Kada se dogodio 5 oktobar, kada je Sloba zveknuo, a došao DOS, ono čemu su se pristalice DOS-a ponadale, barem onaj deo koji zna teorijska načela desnice, je sledeće:
a.) Što viši nivo privatizacije svega i što brže
b.) nemešanje vlasti u ekonomiju
c.) jačanje institucija suda, policija i vojske sa veoma sporim promenama zakona.
Ono što se, međutim, dogodilo je da je privatizacija bila spora, ni danas nije završena, a pare od nje nisu otišle na jačanje desničarske države u 3 gore-pomenute tačke, već za privatno bogaćenje političara na prvom mestu, a ostalo na izdržavanje glasačkog tela preko raznih davanja na kašičicu kroz vreme. Sudski sistem na Balkanu je kao u tursko vreme, kadija te tuži, kadija ti sudi, odluke sudija i dalje ostaju čvrsto zavisne od odluka vladara, vojska je uništena, a policija je u najboljem slučaju nekorisna ljudima, a korisna režimu da ga štiti od svrgavanja. S druge strane, jedino čime se političari bave, je ono čime ne bi nipošto smeli, a to je komandovanjem (jer je mešanje skroman opis) ekonomije.
Zašto je sve to neizbežno u demokratiji? Zato što je demokratija zasnovana na kvantitetu, a ne na kvalitetu. Masa odlučuje samo 5 minuta, jednom u tri godine, ali odlučuje, pa joj se valja, za taj trenutak dodvoriti. A što je masa manje pametna, a balkanski prosek je žalostan, od svega IQ 85 u proseku, to dodvoravanje mora biti primitivnije. Pa zbog toga svi maze krave, otvaraju telefonske govornice, 50 puta otvaraju iste deonice puteva, jer prosečan balkanski birač ne bi razumeo, kada bi demokratski vladar došao na izbore govoreći da je država pravno uređena, da zbog toga domaći i strani kapitalisti rade dobro i zapošljavaju veliki broj ljudi sa dobrim platama. Ta apstrakcija je nedostižna prosečnom čoveku, pa se zbog toga i ne koristi kao izborni program. Zbog toga, političari, svi političari, sprovode jedan oblik fašističke ekonomije, a to znači da odlučuju šta, kad, ko i koliko, čak iako formalno nije ukinuta privatna svojina. Pored toga, postoje i ostaci socijalističke privrede, a to znači velike državne firme za energiju, telekomunikacije, itd. Tako da mu svaki demokratski političar dođe neki hibrid između fašiste i socijaliste. Te 2 ideologije pokrivaju 360 stepeni ljudskog života, tako da ne postoje potpune manifestacije ni jedne od njih, ali u ekonomiji su dominantne. Zbog toga i postoje besmislena poređenja današnjeg predsednika, sa, recimo, predsednikom Titom, ko je koliko izgradio. Koga je briga koliko je koji predsednik uzurpirao ekonomiju? Jednako kao što me ne zanima koliko je zgrada napravila italijanska mafija. To nije njihov posao, ali su oni silom prilika naterani da to postane.
U nekom prethodnom tekstu, opisao sam glavni problem Balkana. On je samo 10% zbog našeg kolonijalnog položaja u odnosu na Zapad, a 90% je zbog neinteligencije. Sutra, kada bi se, nekim čudom, naša metropola predomislila i ostavila nas na miru, stvari bi postale, možda i gore, jer bi domaći vladari, neograničeni strancima, sada uzurpirali ekonomiju još i više. Jedini izlaz iz svega je povećanje proseka inteligencija naroda, tada bi, ne samo političar bio pametniji, već više ne bi morao da se primitivno udvara tupoj masi (jer najviše ona i glasa), pa bi se zaista borio za ono, za šta se desna država zalaže. Dok se to ne desi, sve će ostati prćija trenutnog glavonje, ma ko to bio. Juče Tadić, danas Vučić, sutra BiloKojić, ništa se tu neće promeniti. S druge strane, kada bismo uspeli da ukinemo demokratiju i uvedemo privatne institucije suda i reda, red bi postojao nezavisno od prosečne inteligencije. Paradoskalno, lakše je doći do slobodnog privatnog društva, nego do uspešnije (mada ne moralnije) demokratije, jer za prvo je dovoljan mali broj hrabrih, a pametnih, dok je za drugo potrebno dizanje proseka celog naroda. Ekonomijom bi, konačno, počeli da se bave sposobni, a masa bi radila za platu. Kada je tako postavljen sistem, prosečna niska inteligencija je manje štetna. I dalje će cela privreda biti niža od privrede prosečno pametnijeg naroda u istim uslovima, ali može lako da se desi da bude viša od pametnijeg naroda pod demokratijom.
Sam svoj vladar 