Odgledao sam jednu anketu na JuTjubu, neki dečko postavljao pitanja Beograđanima. Prvo pitanje da li ste za uvođenje smrtne kazne, drugo, da li verujete institucijama, treće, šta je najveći problem u Srbiji.
Veoma pametna anketa i totalno je postigla svoj cilj. A to je onaj, popričajte 5 minuta sa narodom, pa ćete trenutno biti protiv demokratije. Većina ljudi je bila za uvođenje smrtne kazne, i većina tih koji bi da je uvede ne veruje ili nedovoljno veruje institucijama. Samo je mala manjina rekla da nije za uvođenje smrtne kazne i da ne veruje institucijama, što je jedini logičan i ispravan odgovor u datim okolnostima, mada je bio i jedan što je za smrtnu kaznu i veruje institucijama. Taj je dosledan, ali ne zna u kom svetu živi.
Ko je za uvođenje smrtne kazne, a ne veruje institucijama je nezrelo derište, u telu mladog ili starijeg čoveka. Ali ja znam kako razmišljaju ti ljudi. To su oni koji za prvo pitanje razmišljaju o nekom idealnom svetu u kome bi osuđeni na smrt to zaista zaslužili, ali onda kada čuju i drugo pitanje, onda se sete realnosti, ali ne povežu sa prvim pitanjem. Niko nije odgovorio na treće pitanje, to da je najveći problem u Srbiji to da je većina ljudi nelogična.
Kako u Srbiji glasa realno 80% pravog realnog biračkog spiska, oni koji ne glasaju su retki ljudi kao ja, kao i nepokretni. Sve drugo što hoda, glasa. A anketa pokazuje kako razmišlja glasačka masa.
Naravno, sve je to dodatno podstaknuto trenutnim incidentom oko ubijene devojčice, ali to je emocija, koja pokazuje, uz sve, zavodljivost mase. U nekom drugom trenutku bi, verovatno, broj onih protiv smrtne kazne bio veći.
I naravno, našla se tu i jedna devojka koja je rekla da je najveći problem u Srbiji taj kako se raspoređuju pare iz budžeta. Manje puteva, više za decu. A to što su budžetske pare otete, o tome niko i ne pomišlja da razmišlja.
Bilo bi zanimljivo da taj dečko napravi novu anketu sa 2 pitanja. „Da li je krađa krivično delo?“, a drugo „Da li je porez dobrovoljno davanje para vlastima?“. No, nismo još stigli dotle. Mi i dalje želimo da vlast kojoj ne verujemo da nam skida i glave.
Sam svoj vladar 
Većina ljudi želi da se sveti zbog svojih ličnih poraza, da se osećaju moralno nadmoćno i kao delioci savršene pravde. Otuda toliko i uspeva komunistička propaganda, jer im daje lažni osećaj moralne nadmoći. Naravno, ti isti koji su za smrtnu kaznu od raka države i takmiče se u bolesnom takmičenju javnog zgražavanja zbog zla prema maloj Danki – obično su isti oni koji ne vide nikakav problem sa ubijanjem beba kroz abortus i VTO. Obično su isti oni koji ne smeju ni da pisnu zlu. Ljudi su zli ali bar žele da se osećaju kao dobri i pravedni – jer je jako teško pogledati u mrak…
I žele da se svete kome god mogu. Duboko u dušama je „bar ću ovom da vratim jer to mogu a znam da neću odgovarati“. Zato su i za smrtnu kaznu od raka države. Zato su i za razna druga zla, recimo za obavezni vojni rok. Žele i da prenose svoju patnju jer ne mogu da je podnesu. „Ako su i mene maltretirali neka maltretiraju i mlade, zašto da se oni izvuku“. Nasilni slabići koji ne mogu da podnesu život. I to se vidi svuda u svakom odnosu prema ljudima. U ponašanju, u govoru, u delima…
Ni pisnuti zlu, nasilni slabići, to su dve ključne sintagme koje sve u ovom svetu objašnjavaju. Sve iz toga proizilazi.
To je ono najvažnije čime se vredi baviti. Zbog toga se ja sve više prešaltavam na Ljube i Jelisavete, jer tu svaki mali čovek ima moć da uradi pravu stvar. Ali baš tu gde može, neće. A znamo i zašto neće. Jer biti strog prema drugima, zahteva da i drugi budu strogi prema nama, a to košta brale, ohohoho.