio da spojimo moja 2 nadimka, Maki, dok sam bio u Srbiji i Markus, nakon što sam se preselio na Zapad, i da to koristimo umesto imena i prezimena. Zoran je o svojoj emisiji uvek imao skroman stav da se radi o novinama od juče u koje se umotava riba sa pijace, pa da se ne ubuđaju moja razmišljanja predložio mi je da uporedo sa radijom, ja svoje tekstove objavljujem i negde na Internetu. Tako je nastao ovaj blog.
Ja nisam ni istoričar, ni sociolog, ni psiholog, ni ekonomista, ni filozof, ja sam informatičar, i bio sam godinama fah idiot. Međutim, kako nisam jedan od najglupljih, kako sam stario i sazrevao, sve više su mi škripale priče iz novina i sa televizija, te sam počeo da čitam stvari o kojima se uopšte ne može ni čuti na TV Dnevniku u pola osam. Ovaj blog je razvojni put mog izlaska iz kome državne škole i zvaničnog narativa. Tokom vremena, nešto sam redigovao, a ponegde sam napravio zaokret od 180 stepeni. Možda najveći onaj oko abortusa, i to sam dokumentovao. Objasnio sam zašto sam prvo mislio jedno, a zašto sada mislim drugo. Ne želim da se pravim da sam rođen pametan.
Inače živim već decenijama van Srbije, govorim nekoliko jezika, a ni jedan dovoljno kako treba, pa ni maternji, tako da ne zamerite na jeziku koji nije uvek kompletno korektan. A i baš me briga. Muka mi je i od jezičkih čistunaca, kao i svih njihovih kolega u drugim oblastima.
Ako baš gorite od želje da mi nešto kažete, mada je bolje da se uzdržite, evo načina:
Sam svoj vladar 