U vreme kada sam ja bio mlad, dakle u vreme SFRJ, dakle u komunističko vreme, medijski mrak se postizao držanjem apsolutnog monopola nad svim javnim glasilima. No, čak i tada postojala je mala skupina ljudi koju smo, tada, zvali disidentima i u koju su upadali razni ljudi, između ostalih i Mihiz i Dobrica Ćosić, kojima je bilo relativno dopušteno da pričaju svoje. Kasnije se saznalo da su to bile državom zaštićene zverke, koje je sistem držao na oku i selektivno puštao da mokre uz vetar, po onom starom principu, da je uvek dobro držati neprijatelje blizu. Dakle, inteligentne diktature oduvek su znale da je držati 100% totalne kontrole nad baš svim kontraproduktivno. Mada ova naša soc-diktatura nije bila pametna od samog početka. Recimo, kada se Branko Ćopić prvi put uskopistio svojim „Jeretikom“ pedesetih godina, tada je lično njegova Socijalistička Ekselencija govorila i pretila javno. Vidi se da su nakon toga partijci pročitali poneko poglavlje iz udžbenika za efikasno mračnjaštvo, pa su posle držali svoje neprijatelje na uzici, više manje neprimetno. Nisu disidenti bili hrabri, već tolerisani. I oni su bili deo sistema. Koliko svesno, teško je reći, a sigurno su pametniji među njima i znali da su samo crni pioni.
U današnje vreme, dakle u demokratiji, medijski mrak se drži preko novca. Privatne medijske kuće žive ili od državnih subvencija ili od reklama. Tako da današnja vlast u burazersko kapitalističkom sistemu na kome demokratija počiva, ne brani medijima ništa direktno, ili to retko čini, već ona motku koristi na drugi način. Ona zabranjuje preduzećima, velikim oglašivačima da se oglašavaju u onim glasilima koja prkose režimu. Ili ako se radi o subvenciji, jednostavno na račun ne stignu novi fondovi. I ovde režim zna da ne sme da drži baš sve pod kontrolom. Pa zato selektivno pušta neke uzvetraše, ali samo ako objavljuju njegova mala nepočinstva. Zato, vi koji stalno kukate o medijskom mraku, umesto da kukate, eto vam recepta kako uspeti. Nemojte biti rob oglašivačima. Živite direktno od pretplate ili dobrovoljnih priloga i pišite samo istinu, bez ikakvog kompromisa. Imaćete veoma male tiraže, nikada se time nećete obogatiti, ali ćete imati daleko veći doprinos na sudbinu svih ostalih. Medijska borba i nije između mega-tiražlija, već između nekolicine malih, ali odabranih. Pa tu imamo Ratnike Svetosavlja, Nove Levičare, Stare Levičare, a polako se pomaljamo i mi libertarijanci. Mediji sa velikim tiražima nisu drugo nego zamajavanje prosečnih duša i duhova, oni služe da omamljuju sužnjeve već uspostavljenog režima, ma koji on bio.
Velika novost u medijskoj borbi u poslednjoj deceniji predstavlja Internet, prvo preko blogova, zatim društvenih mreža, a sada ponajviše sa JuTjubom. U teoriji zaista bilo ko sa mobilnim telefonom može da bude medijska kuća, ili barem magnat sopstvenog špajza iz koga emituje. Nije postalo bitno odakle i kako se emituje, već šta se govori. Neprijatelj ovog puta, čak i nije živi čovek, ili ne bar direktno, već indirektno, a zove se Algoritam. JuTjub je godinama ultra neprofitabilan, kažu da gubi po milijardu dolara godišnje, ali kako je deo daleko profitabilnije grupe, Guglu se može da trpi taj minus. A postalo je jasno i zašto nakon što je jedan od njegovih šefova Erik Šmit javno pokazao svoju izrazitu blagonaklonost prema klanu Klintonovih tokom predsedničke trke, kada je na Guglovu veliku žalost pobedio protivnik Tramp. Dakle JuTjub nije platforma za slobodni govor, već za medijski mrak po potrebama njegovih gazda. A to postaje više nego uočljivo, jer Gugl što preko demonetizacije (uskraćivanje para od reklamiranja) neprijateljskim kanalima ili pojedinim klipovima, što preko direktnog izbacivanja (veoma poznat slučaj sa Aleksom Džonsom), direktno je uperen protiv Alt-Desnice, udarne pesnice Trampovih tvrdih boraca i pristaša. Ako ste lično deo nekog domaćeg alternativnog medija, savetujem vam da ne držite svoje filmove samo na JuTjubu, već i kod kuće, jer u onom trenutku kada Gugl Algoritmi nauče i srpski, leteće sa mreže i oni, pa ćete onda morati sve da postavite na Minds, Bitchute, Gab ili na novu platformu koja će tek izaći SocialGalactic. 99% sadašnje pažnje Gugl posvećuje američkoj političkoj sceni, ali istorija nas uči da nikada ne smemo da potcenjujemo megalomaniju moćnika. Siguran sam da u mračnim mislima Guglovih vlasnika postoje globalni planovi. Odbrana ovog puta je pravljenje sopstvenih platformi ili iskrcavanje na listu konkurenata JuTjuba, kojih će biti sve više. Ne, ne treba da budete skeptični, jer borcima za istinu i nije cilj da naprave visokotiražnog protivnika, već dovoljno upotrebljivo tehničko rešenje za postavljanje sadržaja. A tome uveliko pomaže Open Source koji već nudi rešenja za sve vrste dokumenata, i tekstualnih i zvučnih i slikovitih. Dovoljno je naći hosting servis u nekoj zemlji gde vaš neprijatelj nema uticaja, naći jednog boljeg programera da vam sve to lepo instalira i podesi, i nakon toga samo cepajte. Ako vas izda trenutni hosting, vi samo pređete u drugu zemlju. Ako krene da vas cenzuriše država, ni to ne pomaže, jer VPN preskače državne filtere, a dobar primer toga je u Kini. Oni malobrojni koji žele da dođu do vas, uvek će naći rešenje. Najvažnije je da shvatite koji je oblik borbe potreban, da je kvalitet, a ne masovnost vaš najveći adut. Ko želi da udovolji svima, na kraju ne udovolji nikome.
Sve to nam otvara još jedno pitanje. Markuse, pita me jedan čitalac, nije li JuTjub i njegova direktna umešanost u medijski mrak potvrda da tvoje anarho-kapitalističko društvo ne može da postoji? Naravno da nije. Konkurencija uništava takve pokušaje. Već i u današnjem neslobodnom društvu postoje brojni načini da se doaka dominantnom igraču, sa većim nivoom ekonomskih sloboda, to bi bilo još i lakše. Do juče je Majkrosoft izgledao kao nepobedivi div, danas je on nešto već staro i prevaziđeno. Ako vam danas Gugl i Fejsbuk izgledaju kao džinovi bez takmaca, imate problem što pravite društvene teorije sa preuskim vremenskim rasponom. Štaviše, JuTjubovi sutrašnjice, a biće ih sve više, moraće veoma da porade na povećavanju jasnoće ugovora sa autorima sadržaja, jer upravo je to Ahilova peta Gugla. Njegovi uslovi su tako sročeni, da ostavljaju gazdi previše slobode da interpretira šta se sme, a šta ne. Gab, na primer, trenutno ide na totalnu slobodu govora, dok će budući SocialGalactic biti veoma rigorozan, ali je i jedno i drugo će biti poznato autorima na samom početku, pa tako mogu da odaberu gde će da objavljuju. JuTjub ubrzano ulazi u svoju silaznu putanju. Možda će postati i komercijalan, ali tada će na njemu ostati samo vesele mačke i ostale tričarije. Sigurno je da će prestati da bude platforma za politička suočavanja, pa i na srpskom jeziku.
Sam svoj vladar 