Preporučujem

Na vama je izbor šta ćete i kojim redom i da li ćete uopšte išta čitati. Ali, meni je stalo da pokušam barem da vam skrenem pažnju na neke priloge koji nisu ni najnoviji ni najčitaniji, ali prenose poruke za koje ja mislim da je važno da dođu do vas.

Uz to, od 2015. nema više stranice „Najčitanije“ u glavnom meniju. Skinuo sam poslednje tragove demokratije sa svog bloga. Ovde sam ja gazda, ovo je moje privatno vlasništvo, pa radim šta hoću. Uostalom sa ovom stranicom desilo se upravo ono čega sam se i plašio, dogodio se spiralni efekat pozitivne sprege, svi su čitali ono što je već bilo najviše čitano, nezasluženo bacajući u senku mnogo bolje tekstove. Ako vam je stalo da čitate nešto dobro, moraćete da se potrudite da to nađete preko sadržaja.

Autore koje treba čitati:

Murray N. Rothbard
Ludwig von Mises
Hans-Hermann Hoppe
David D. Friedman
Michael Huemer
Stefan Molyneux
Thomas E. Woods
Thomas Sowell
Frederic Bastiat
Henry Hazlitt
Robert Nozick
Harry Browne
Ayn Rand
Walter Block
Friedrich Hayek
Llewellyn Rockwell
Jeff Tucker
Peter Schiff
Frank Karsten
Karel Beckman

Ali pazite, neki od njih su i hrišćani, dakle ljudi diskutabilne racionalnosti, neki su profesori univerziteta sa zaštićenim katedrama, dakle daleko od realnosti slobodnog tržišta, neki su i političari, dakle libertarijanci sa bipolarnim poremećajem. Ima malo realno čistih u celom ovom spisku, ali ih ima. Treba čitati ove autore, ali ne preterujte. Ono što je bitno je delati i živeti shodno vrednostima anarho-kapitalizma. Čitati hiljaditi blog, detaljno studirati svako objašnjenje Fon Mizesa, tražiti na Guglu podatke da bi ste bili uspešni u verbalnim duelima sa vašim neistomišljenicima, na kraju je jedno veliko gubljenje vremena i siguran put da padnete u depresiju. Nije cilj da pokažete da ste pametniji od drugih, nije cilj da zadovoljite taštinu, cilj je da živite onako kako propovedate. Ljudi oko vas će daleko više ceniti vaše ponašanje, nego savršeno teorijsko znanje. I najvažnije od svega, u slobodnom društvu niko ne zna kako sve treba da izgleda. Da je moguće tako nešto znati, taj neko bi trebalo da bude centralni planer ili diktator, ali to niko ne može da zna. Zato bavite se principima, a ne detaljima, bavite se etikom, a ne utilitarizmom. Kako će svaka institucija izgledati u slobodnom društvu, nemoguće je znati. Najverovatnije veliki broj današnjih institucija neće više postojati, dok će nastati nove za koje nismo ni slutili da nam trebaju.

Advertisements